Luča Mikrokozma

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

145 Погибе им живост божествена На движења и на њина лица. Вид фамиље числа великога, Кад се лиши свијетле надежде И с гроба се ухиљена враћа,

150 _ Представљаху полци Адамови.

Враг небесни са слјепом јарошћу Све једнако битку продужује И све жешћу и очајанију. Он ужасне примјере храбрости 155 – Казиваше на попришту бојном; Око њега страшне мјешаније Представљаху туште бесмртниках. Трудно бјеше неба отпадника И војене његове полкове 160 _ Надвладати у крвавој битки.

Трећи данак са стравичном хуком Већ пребјежа равнине небесне; Вечером се два војводе вјерни Представише творцу пред престолом 165 _ Премилосна оца умољају Да оружја од обије војске Смртовосним наостри ударом: „Већ хулења — кажу — Сатанина И његове нерасудне војске 170 Нас су вргла у очајаније“ —

„Нећу — каже, два вјерни војводе, Завјет свети вјечно нарушити: Што сам једном вјенча бесмртијем Смртну косу испитати неће!

151 зросћу; 153 жесћу.

= у