Ljudi iz naše ulice

60

и да у прозирно плаветнило гледа како се рибе npahaкају. А предвече отишао би до гробља и ту остао до касно у ноћ. Понављало се то из дана у дан, па људима постало чудно. Једни су тврдили да је на гробљу закопао повећи ћуп са новцем и да иде сваке вечери да га чува. По граду је почела да кружи прича како је он врло богат и почело се нагађати коме he тај новац оставити послије смрти. Јевреј је то, кажем вам ја људи, а они знају намлатити и сачувати пару. Никоме не да да уђе у собу. Боји се да га ко не покраде. Она прича са Катом није истинита. Није му она дигла новац, него је побјегла од њега, јер је био тврдица, па јој није давао ни динара. Комшије причају да сваке ноћи до касно броји новац. Не може га пребројити за једну ноћ? Чује се споља како звекећу златници. Зашто он иде сваке ноћи на гробље? Тамо је закопао новац. Мисли ту је најсигурније. Неће му требати за онај свијет. Не, али људи као он рађе га закопају у земљу него што га дају другоме. Побожан је, могао би га дати цркви. Побожан? То је само његова маска. Побожни су највећи богохулници. Требало би га уходити. Видјети гдје је оставио новац. Чува се он. Ако примијети да га неко прати, онда само сједне на првом гробу и шапуће нешто гледајући у звијезде. Можда је он, људи, вукодлак. Можда чаробњак па разговара са богом. Или је луд. Чудан човјек ... Овако се причало по кафанама, на обали, свуда. Око њега су ницале најчудније приче. Сви су били начисто са тим да је ријетко чудан и тајанствен, али сви су хтјели докучити његове тајне. Ако је вукодлак