Leskovački zbornik

Други српско-турски рат 1877/78. године и ослобођење Врања 53

Ти Светли Господару нисмо у стању описати; у нашем ослобођењу ми сматрамо нов препорођај наш, нов живот. Сматрта смо да смо тек сада људи постали. На кратко, да нам је тек сада синуло сунце слободе и правде, сунце среће наше.

Но у тренутку кад се овако срећни, овако блажени, спокојни и задовољни осећамо, кад са свим силама нашим бејасмо настали да под славном управом Твојом, и ми можемо уживати све благодети, које уживају наша браћа у драгој нам и милој Србији, небо се над нама мутним и црним облацима, поново навлачи.

На нашу велику и тешку жалост и несрећу ми сазнасмо да ће храбра Ти српска војска за који дан оставити ово наше место и да ћемо ми опет морати потпасти под управу и силу турске царевине.

Ако би се ово морало обистинити за нас Светли Господару, не би било веће и теже несреће.

Самовољна и безакона управа турска којој човек није у стању поставити никаквих граница, нас још сада доводи до највећег очајања. Прошлост наша под најгрознијим свирепством Турака, даје нам уверења да ми ни у чему нећемо бити сигурни, већ да ћемо и са нашим имањем па и самим животом бити грозна жртва њиног свирепства и то још далеко већа и грознија него и до сада.

Са нашим ослобођењем, ми смо одмах и да би и код нас било пра-вде и реда завели општинске власти, које су у кругу свом надлежном послове одправљали. Као хришћани подигли смо звона, која би нас по примеру оталих хришћанских народа у богомољу позивала. Уопште да би и ми после толико вековног робовања, могли уживати нашу слободу и благодети, што су у свези са слободом, ми смо завели неке установе, које су Турцима неповољне, и о којима нам нигде нису давали ни да мислити смемо.

Ако би сада Турци са њином управом к нама повратили, извесно је да би ми за све ово скупо платили и да би сви били жртва најгрознија њиног свирепства и безакоња. У оваквим приликама, или боље да кажемо нашим најтежим неприликама, ми светли Господару наш, коме смо Ти нашу најтоплију оданост у свим досадашњим приликама изјавили, немомо куд него ево хитамо у наручија Теби и најпокорније молимо Те, заштити нас и заклони нас од коначне пропасти, која нам предстоји, ако нас Ти са Твојом војском и управом оставиш. Настани и употреби све могуће силе Твоје да од сада па за на век, будемо верни поданици Твоји што је једина жеља и молба наша и целог народа, у овоме крају. Немој допустити, да једнокрвна браћа ваша, која су по свима историским предањима један народ са Вама, поново цвили и робује, и да после окушеног ослобођења и пошто га је једном, после тешких мука и млого принетих жртава, огрејало сунце слободе и среће, поново пада и у мраку пропадне.

Ако ти Светли Господару, нађеш за добро и потребно, ми Те молимо ову молбу и жељу нашу, саопшти и моћном императору Руском и општем избавиоцу целог хришћанства и умоли га у име наше, да нас остави под Твојом управом; ако баш то не може бити, онда те молимо, постарај се и путем и начином којим Ти за добро нађеш, обезбеди нас од самовоље и насиља турског и дај нам заштите, да не будемо жртва свирепства и тиранства.

Са пуно наде да ћеш Светли Господару радо и вољно прихватити ову молбу и да ћеш нам благовремено притећи у помоћ, слободни смо назвати се Ваше Светлости Књажевске.