List mladih istraživača Srbije

ИНИЦИЈАТИВЕ МЕЂУНАРОДНА СМОТРА

„ПИТАО БИХ НЕШТО АЛН ME CPAMQTA ИМА ЛИ EIA ОВОЈ ПЛАНЕТИ ЖИВОТА?" М. Жуборскп „Питање”

И поред невероватног напретка свих грана индустријске про изводње, н поред свакодневног савлађнвања и усвајања нових технологија. човек. као разумно баће, н даље се понаша ирацноналио. По умереним проценама општп обнм свнх врста отпадака свих грана људске делатноста годншње прелаап колнчину оД 40 малп:јарди тона, a то чини приблнжно полов:*н\- св!lх врста материјала ловннл' свих врста материја ко ји се узимају пз залиха природе. Даеак koih се плаћа због овако немарног односа највећи је, чини се, када cv v питању воде, односно квалитет вода река, језера, мора и океана. Biicokv цену овог прогреса пла ћа човек, посредно ијш непосредно- ц своји.м здрављем, као и поремећајшга п угрожавањл ма генетског хода великог бро ia биљних И ЖИВОТЛЊСКЛХ врста. Око 25000 биљнлх врста и Bimie од 1000 животлњских угрожено ie или ie на путу sипчезавања. Све ово нужно цоводи до озбиљгтнх екоиомскнх, еколошкнх ,п соцлјалних пос ; -

ледица н не само шк, Управо је то једно од шггања на које покушава да одговори еколошја, тј. да ли разарајуђе посшедаре производње не превазшгазе пропзводне ефекте због претеранпх задирања које она врши на тек обновљешш ресурснма. Покушавајуђн да одговорн на ово шггање, екологија се, v стварн, бавн усло вима које економска делатност мора да исггуни и спољашњим границалlа Koie мора да поштује како не бн изазвала посл-едице које cv супротие н>ешш гцњевшаа, шш чак. нешо

iitse са њен-им согтствешш настављањем. Млади исхражнвачи С-рбнје, од самих почетака бављењем хгстраживачкнм радом, схватили cv значај еколошкж iscтраживања пре свега као nanopa за очувањем човекове ореднне, и прихватигш их као своја права н обавезе и као такве шедн v npoipaM својих активиостн. Obv c-Boiv програмску акти»ност они не реализу-ју сачо кроз омладииске ксхражнвачке акднје републичког ц савезиог каракхера, већ н кроз свакодневнт; делатносх н anxiSß ност основних органпзадија Младнх псгражхгвача шнЈро.м Сроије, Од почетних исхраживања загађеносхп Борскаг језера и његове околпне, предо жтраживања загађеностн ваз духа v поједшиш отшгпшама Беог-рада и ергономских ц-страда, заштгпа урбаннх орвдина, жпвања v Индустрпјн мотара Раковпца (нетативно дејство буке) и прошлогодшшве нстражнвачке експедпцл.је „Сава 82”, расло ie n програ.мскл се ширило гаггервсовање младих за obv област истражнваља, Y годшш крја је проглашгпа „Годино.м шггке воде”, а поводом свехског дана чавжовс окогпше н Дана младостч,- Ре-

публичка конфершцнја Младах нстраживача Србнје организоваће хгзмеђу 25. V ц 5. VI 1983. МеВународну смотру радова на тему „Заштита човекове среДШIС". Смотра бн обухвагала радове из еколбшје подедене V следеће подтеме; запггата возаштита човекове радне средипе xi слободна тема, Поред класичног система шлахахва нстраживачких радова, предвнђвна је и могућност организовања панел дискусија, као и пројекцкја слајдова и филиова са исхраживачких ак ција. Смотра би требало да пре зентира јавности резултате еколошких истражлвања млађих научних радннка, студената и ученика.

Званични језнци Смотре биће ентлескн и руски. Прве предпријаве за. Смотру (треба да стигну на адресу организатора РК Младнх нстраживача Србнје, Хо Ши Минова £7,11 070 Нови Београд до 20. априла) треба да садрже краћн резпме рада (највггше иа дее куцане страие) на једнра* од ова два језика, док би целокушш радови, (кстража вања рађена н поаледњих 5 год.) из пожени иа 15—20 странпца куцаног текста, са две стручне рецензије (ово je неопходно због пгтампања Збрника озе Смотре) требало да буду доставллши иајкасиије до 15. маја ове годшзе. Смотра 6ii трајала највише три радна даиа, а учесницн бп били, ло ред чланова организација Младих нстралсивача Србпје, млаВи научни раднпдн и студенти из свнх универ зитетских центара наше земље, као и известан броЈ учесника пз пиостра пства (КОМСОМОЛ Украјпне и др.) које бнсмо обезбедшш преко оста. лпх суорганизатора Смотре (РК ССО Србнје, Коордчнациогш одбор за ор гаштзовање ОИА Савезпе конфсрсн цпје ССО Јггославпје, Југослозспскп савез за заштпту и уиапреВиватве човекове околипе и др.), МеТу учеснпдилза Смотре били би и представниди осталих друштвепкх органпзација, колектнвних члаиова ССО, а нске од љих lia сс појавито н као суоргаиизатори Смотре. Место одржавања С.мотрз биће Београд, а трошкови органпзације, псхране и смештаја учесишса бшш бн покрпвеии делом из котнзације за ученике нз универзитетскпх центгра/ рскламом (евеггтуално споизорством) и средстшема оргапнзато ] ра 3i суоргапизатора.

Мирослав Николић

ВАЉЕВО Формирана нова група

Y оквиру оргаензацнје Младих нстраживача Ваљева „Вла димир Мандић Манда" оформљена је нова нстраживачка rpvna за испитавање јавног мњења Ваљева и околине. Групу за сада сачнњава Седам учеиика новннарског сме рд IV-2 одељења из ООУР-а „25 мај”. Први подухват ове групе је покретање акцнје анкетирања граВенства о чнтаноСтн књига y Ваљеву. Поред овог да га тако назовем интересовања за 'читаност, као следећи- задатак ове rpvпе биће спроведена анкета о читаности књига-. које је до сада издао ва.девски издавач „Милић Бакић”. Али, ово Је само почетак јер лшого тога ова rpvna mia да исгапа; а исто тако и да покаже н репрезентује, тј.-да nanete join мпого ставова јавног мњења премз одоеђешш појаваиа.

С. Адамовић

НОВОПАЗАРСКИ УТИСЦИ УГЛЕД, ШТА TO БЕШЕ

Долазшш су и пролазнли кроз Нови Пазар разни каравани и караванчићи. И свима је било лепо, сви су оддазилн задовољнп. Тако једног топлог лета, овог века, у Новн Пазар сгпже караван Младнх истраживача-етнолога. Растрчаше се новопазарски функционери да утосте све те младиће н девојке који им први пут долазе. Новопазарскл истраживачи су задовољно трдали дланове, верујући да ће им другарн кх>Јн долазе помоћи да још мало учврсте свој углед у граду. Радпли су Младп нстражпвачн свој посао поштеко, а шгхови руководноцн су лшого обећавали, хтели да се одуже људима за гостопримство. Склопљена су и многобројна пријахељсгва. На растанку је бпло суза п обећања да ће до сусргта доћн, ваљда је такав ред.кад се људн растају. Још дуто се причало о Младнм нстраживачнма, подмггриванн су рачуии и жнвело се у иадн да lie до сусрета доћи н да ће на гомили ћахата бити нагшсапо све оно што је -почело Да пад а у заборав, сва предања и свн обичајп. Тако је то бшш тог хоплог лета овог века. А, овако је ове зпме, овог века. Да сусрета нпје дошло, шгти ће доћи. Стручни ћахати нису дошли, а неће ни доћи, а још увек у архпву ОКССО брпжљиво се чувају ћахатн на којтша су свп рачуни акцнје. Y Младе нстраживаче овдашње впше нпко поверења нема, осим неких другарица п другова пз ОКССО. Још увек кроз Нови Пазар долазе и пролазе караваип и караванчићп, али је само једно горко искуство остало из времена једиог леха овог века. Новопазарскл Млади исхраживачн с пушш правом се питају: Углед, шта беше то?

С. Новосел