Makedonija

БУГАРСКА ПРОПАГАНДА

121

њихову гравитацију ка Србији. Како су y Македонији још неирестано царовали грчки свештеници, KaivO je Служба Божја на словенском језику једиако прогањана и како су српске школе и српска култура већ били на умору, то бугарским агентима није било тешко водити проиаганду. На супрот омрзнуте Грчке Патријаршије, они су народу нудшш заштиту словенске Бугарске Егзархије, коју je словенска Русија створила; на супрот грчком језику y цркви, они су му пружали словенски 1 језик заједнички црквени језик и Срба и Руса и Бугара; на супрот грчким школама, стављали су y изглед народне школе. Раздражени од Грка и одвојени од Србије, Македонци дођоше y искушење, Од три зла ваљало je изабрати једно: или остати и даље са Грцима, или ce одрећи своје вере и прећи y унију, или пристати уз Бугарску Егзархију. Одлука je била врло тешка. Колико je била тешка најбоље показује факат, што ce цео народ није одлучио на једно: једни остадоше са Грцима, други остадоше уз унију, a трећи пристадоше уз нови бугарски покрет. Прнсталице бугарског покрета послаше молбу да ce створе бугарска владичанства y Скопљу и Охриду. Из Цариграда би послата једна турска комисија, пред којом je требало да марод гласањем (истилам) изјави: прима ли Егзархију или не. И ова je комисија много урадила за бугарску ствар y Македоиији. Она je живо настојавала да ce народ одлучи за Бугарску Егзархнју. Она je отворено претила да he Македонци, који не би пристали уз Бугаре, бити оглашени за агенте Грчке и Србије. На тај пачин би добивена потребна већина, и 1872 године буду постављене бугарске владике y Скопљанској и Охридској Епископији. Нове владике била су два велика бугарска агитатора. Први и најглавнији циљ им je био уништење свакога трага српскога y Македонији. Читав штаб свештеника и учитеља би бачен из Бугарске y Македонију. Сва преииска, која je потицала из цркве ицрквено-школских општина постаде бугарска. До-