Luča Mikrokozma

-44

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

30

-35

-40

50

55

Да уживаш вјечите сладости У предјеле неба блаженога 2 Ах, Сатано обрати погледе, Виђи престол оца превјечнога: Он је стариј начала и конца!

„Обрати се, душе изгубљена!

Пролиј топле сузе покајања

Пред општијем творцем милоснијем; Познај име свемогуће што је

И значење твоје прама њега; Изжен' таму из слијепа ума

И злу завист из пакосне душе! Благи творац многомилостив је,

· Опростиће твоје заблуждење,

Причислит те у свето блаженство.

„Не, не“ — гласом крупнијем прогрмје

Зли губитељ душа бесмртнијех,

Да га чује стан бунтовни цјео; „Михаиле, подобни ми чином

Али духом много нижи мене,

Јер ти душа, како моја, није Благородном гордошћу заждена, Проштенија не иште Сатана: Благородна моја намјерења

Небо чује, а знаће мирови!

„Грка су ми сва блаженства неба

Док постигнем моје намјерење И правило друго бићу дадем; Не познајем име свемогуће,

С којијем ми толико грозите.

30 стари ; 47 гордосћу.