Makedonija

120

МАКЕДОНИЈА

само заједничку борбу противу Грка изаједнички рат за словенски језик y цркви. Да ова борба, коју су Македонци y почетку били развили противу Грка,није имала бугарски карактер, нити да су Македонци тежили да постану Бугари, најбоље показује солидарисање са Бугарима македонских Румуна. Исте злоугтотребе, које су грчки свештеници чинили над хришћанима Словенима, чинили су и над Румунима y Македонији. И међу Румунима отпочиње покрет противу њих. И они ce, као и Срби, придружују Бугарима, воде борбу за своје свештенике иза народни језик y цркви. Они су на многим местима, за дуго, ишли уз Бугаре. Кад je створена Бугарска Егзархија, они су je признали као своју. У Охриду je на 80 кућа румунских, све до деведесетих година XIX века, било под Бугарском Егзархијом. 1 ) Као год што за ове Румуне који су, из практичних разлога, пришли уз бугарски покрет, нико не може рећи да су то чинили као Бугари, исто тако не може нико то рећи ни за Србе. Први бугарски утицај y Македонији отпочиње тек кад je створена Бугарска Егзархија. У другој алинеји члана X султановог берата, којим ce установљава Бугарска Егзархија има овакав став: „Ако православни народ и из других, осим наведених епархија, затражи, бнло сав, било барем две трећине, да ce y духовшш пословима потчини Бугарској Егзархији, па ако ce то потврди и пред влашћу, и те he ce епархије уступити Егзархији“. Бугари нису ни часа часили, a да не учине све, само да ce користе овом одредбом. Нове бугарске владике, чнје су епархије биле на домак Македоније, a две и y самој Македонији, развише живу акцију да придобију српски народ за Бугарску Егзархију. Агитација je била слободна. И владике и њихови агенти били су турски поданици. Турска не самошто од њих ништа није зазирала, него их je још н помагала. Њезнн je интерес био да Србе веже за Бугарски Егзархат y Цариграду и ослаби

I) И. Балкански, Крпз Грпбље, Београд 1894, стр. 55, 62.