Luča Mikrokozma

70

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

Разне расут у изобилију:

Ту ће бити тихијех породах,

А бити ће исто грабљивијех 30 И отровна гада пузсћега.

„Како што сам горду цару ада И његову зломе легиону Спомен живи неба блаженога Рад наказе веће оставио, 35 Тако данас лишавам Адама С бунтовнијем својим легионом Блаженога жилишта спомена, Да ни једна најмања частица У. душе им од њег не остане, 40 Ка да небо нијесу гледали.

„За наказу њихова немира Немирни се њихови духови У окове блатне тјелесине Један вијек осуђују кратки; 45 Нека ози чрез јудол плачевну Ланце тешке с бурама немира У стењању пренесу горкоме; Нека своју непостој тост грдну, Са проклетством тамо оплакују 50 У сузама и у риданију;

„Нек тијела своја препитају Са билијем и њиним сјеменом, Водом хладном и са животнима, Њихово ће кратко заточење 25 Бит им тужно непостојној души: Са плачем ће на земљу падати,

52 нбннђ.

“