Leskovački zbornik
А
Југословенско-француски односи двадесетих година ХХ века 439
сти, подстицаја, поготово из војних кругова, али и период неспоразума, изразито око српских дуговања Француској и економској немоћи ове државе да пружи неопходну финансијску подршку Краљевини СХС. У том периоду француски утицај ширио се првенствено језиком, културом и војном пропагандом, а истакнут је и утицај католичког свештенства чија је делатност излазила из верског и често улазила у домен дипломатског деловања.
Прво поглавље другог дела књиге посвећено је француској дипломатији у широм спектру и захвата њена кретања у средњој и југоисточној Европи, као и Медитерану. Сагледавајући комплетна кретања француске спољне политике на овим подручјима, аутор сагледава положај Краљевине СХС у тим кретањима и приказује раскол између политичких жеља Ке Дорсеа и финансијских могућности француске државе, као и различите погледе на Краљевину СХС у француском Парламенту. Основна питања која се третирају су место које је Краљевина СХС заузимала у француској „источној“ политици, до које мере дипломатски подржавати југословенску државу, али и значај Француске за југословенску послератну спољну политику, будући да је Париз био најважније место за дипломатију Краљевине СХС. Несумњиво франкофилство осетног броја краљевских дипломата са једне и првенствено чисти интереси једне велике силе управљени ка целокупном Балкану.
Друго поглавље указује на начин на који је француски утицај продирао и даје преглед дипломата професора и свештеника који су били главна карика у ширењу француског језика, тиме и утицаја, као и подршку француског војног врха Београду, њихове војне интересе и симболику односа. Управо у овом делу објашњен је и основни камен спотицања односа две државе, а то су слаби економски односи. Док је Београд очекивао француску привредну помоћ у проналажењу тржишта за југословенску робу, са друге стране наишао је на незаинтересованост и немоћ да се обнови економски утицај Немачке. Тиме је у жижу стављен парадокс југословенске спољне политике и спољне трговине, где је ослонац тражен у Француској, док су најзначајнији привредни партнери биле државе чији су интереси били супротстављени француским.
Трећи део књиге започет је тако што су посматрани положај и односи Краљевине СХС са Француском, Италијом и Немачком у међусобном контексту. Растући значај Италије за југословенску спољну трговину, као и међусобно приближавање, нису у Паризу дочекани благонаклоно. Ослонац на Француску био је у првом плану управо због страха од италијанских аспирација, а када је заштита изостала, дошло је до тренутног скретања спољне политике ка Риму и на тај начин отупљивања италијанске оштрице ка југословенској држави. Однос Краљевине СХС
)
ша