Leskovački zbornik

Лесковачки зборник ХЕЈХ 2009

УДК 37:929 Гребенаревић П.

Живојин Прокоповић

ПРОКОПИЈЕ ГРЕБЕНАРЕВИЋ

становима неколико лесковачких породица, које брижљиво чувају

све што оживљава прошлост, некад је висила о зиду урамљена

фотографија групе младих људи с краја Х1Х века, рад непознатог мајстора.

То је колегијум лесковачке ниже гимназије из школске 1897-1898. године. Међу седам наставника фотографисаних испред зграде гимназије пажњу привлачи, поред Радоја Домановић, лик Прокопија Гребенеревића, професора ове школе.

И док се о Домановићевом као писцу, предавачу српског језика и књижничару ђачке библиотеке у Лесковцу много зна, Гребенаревић спада међу заборављене личности овога града.

Како је изгледао Лесковац у време када је Гребенаревић у њему похађао најпре основну школу, коју су Лесковчани звали Школа учитељ Јосифа или Мала школа код цркве, и потом када је отворена државна нижа гимназија, чији је ђак Гребенаревић такође био, можемо видети на платну Ђорђа Крстића које се чува у београдском Народном музеју. На њему је сликар забележио део урбаног пејзажа са прашњавом улицом, кућама саграђеним у духу оријентале архитектуре, са обронцима планине Кукавице у даљини.

Школу учитеља Јосифа (Лесковчани су је звали и "Ча-Митина школа“, према једном од најранијих њених учитеља Мити Николићу) насликао је, нешто касније, Милан Врбић. У тој приземној згради скромног изгледа, непосредно после ослобођења Лесковца од Турака 1877, започео је Гребенаревић своје основно школовање. Школске 1879-80. године основна школа је имала шест одељења и мали број учитеља. Од четири учитеља, најпознатији и најпопуларнији био је Јосиф Костић. У то време град је имао преко десет хиљада становника. Основно школовање је већ било обавезно.