Ljudi iz naše ulice

33

К}'да, Зеко? упита га једна жена. Носим дуван у Боку, а оздо hy вино, ракију, рибу .. . Мало сам уморан од пута. Тешко је преко планина донијети бреме дувана од Скадра до Боке. Мучи, јадо! Код границе те чекају финанси. Видјела сам ону љуту змију, оног цуксфирера. А, је ли? прогунђа Зеко забринуто. За тренутак се замисли, а онда без поздрава окрену према селу. У кући се није дуго задржао и ускоро се појавио на џомбастом сеоском путу. Сада је на ногама имао нове, лаке опанке, исплетене од бијелог шпага. Преко рамена му је висила друга врећа. Ишао је лакше иего раније. Поново је срео жеие које су се полако примицале селу. Јеси ли полудио? опет ће она жена. Није Зеко кукавица. Срамота се с пута вратити. Шта ви мислите, ко сам ја. Не враћа се овај никада ... Носим дуван у Боку! Скачући с камена на камен, лако и хитро, брзо се изгуби женама из вида. Предвиђао је трку, дугу и напорну, и осјећао се лак као птица. Ако га ухвате нема шта да изуби, никога неће ударити, пошто не смије. Узеће му врећу, једину вриједност коју уза се носи. И то је све. Низ брежуљак се рунило камење испод опанака. Зеко је видио поље. Оно је почшвало од поднож ја планине и простирало се све до морске обале. Њиве су биле засијане кукурузом а оне са пшеницом прекривала је златна боја узрелог класја. Из комина аустријских крстарица и дренота куљао је густ дим. ~Све зависи од првог тренутка. Истина, цуксфирер Вајс имабрзе ноге. Досад је он многе ухватио на граници. Само, сада је дебео, угојио се. Вјерујем да ћу бити бржи. Идем, па што бог да .. .” Ишао је потоком, дугим корацима грабио према граничном камену. Још неколико корака и онда ће ступити на аустријску територију. Оставиће родни крај, топле појате са стоком и ријетке шивице којс обилно