Luča Mikrokozma
-44
СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.
30
-35
-40
50
55
Да уживаш вјечите сладости У предјеле неба блаженога 2 Ах, Сатано обрати погледе, Виђи престол оца превјечнога: Он је стариј начала и конца!
„Обрати се, душе изгубљена!
Пролиј топле сузе покајања
Пред општијем творцем милоснијем; Познај име свемогуће што је
И значење твоје прама њега; Изжен' таму из слијепа ума
И злу завист из пакосне душе! Благи творац многомилостив је,
· Опростиће твоје заблуждење,
Причислит те у свето блаженство.
„Не, не“ — гласом крупнијем прогрмје
Зли губитељ душа бесмртнијех,
Да га чује стан бунтовни цјео; „Михаиле, подобни ми чином
Али духом много нижи мене,
Јер ти душа, како моја, није Благородном гордошћу заждена, Проштенија не иште Сатана: Благородна моја намјерења
Небо чује, а знаће мирови!
„Грка су ми сва блаженства неба
Док постигнем моје намјерење И правило друго бићу дадем; Не познајем име свемогуће,
С којијем ми толико грозите.
30 стари ; 47 гордосћу.