Ljudi iz naše ulice

9

сам их слагала! Ја сам била заљубљена, и више иего заљубљена. Ти то можда никада нијеси могао, или нијеси хтио вјеровати. А ја сам живјела само за Тебе. Лудо сам Те вољела. Хтјела сам да будеш само мој. Судбина је хтјела да буде друкчије. Драги, да ми је само знати јеси ли ме икад волио. . . Сада баш гледам кроз прозор. Напољу је прољеhe. Ето, видим и јагањце, играју се по ливади. Јоргован мирише под мојим прозором. Младост ме мами, а ја сам немоћна. Како бих сада жељела да смо заједно! Драги, напољу је прољеће . ..” Погледао ме је и једва се пршмјетно насмијешио. Пресавио је писмо и поново га ставио у фијоку. Шта ћете, живот је такав. Али боље да о томе не мислимо. Мушкарци смо. Хоћете ли један „виски”? Устао је, пошао до стола, наточио чашу и послужио ме. Испијте и заборавите све што сам вам данас причао. Ја о томе не волим да мислим. То је данас било случајно. Наточио је и себи чашу. У ваше здравље, драги пријатељу!