List mladih istraživača Srbije

ЈЕДНО ЛЕТО, ЈЕДАН ГРАД...

ОИА „БРАТСТВО ЈЕДИНСТВО ПЛОЧЕ 75“ организована је у трајању од петнаест дана, г.од покровитељством братских градова Плоча, Копра и Ваљева, Баш у ово време, пре десет година, припреме за ову акцију биле су у пуном јеку. У овом броју доносимо сећања једног од учесника програма исхрана у природи.

... и једна насмејана и искричава младост. никад довољно проживљени, живе у мојим сећањима. Данас када је већ доста времена прошло и када су се емоције повукле негде у дубину, желим да вам причам о данима који су остали иза мене запиоани у књигама сећања као најлепше успомене. Покушаћу да Вам испричам како смо петнаест дана, живећи друге, желепи да вечност украси наше јутрење. Полазећи на ту акцију, мислила сам да ће бити као и свака друга.. Апи није... Никад раније на једно) акцији нисам упознала и стекла то лико пријатеља. Управо у тим данима док је сунце немилосрдно пекло а јарко зелене траве постајале спа рушене и мртве, дотакли смо зајед но дно оног бездана који зовемо срећом. Заједно смо хтели да мењамо и стварамо, да будемо нешто различито од милиона других... Сећам се оног јутра кадз смо дошли у Плоче. Чини ми се да још увек осећам ону нејасну зебњу која се јавља пред неизвеоношћу. Онда су била на реду упознавања, помало збуњена и неспретна. Тешко је било ' у почетку запамтити сва имена и личности којим припадају па је долазило до честих неспоразума Аља, Аћим, Цеца (Мико), Биља, Пе ра, Чокалија, Барба Веса, Рихтер Рате, Дубравка, Силвија, Манда... Касније, уз заједничк.а истраживања и обилазак терена све је билс много једноставније. У почетку су мештани долазили ретко, не усуђујући се да пробају нашу храну (на јеповнику смо често имали месо корњача, жаба, змија) али касније су постапи наши редовни и драги посетиоци. Наше вечери су ипак биле најлегше. Уз тиху музику гитаре, док је вепика месечева лопта осветљавала тек мало узнемирену површину језера, а благи ветар хладио уморну земљу, седепи смо окупљени око ватре, певали и радовали се што смо заједно.

Да ли сте чули за оно: „Пошао Тибор Секељ у Африку..."? Том причицом почињале су и завршавале name вечери. Њу је и Рихтер разумео и знао да је исприач на Српскохрватском. Много сам волела да слушам са колико су напора и упорности другови из Копра изговарали наше тврде сугласнике. Млади Далматинци су се међусобно такмичили ко ће боље научити словеначки. Највише успеха имао је Кум који је због своје љубави Силвији за само петнаестак дана врло добро говорио словеначки, често је због тога био предмет шале. Тешко нам је било једино да устајемо у праскозорје. Дежурни су улагали велике напоре да пробуде уснуле истраживаче (Цеца се пробуди чим осети мирис кафе, Манда је устајао када му кажу да је спала застава са јарбола. Чокадија се моrao једино пробудити ако би чуо магичне речи: „Доручак, има репете", док је Биљана била безнадежан случаЈ). Да ли сте икада видели пиЈану пијавицу? Да би се осветио Споја је ставио пијавицу која се залепила на Биљанину ногу у алкохол и посматрао симптоме „пијанства"... Нећу ни да покушавам да вам испричам колихо нам је тешко пао растанак, јер је то немогуће. Рећи ћу вам само да једно лето, један град и једно велико другарство живе у срцу истраживача из Ваљева, Љубовије, Лознице, Плоча и Konpa. Рећи ћу вам да нам је један део младости остао заувек заједно у граду крај Неретве, под старим падинама Биокова, у граду који ое огледа у стакленој површини воде чинећи тако композицију нестварних фигура. П.С. Волела бих да баш овог лета са истом екипом још једном видим Баћинска језера.

Светлана Јовановић

ТРЕЋА СРЕЋА

ТРЕБА (И МОРА) БИТИ

Рекло би се све се ради no упутству. Међутим, знајући чињеницу да без акције нема ни организације, не чекајући формална решења планирано је да се одмах почне са практичним радом, као да је организација већ формирана. Као прва активност заговара се акција младих истраживача на заштити и унапређењу човекове средине. Планирасе испитивање стања сеоских водовода на територији општине Алексинац.

Све је више вероватноће (одговорни кажу: нема више одлагања и сигурно је) да ће Млади истраживачи у алексиначној општини почети да делују организовано, да се њихова активност неће сводити (као што је то случај био до сада) само на учешће током лета у оквиру неке Омладинске истраживачке акције. Тренутно су у омладинским структурама у општини све активности усмерене само ка једном циљу: оформити организације младих истраживача у срединама где већ има интересовања и где за то постоје и други потребни и неопходни услови, а затим и ОК МИ. Међутим. не по сваку цену и ни у ком случају као неке вештачке творевине (само да их има на броју), већ као места под чијим окриљем ће се развијати комплетан истраживачки покрет и рад уопште. Једном речју: како би се заједнички и организовано (лакше) остварили услови за бављење младих научним и истраживачким радом. To су циљеви и жеље, а у следећим редовима су чињенице. У алексиначкој општини све f je више интересовања за *Младе истраживаче и истраживачки рад уопште. У школама средњег усмереног образовања већ дуже време успешно делују секције из разних области. Од стране Председништва ОК ССО Алексинац средином фебруара је усвојен програм активности на формирању ОК МИ и конституисан је (трећи по реду) Иницијативни одбор од десет чланова загрижених младих истраживача и за младе истраживаче. Успостављене су везе и са развијенијим ОМИ у ближој и даљој околини, Утврђују се могућности посећивања кадровских семинара. Опипава се пулс младих. За почетне активности OK ССО Алексинац је одвојила два стара милиона. Потребни документи и нормативна акта су у припреми. НИШТА БЕЗ АКЦИЈЕ Могуће је да сте се питали зашто у наслову „трећа срећа". Покушаћемо да објаснимо јер сматрамо да је то потребно. нарочито због других средина' (да

виде како не треба радити). „Гвожђе је требало ковати док је вруће". Касније је све теже. Осетиће то на својој кожи и Алексинчани. Наиме. до сада је на територији алексиначке општине изведено тачно 7 (и сповима: седам) омладинских вачких акција, међутим у општини још увек не постоји једна ОМИ. Невероватно. ,али истинито. Акције су изведене у периоду од августа 1980. до новембра 1982. године. Биле су две геолошке, две медицинске, и по једна акција подмлатка, бирлошка и историчарска. у свим овим акцијама учествовало је преко 250 младих истраживача из свих наши крајева. a непосредно на реализацији програма и извођењу акције било је укључено и око 50 младих из оптшине Алексинац. После завршетка теренских испитивања сваке од акција међу њима и осталим младТпиа у општини, захваљујући успостављаном другарству и пријатељству и. наравно, постигнутим запаженим резултатима, постојало је велико интересовање за Младе истраживаче. Међутим, како „гвожђе није..." знатижеља је временом ла, И о томе има конкретнихв показатеља. Први Иницијативни одбор са циљем стварања оптималних услова за оснивање и рад ОМИ формиран је још 1981. године. Још тада језакљу- ; чено да Одбор треба да буде I краЈње мобилан и ефикасан, чини се да је у овој средини | баш тако било. Одбор није ни- | шта урадио, па су његови чпа- | нови смењени. Конституисан је нови. али је доживео исту t судsину као и претходни. Од последње акције прошло је snipe од две године и све је пола- ј ко одлазило у заборав (све snipe и више). Међутим, неверо- • ватно је али интересовање се поново јавља. Млади наврате у просторије OK ССО и распитују | се. Одговорни су одмах реаговали, схватајући то као последњу припику за остварење циља. По трећи пут је формиран Иницијативни одбор са апсолутно истим задацима. Овог пута биће и одговорностп. Ваљда ће бити по оној „трећа срећа“, а срећа прати храбре и вредне.

Б. Ђорђевић