Makedonija

y нас, Богу хвала, налажаше ce — куповасмо на станицама. Баја-Гање, из радозналости, не пропушташе прилике да окуша стране' произзоде. Шта je то? Грожђе ? Браво! Види! Дед’ пружи малчице! Гле! Легто! Ераво! Радозналост га гоњаше, да ce натај начин упознаје с наши.м јелом, коњаком и дуваном: Ова кутија хоће ли бити од кавкаског сребра? пита Баја-Гање радознало, гледајући једкога од нас, који ce спремао да запали. He, бечка je израда, одговорп сопствсиик. —-Зар? дед’ да je видим. Их... Их... Их...! Види, молим те! Па и дувана и.ма? Je ли бугарски? Браво! Чекајте да савијел једну цигару. Ja имам папнра; ако вам затреба, ту сам! Да je ту, осећасмо га и сувише: по мирису његових чизада, и по специфичној ароми његова знојавога лица, H по његову покушавању да заузме цело канапе. Испрва je седео с краја канапета, па ce доцније поче намештати удобннје; мало после морали смо тројица седети иа канапету, a Иванчин син мораде ce шћућурити на крајичку другог канапета, са.мо да бп ce могао отегн}гги Баја-Гање. I! овај не пропушта нп једну прилику. Договорисмо ce да окушамо, докле се простире Баја-Гањева потреба за удобношћу, и он поче, чистосрдачно да нспуњава нашу радозналост; -—Дед, помакни ce мало y крај, да наместим п другу ногу. А, тако! Браво! Е е ех! Стара му лшјка! Ћеф!... Слушајте како машина лупкара: тупа тупа, тупа тупа! Лети!... He знате, како волнм да ce овако опружим. Тамо ми je тесно, па и друштво све просто, немаш о чему да разговараш с њима... Шта TG једете? Крушке! Браво! Дед да видим, да ли ћу овако лежећи моћи појести једну? Хвала! Одакле вам? Купујемо их, одговара један из друштва и снебива ce. Тако? Браво? одговара Баја-Гање и дави ce свчном крушком ja ролим круипсе

188

МАКЕДОНИЈА