Leskovački zbornik

62 Борислава Лилић

4.

ПО К-64/241

Члану владе при врховној команди

Господину министру просвете

У недељу 5. текућег месеца, одпочео сам радити. Тога дана изабрао сам Кметове и Одборнике у вароши Врањи, и они су одпочели радити.

Послова има и сувише; Г. Дугалића послао сам у окружје, да образује општине, и постави кметове, а још не могу никуда одавде да макнем, јер полициски и војни послови, који се од мене истражују, има и сувише. Све кметове садање, из свију села округа врањског, позвао сам и они су ми долазили те сам им казао, да десетак и остала разнолика плаћања, која су Турцима давали, предстају, и да се сво плаћање њино своди од сада на једини наш данак, што су они са особитом радошћу примили, но под изговором тим да су сада без новца, без стоке, па шта више и без хране, јер све што су имали Турци су им, веле, одузели, и тако рећи голе их оставили.

Истина види се жалосно стање овамошњег народа, али опет увиђа се у њему добро расположење за српску управу, и налазећи се у томе стању сваки кмет и сељанин, дао ми је тврду и живу реч да ће данак приуготовити и што се брже може дати, на чему ћу ја нарочито и настојати; само би молио, да ми се што више и што брже персонала пошаље, како би час пре могао општине образовати, кметове поставити и пописе извршити.

Има много и кривични дела и то криминалних, која на судије очекују, и за то би молио да се и ови час пре поставе и овамо упуте.

Са особитим поштовањем и уважењем остајем ваш понизни

Мат. Радовић, с. р.

Начелник окруж. врађ.

8. фебруара 1878. у Врањи

(Видосава Стојанчевић, Лесковац и ослобођени предели Србије, 1877-1878. године, Етничке, демографске, социјално-економске и културне прилике, Лесковац 1975, 277-278)

Видосава Николић Стојанчевић (6.7.1924. - Арађеловац - 18.7.1998. Београд). Матурирала у Другој женској гимназији у Београду, завршила етнологију као одличан студент и државни стипендиста. Радила у Етнолошком институту 39 година све до пензионисања 1989, прошавши сва звања од асистента до научног саветника. Видосава Николић Стојанчевић је прва жена доктор етнолошких наука у Србији одбранивши докторску дисертацију 1964. на Филозофском факултету тезом Врањско Поморавље - етнолошка истраживања коју је 1874. објавила САНУ у познатој едицији Живот и обичаји народни као 36 књигу. Остала самостална издања: Рађевина и Јадар у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника (1975); Лесковац и ослобођени предели Србије 1877-1878. године (1975); Топлица - етнички процеси и породична култура (1985); Породица у систему традиционалне и савремене установе у друштвено-обичајном животу Рађеваца (1989) и Породица у Подгори - у процесу формирања типа насеља и градског система друштвених комуникација (од краја 19. и поч. 20. века), 1995. Своје бројне чланке и расправе публиковала је претежно у издањима етнографског института САНУ, а свој допринос дала је и свим важнијим