Leskovački zbornik

Богослужбени предмети у црквеним ризницама Врањске епархије 399

ХЕХ века, када у српским црквама преовлађују јеванђеља штампана у Московској синодалној типографији. Ово се може објаснити пре свега везама Карловачке митрополије са руским и украјинским богословима током ХУШ века,2з као и потоњим везама Српске цркве током ХТХ века, са Руском православном црквом, у време митрополита српског Михаила. По благослову духовног суда, увозне фирме, попут оне Витомира Марковића и Павловића, омогућавале су украшавање цркава по Србији, потребним утварима, иконама, свештеничким одеждама и разноврсним тканинама, набављаним из Русије по ниским ценама.“

У епархијским црквама већина престоних јеванђеља потиче из Московске синодалне типографије. Повез им је најчешће од дрвета, пресвучен сомотом, са оковом одозго, који је рађен од позлаћеног штанцованог месинга, мањи број има оков преко целе корице и хрбата. На предњој корици је најчешће приказано Васкрсење Христово, а у четири угла су медаљони са Јеванђелистима, док је на задњој корици Крст на Голготи са оруђима страдања. Оваква врста импортованих окованих Јеванђеља, серијски су израђивана и настала су у периоду од 1801. до 1905. године на територији Руске царевине.

Описани тип јеванђеља, из 1898. године, налази се у храму посвећеном Светом Николи у селу Власе. Затим у црквама: Рођења Светог Јована у селу Првонек и Светих апостола Петра и Павла у Кривој Феји, оба штампана у Москви 1904. године. Те у цркви Свете Тројице из Кунова и храму Светог Великомученика Георгија у Сурдулици, у коме се налази и други тип Јеванђеља, са оковом преко целе корице, који приказује Васкрсење са Јеванђелистима на предњој и Гостољубље Аврамово на задњој корици, а штампано је 1905. године у Москви.“

Јеванђеља са предњом корицом изведеном пресовањем, и задњом пресвученом сомотом и украшеном медаљоном са Крстом на Голготи, налазе се у цркви Светог Илије у Тесовишту из 1885. године и Успења Пресвете Богородице у Рикачеву из 1895. године, оба штампана у Московској синодалној типографији.>

Престона јеванђеља са оковима на којима су се налазили емајлирани медаљони, израђивана су током ХУШ и ХЈХ века, у руским радионицама."

> М. Тимотијевић, Српско барокно сликарство, стр. 30 – 46.

5 Н. Макуљевић, Црквена уметност у Краљевини Србији (1882 – 1914), Београд 2007, стр. 70.

57 Ј Радовановић, Руска и грчка штампана јеванђеља са оковима од 1801. до 1903. у манастиру Хиландару, Зборник МПУ 28-29, Београд 1984-85, стр. 153, 167 – 172.

58 Теренска документација катедре за Нови век: Досије – Власе; Досије – Првонек; Досије – Крива Феја; Досије – Куново; Досије – Сурдулица.

59 Теренска документација катедре за Нови век: Досије – Тесовиште; Досије – Рикачево.

8 Ј.Радовановић, Руска и украјинска штампана четворојеванђеља ХУШ века са оковима у библиотеци манастира Хиландара, Зборник МПУ 26-27, Београд 1982-83, стр. 38; 41 — 44.