Leskovački zbornik

398 Вук Даутовић

десно од њега је Јован Богослов, а лево Богородица, коју клонулу придржавају две женске фигуре. У врху композиције је допојасно приказан Бог Отац, како благосиља са облака, окружен херувимима. Ово је изведено техником ливења и пресовања. У унутрашњости су смештени: мали путир са кашичицом, фиока за Свету Частицу, и коцкаста стаклена ампула за вино, са сребрним затварачем. Овакве ампуле из причесних прибора ретко су успевале да буду сачуване, због своје ломљивости. Иако сличне форме као врањска или сродне дароноснице, описану издвајају рељефно изведена врата, уместо уобичајено глатко полираних са представом крста, а због сачуване ампуле може се сматрати комплетном. У случајевима када из неког разлога нису постојале олтарске дарохранилнице, часни дарови бивали су положени у овакве врсте малих кивота који су остављани на олтару.

На Часном престолу, у његовом средишту, постављено је Свето Јеванђеље, које представља самог Исуса Христа. Његово посебно и готово изузетно место у поретку богослужбених предмета показује чињеница да за њега не постоји чин освећења. Наиме у дополнителном требнику дати су чинови освећења за све свете сасуде које црква употребљава, али молитве за освећење Јеванђеља нема, јер је оно као реч Божија свето, и стога се не освећује. Једино што се има освештати на њему су корице с иконама, при чему се читају молитве при освећењу разних икона из дополнителног требника. > Корице јеванђеља су током векова биле предмет пажљиве уметничке обраде, израђиване су од злата и сребра те бираних и драгоцених материјала, представљајући један од најрепрезентативнијих видова црквене уметности.“ Та пракса настављена је током ХУШ и

Дароносница, црква Свете Петке у Рибарцима

>= Л. Мирковић, Православна Литургика, Први опћи део, стр. 103, 137.

5 Л. Мирковић, Православна Литургика, Други посебни део, Свете Т. ајне и Молитвословља, Београд 1983, стр. 227 – 229. .

=" Б. Радојковић, Историја примењене уметности код Срба, Средњевековна Србија 1 Том, Београд 1977, стр. 83 – 84; Б. Радојковић, Српско златарство ХУТи ХУП века, Нови Сад 1966, сл. 28; 35; 36; 51; 57; 72; 73; 74; 110; 113; 115: 116: 124: 125: 126 — 130: 133: 154: 157 – 160; 162; 163; 165 – 167.