Leskovački zbornik

Лесковачки зборник ХЕЛХ 2009

УДК 94(497.11)“1877/78"(093) 355.48(497.11) 1877/78"(093)

Борислава Лилић

ДРУГИ СРПСКО-ТУРСКИ РАТ 1877/78. ГОДИНЕ И ОСЛОБОЂЕЊЕ ВРАЊА И ОКОЛИНЕ У СПИСИМА САВРЕМЕНИКА

Поводом 130. годишњице ослобођења од Турака

Топлице, тзв. четири округа (Врањски, Пиротски, Нишки и Топлички) који су припали Кнежевини Србији по одлукама Берлинског конгреса, имала је у 19. веку знатно другачији пут политичког, економског и културног развоја од Србије створене у границама Првог српског устанка. Позната у историографији као новоослобођени крајеви, ова територија је пред крај турске управе спадала под Нишки санџак Косовског вилајета. Политичка и друштвена проблематика подручја представљала је окосницу спољне и националне политике влада Кнежевине Србије која је ишла на ослобођење и уједињење српског народа под турском влашћу на целом простору Нишког санџака до ослобођења 1877/78. Континуитет целокупне историје ових крајева од средњег века па до ослобођења од Турака огледао се у непрекидној борби за очување или стицање слободе, за живот у националној заједници српског народа и његове државне организације. Врање су Турци освојили 1455. и под њиховом је управом остало до 3 1 јануара 1878. Вишевековна турска власт оставила је тешке последице на целокупни живот Срба Нишког санџака. Подручје врањске казе, према неким мишљењима заснованим на бледој народној традицији, указује да је на овом подручју дошло до народног устанка против зулума сеоских субаша и арбанашких башибозука и да је дошло до два већа боја, код Вучја и Паликућа, када је било ослобођено цело подручје Поречја, чиме је била пресечена и ветерничка комуникација која је из Врања водила у Лесковац и даље за Ниш. Иако кратковремено, ослобођена територија ослањала се на устаничке бимбаше Стрељу и Саву Дедобарца, а на југу, на устаничку територију северних врањских села са центром око манастира Кацапуна. Пораз на Каменици 1809. изазвао је нагло повлачење

југ Србија, територија у сливу Јужне Мораве, Нишаве и