Leskovački zbornik

424 Живојин Прокоповић

Поводом преноса посмртних остатака Вука Караџића из Беча у Србију, професорски савет лесковачке гимназије организовао је 29. септембра 1897. године парастос на коме је учествовало и певачко друштво „Бранко“. После парастоса био је скуп у сали гимназије где је Гребенаревић изложио живот, рад и заслуге Вука Караџића.“

Поред српског језика и историје, Гребенаревић је предавао и гимнастику. Наиме, по препоруци Министарства просвете од 2. марта 1898. године, Професорски савет лесковачке гимназије донео је одлуку да „Прокопије Гребенаревић, предавач, као резервни поднаредник са положеним официрским испитом, пошто има најмање часова, узме још 4 недељна часа за телесно вежбање, и то за други разред уторком, за први разред суботом од 10 до 11 часова, а за трећи и четврти разред средом и четвртком по пола часа између 2. и 3. часа...7. Радоје Домановић у свом раду „Дечје игре у нашој гимназији“ наводи да Гребенаревић изводио вежбање тела са јединичном, врстачном и водном обуком. Тако је Гребенаревић, после укидања часова војног вежбања, водио наставу шведске гимнастике и дечије игре. Он је вредним радом значајно допринео просветно–културном али и спортском уздизању лесковачких гимназијалаца.

Било је то време када се настава физичког васпитања уводила у српске школе, и када се јављају прве идеје о грађанским гимнастичким друштвима. Гада су стизала и сазнања о соколству и спорту.

Да подсетимо, када је Стева Тодоровић, академски сликар, дошао из Беча у Београд 1857. год., окупио је око себе 16 ученика Лицеја и основао, уз одобрење власти, Сликарску школу, у којој их је бесплатно подучавао сликарству, учио певању, вежбао мачевању и организовао им физичко вежбање. Као образован човек, знао је потребе деце за физичким вежбењем, а још као гимназијалац у Сегедину заволео је гимнастику и мачевање, које је усавршио док је студирао сликарство у Бечу и Минхену, где је упознао и немачки систем вежбања.

Тако су почела да се први пут у Србији формирају гимнастичка грађанска друштва. "Корени такве организације су у Чешкој и сежу до 1862, када су се њени упорни родоначелници, са др Мирославом Тиршом на челу, најзад изборили за дозволу да региструју “Прашко теловежбано друштво Соко“. Ови Чеси били су одушевљени српским народним песмама и уочили су да народни певач, кад год жели да истакне нечију одважност, хитрост и храброст, али и честитост и племенитост, посеже за поређењем са птицом соколом.“

• Вечерње новости, бр. 267, 30 септембар 1897.

' Годишњи извештај школе за школску 1896-97. годину

" Изложба 150 година телесног вежбања и спорта и 125 година Соколства у Србији, ФСФ универзитета у Београду, 2007.