Leskovački zbornik

Богослужбени предмети у црквеним ризницама Врањске епархије 391

У ризници врањске Саборне цркве чува се антиминс освећен децембра 1867. године од стране митрополита српског Михаила. Предложак овог антиминса је уобличен од стране или под утицајем неког од руских уметника тог времена, што је нарочито уочљиво у извођењу орнамената на његовој бордури. Композиција је сведена и састоји се од сцене Полагања у гроб и медаљона у угловима са приказима јеванђелиста. Други антиминс, отиснут по оваквом предлошку на жутој свили, сачуван је у цркви Успења Богородице у Рикачеву. На њему је запис о освећењу који каже да је отиснут благословом светог бугарског синода, од стране епископа Варлама, у цркви Светог Јована Рилског, при бугарском егзарху Јосифу у време цара Фердинанда 1, 1904. године.“

Преостала два антиминса из врањске Саборне цркве отиснута су по предлошку који се састоји из сцене Полагања у гроб и барокних картуша са јеванђелистима у угловима. Бочне странице испуњене су амблематским пиктограмима мука и страдања Христових, док су у позадини Мироносице и Анђео поред празног гроба. Ови антиминси датирају из прве половине ХХ века, старији је освештан од стране митрополита Доситеја 1928. године, док је млађи осветио митрополит Јосиф у Скопљу 1932. године.

Поменути антиминси на територији Врањске епархије, са изузетком оног који је резан на Светој гори, иконографски се ослањају на формулације настале под утицајем Московске синодалне штампарије током ХУП века, прихваћене на просторима Карловачке митрополије током ХУШ века. У јужнобалканском залеђу такве се формулације користе и настављају да трају и током ХТХ века.

Сличне иконографске формулације биле су употребљаване за израду још једног важног предмета богослужбене намене, односно плаштанице. Она је намењена симболичком представљању Христовог тела у гробу, који се у храму подиже током Страсне седмице, да би подсетио вернике на страдање и жртву Христову. То је разлог прожимања иконографских решења која су употребљавана у развоју овог литургијског предмета са онима која се налазе на антиминсима. Плаштанице су већих димензија и очуване су у много већем броју у црквама Врањске епархије. Сликане су техником уља на правоугаоним комадима платна или, ређе, на кожи, да би потом овакве сликане представе биле аплициране на скупоцене тканине, које су везене или додатно украшаване чиниле бордуру око сликаног поља, крајеви су им најчешће били обрубљивани срменим ресама са кићанкама у угловима. Дуж ивица бордуре је писан текст тропара који се пева на

# Исто, Досије – Рикачево.

2 () овоме видети опширније у тексту: М. Тимотијевић, Први српски штампани антиминси и њихови узори, Зборник матице српске за ликовне уметности 23, Београд 1987.

= М.Лимотијевић, Српско барокно сликарство, стр. 67-68.