Leskovački zbornik
56 Борислава Лилић
50 књига самосталних издања и преко 800 научних радова објављених у земљи и иностранству. Доајен српске историографије академик Владимир Стојанчевић награђен је бројним признањима и одликовањима међу којима Орден рада са сребрним зрацима, Орден Светога Саве првог степена Српске православне цркве. Библиографија: Годишњак САНУ 86 (1979), 484-505; 93 (1986); 481-487; 97 (1990) 393-404: 100 (1993) 377-380.
Литература: Годишњак САНУ 86 (1979) 483-484: 93 (1986) 477-480; 97 (1990) 393-404; 100 (1993) 383-376.
Станиша Војиновић, библиографија радова академика Владимира Стојанчевића у част осамдесет година живота, Београд 2004, 1-108.
ОДЛАЗАК ДЕПУТАЦИЈЕ СРБА ИЗ ПИРОТА, ТРНА И ВРАЊА У САНСТЕФАН, ИНСТРУКЦИЈА ОД 21. МАРТА 1878. ГОДИНЕ Београд, 21. марта 1878. Примих Вашу данашњу депешу. Не треба се ничим уздржати од заузетог правца. Данас иду генералу Протићу инструкције да Пирот, Трн и Врања са својим пределом пошљу две депутације, једну у Петроград а други у Св. Стефан те да изјаве жеље народа. Биће по три човека у свакој депутацији. Спремајте људе сигурне и одрешите. Ствар треба брзо да се изврши. Изјаве су изашле у званичним новинама. Архив П. Инв. бр. 19/375, Сигн. Х1Х/5. - Концепт.
(Вл. Стојанчевић, Србија и Бугарска, 171-172)
Ј. РИСТИЋ КОСТИ ПРОТИЋУ, ИНСТРУКЦИЈА О СЛАЊУ НАРОДНИХ ДЕПУТАЦИЈА ВРАЊАНАЦА, ПИРОЋАНА И ТРНЧАНА У ПЕТРОГРАД И САНСТЕФАН, ОД 21. МАРТА 1878. ГОДИНЕ
Начелнику Штаба врховне команде Г. генералу К. Протићу у Нишу 21. марта 1878. у Београду
Президијално
Господине Генерале,
Пошто су нам саопштени изводи из уговора мира Св. Стефанског уколико се на Србију односе, ми нисмо могли остати равнодушним, видећи како се крњеи подсецају наше крвљу задобивене тековине, нарочито Врања, Пирот и Трн. Радећи на разним странама на исправци, добили смо опет неког изгледа, да се до те исправке може доћи кад се буде коначно ограничавање предузмало. Тада би се путем мешовите комисије и жеље дотичних становника узимале у обзир. Такво уверење имам из Петровграда а могућност исправке даје и члан 6 уговора одређујући да се при коначном ограничењу Бугарске има држати рачун и од начела народности већине становника пограничних као и од потреба топографских и практичних интереса саобраћаја за месно становништво.
С обзиром на ове околности потребно је да становници оних крајева које смо ми ослободили а по уговору Св. Стефанском немају изгледа да с нами у заједници остану, још сада своје жеље на меродавно место изнесу. С тога је Њ. Светлост одобрила да Пирот, Трн и Врања пошљу депутацију једну Њ. В. Цару руском, која би била тумач жеља ових места и целог обима, који њима припада. У депутацији нека