Ljudi iz naše ulice

29

свлачити док није остала сасвим нага. Стала је пред огледало и љубоморно се загледала у своје тијело. Да, још увијек ја нијесам спала на ништа. Онда је као неки славодобитник пошла и бацила се на кревет. Кикоћући се добацила ми је: Варате се младићу ако мислите да зависим од вас. Када сам идуће вечери закуцао на шена врата отворила ми је, али тамо је већ био један старији господин. И обадвоје су се смијали као да су ми се ругали.