Leskovački zbornik

Други српско-турски рат 1877/78. године и ослобођење Врања 55

Мане Хаџи Стојиљковић Миша Анђелковић Цветко Андрејевић Арса Стајић

Тома Бунишевче.

Општине Дубничке:

Кмет Мија Станковић

Јован Живковић

Дода Недељковић из Бујановца

Мита Пешић из Нерадовца

Хаџи Анта Марковић из Преображења Станојко Стојиљковић из Златокопа Трајко Величковић из Моштанице Миленко Петровић из Доњег Јабукова Таса Ђорђин из Гор. Јабукова

Диса Петровић из Великог Села

Општине Тибужде

Кмет Мита Трајковић

Коста Икић из Бабушнице Ђорђија Михаиловић из Рибнице Стоша Љубин из Доње Врање Пека Гогић из Собине

Сијанко (2) Ристић из Тесовишија Пешан Димић из Прибоја

Пеша Цветковић из Кунова

Мита Ђорђевић из Градње

Мита Стеванов из Рабовца

Архив Историјског Института Београд, Инв. бр. 19/365, Сигн. Х1Х/5

(Вл. Стојанчевић, Југоисточна Србија, 485-487)

Владимир Стојанчевић (16. април 1923. Скопље.) Основну школу и гимназију учио је у Велесу, матурирао је у Крагујевцу јуна 1941. За време окупације живео у Београду, од јануара 1945. борио се на сремском фронту до краја рата, студирао је затим историју на Филозофском факултету у Београду (1945-1950). Специјализовао је националну историју новог века, потом изабран за асистента историјског института САН, у којем је провео цео радни век до пензионисања 1984. прошавши сва звања од асистента до научног саветника (од 1967). Докторску дисертацију: Кнез Милош и Источна Србија 1833-1838. одбранио је пред комисијом САН у мају 1956. Стојанчевић је преко 55 година активан у истраживању српске историје. У првом периоду рада главне снаге посвећивао је времену кнеза Милоша и Првом српском устанку да би касније проширио поље посматрања тако да обухвата српски народ у неослобођеним областима, међународне односе, пре свега са Османским царством, Бугарском, Русијом и Аустроугарском, политичке и културне односе са суседним народима где је нарочиту пажњу посвећивао Бугарима и Арбанасима. Аутор је преко