Kriza i novčana skučenost

4

обрта, рекао је Воловски монетарној комисији т. Априла 1270. г.. смањићете количину металног новца потребног | да служи као средство 38 размену добара у свету. Знатно опадање цена биће непзбежна последица смањеног новла

земље, на пример, продаваће се за нного мању количину

новаца. Имаоци непокретних добара наћиће се између две

ватре и биће оштећени са две стране: земље ће им по-

јевтинити, а хипотекарни зајмови, који на њима леже, постаће им тежи“.

Чујмо сада шта говоре о тој ствари Монометалисте. Леон Фоше, још 1849. Г. предскавао је садању кризу речима много јачим. Он вели: влада но може наредити, да злато буде новац место сребра , јер то би значило објавити револуцију и то најопаснију од свију _ лосадањих, револуцију која би нас у неизвестност одвукла. (Испитивања сврху злата и сребра, страна 104.)

„Економист“ предвидео је такође ту опасност из дет тега. У своме прегледу на свршетку 1969 г. писао је: _Можемо тврдити, да садања производња злата од 8 милиона штерлинга (смањена у данашње доба на 20 милиона) једва стиже ја подмиру умножавајуће се трговаше послове у свету, и да си речи непрекидно опадање цена и надница“. У свом прегледу месеца Марта 1919 Т. показује упропастљиве последите од уведеног златног мономелализма у Немачкој, и додаје : Ако се тодишња производња злата на скоро не умножи, светске новчане пијаце увалиће се у велику забуну #00: оскудице а новцу“.

__Лорд Биконсфилд изравио ве у истом смислу. (Он вели: Ја шриписујем садању новчану вбрку, која тако штетно утиче на послове, изменама што су сувоземне државе у "својој валути учиниле. Наша златна валута

па а па ВИ а ин