Kriza i novčana skučenost

није узрок него последица нашег трговачког "напретка. _Очевидно је, да. морамо спремни бити, да дочекамо ве_лике економне преврате, који нису проузроковани спекулацијом или другим каким од старине познатим узроцима, него сасвим новим узроком, који ће врло несретне последице за собом повући“. (Дизраели у Глазгову Новембра 1873) 29. Марта 1879 г. Лорд Биконсфилд, говорећи о опадању цене сребру вели: „Производња злата у рудницима Калифорније и Аустралије смањује се непрестане, а у исто време више држава мењају своју новчану систему у корист злата, у пркос томе што се "народ умножава и што потребује сваки дан више златног новца да може размену добара вршити. Овај се новац сваке године смањује и постаје са свим супротно стање ономе које је било кад су златни рудници одкривени били. Злато постаје сваки дан скупље, а услед тога смањују се, сразмерно томе, цене свему осталом“

Г. Роберт Гифен, начелник статистичног оделења у Енглеској, чија је надлежност у питању цена равна Току, Невмарку и Жевану, рекао је 21. Јануара 1879 г. статистичком друштву, пошто му је доказао стварно опадање цена услед новчане оскудице: „еелети је, да државе, у којима циркулише сребрн новац, не замењују ни један део тога новца златом. Велика и општа невоља у радњама наступила би, ако би се тражња злата појавила у оној мери као што је то било кад су Северо америганске Државе и Немачка злато потражиле. Шта више, и тражња далеко умеренија имала би врло озбиљне последице. На конференцији монетарној у 1879 г. 19. Августа Тешен рекао је, да би увођење златног новца у свима државама била права утопија, која би не само Фалишна но и опасна била. Он вели „У таком елучају,