Leskovački zbornik

438 Слађана Здравковић

три простора (јужноевропског, регионалног и европског) са уважавањем различитих политичких, војних, економских и културних становишта француско-југословенских односа. Књига је подељена на три дела од којих су у првом обрађене „Основе француске политике у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (1878—1921)", други део носи наслов „У потрази за „снажном и напредном државом ": принципи и остварења француске политике (1921—1924)", док је трећи део насловљен као дилема „Француска – слаба заштитница 2 (1924–1929)".

Прво поглавље третира француско-српске односе од стицања српске независности на Берлинском конгресу па до избијања Првог светског рата. Посебну пажњу аутор је посветио медијској презентацији Србије у Француској до избијања анексионе кризе и виђењу Србије из угла дипломатског кора, као имиџу једне мале балканске државе у јавном мњењу и политици једне велике силе. Француски економски и војни продор огледао се у зајмовима за сређивање српских финансија, изградњу железнице и наоружавању Србије. Анексиона криза, која је уследила после прве Мароканске кризе, и опасности од Немачке додатно је упозорила Француску на ширење германизма и њену политику управљала ка подршци и чак неопходности јединства јужних Словена на чијем челу би била Србија, као експонент француских интереса у региону. Томе су доприносиле и везе које су обе српске династије у приватној линији имале са Француском. Анексиона криза променила је и речник француских дипломата који тада први пут јавно помињу „југословенско питање". Аутор посебно истиче 1909/1910. годину као преломну за француско економско и културно устоличење у Србији. Француски утицај на рад универзитета, школа, новинарства и религије после балканских ратова оцењен је као велики. У области економије главна полуга француског утицаја било је српско Министарство финансија, јер су француским капиталом вршени јавни радови у Србији, и Француско-српском банком као најјачим новчаним заводом у Србији.

Друго поглавље посвећено је збивањима у Првом светском рату, као и улози Француске у оснивању Краљевине СХС и положају новонастале државе у француском систему колективне безбедности. Избијањем кризе у јулу 1914. године дати су правци кретања француске политике према збивањима на Балкану, као и генеза француске подршке Србији. Анализирана је француска помоћ у српској Голготи, помоћи која је упућена српској војсци и влади после напуштања земље и збивањима на Солунском фронту. Истакнут је италијански чинилац, као фактор на који ће морати да се води рачуна не само у рату већ и читавом међуратном периоду.

Наредно поглавље посвећено је првим годинама постојања Краљевине СХС и одлучујућој улози коју је Француска имала у првим корацима нове државе. Тај период објашњен је као период велике француске активно-