Male novine

БЕОГРАДСКЕ НОВОСТИ (Седнида одбора ошптинског). Држаће с данас у 5 часо а по нодне, у којој ће се поред остачих нредмета дневнога реда, решавати и питање о ругаењу дорћолске цркве и парцелисању плацева око ње.

ИОДИЦИСКИ ГЈ1АСНИК Београд 17. Јуна (Осуђени ). Пресудама полицијским осуђени су: Идија Влагојевић, Ншола Маргић, Кчста ТриФунивић , М (лан Илић, Коста Грујић, Васа Суботић, Стеван Димитријевић, Коста Антоновић, ИЈтја Стојановић, Андрија Петровић, Ч&орђе Стсвиновић, Милан Сганојевић, Риста Ђ фђевић, Јован Вотић, Алекса Аћимовић, Живко Илић, Вељко Ристић, Ал^ксаНа) мовић, Бог дан Петровић, Милан Јоксић, Јован Стојић, Ћорђе Бун уловић, Аврам Вранић, Сима Недовић, — сви због скитње; Хајнрих Кунц, МатејаВајис, Јозе® Штајхорт, Христо Мајер, та љигаши, што су и осинали земљу по улици; Добросав Пантелић, зидар, за непријаву странца власти. * (Притворени ) Ноћас су притворени: Риста Јаковљевић, лађар што је хтео свога газду да туче; Драга Крецуљ служавка, Марија Вошковићева, Нас та Озе овић, служавке; Милка Петровићева. из Шаица; Смиљка Лазаревић из Лознице; Вара НР Н()В "' блудница; Милева Мишић, —све због проволења блуда; Павле Вучковић из Ужице; због скитње и сумње за крађу.

РАЗНЕ ВЕСТИ (Драиа из суревњивости). Пред париским поротницима стојао је тускоЈв млади 1гав( џија Вуше, који је онту°н да је своју жену, лепу бринету, тешко раниг» и с истом куглом уб>ио свог сталног г^ста, Па.вла Мороа. Моро је био добар пријатељ лепе кавеџике, која је с њим једнога дана побег га, али је полиција вратила њеноме мужу, који јој је опростио. Вугае-у кога може да извини њег >ва младосг , било је тек 14 године. Мислио је да ће се постајати и погаао нутем добродетељи. Али, како се преварио, док »ују ниема, која су на суду прочитава, а ко)е су врло нежна за љубавпике а мало ласкава за мужа, „за глупу живогињу". „кдратћ". Једне в^чепи оде муж

да легне а жену остави на каси, где је имала дч. исплати дневну зараду нослугкитељ ма; али он чу неко'сумњиво мумлање, нолако се сиђе низ сгенен^це, с револвером у руци, и у кујни виде своју жену — али не саму. Зрно, које је исналио из револвера, погодило је обоје у исти мах, љубавника смртно, и сутра дан Буше се јави сам полицији. Његова жена нризнала јесве и тиме допринела да је порота мужа јој оелободио. * (Нова промепа шшроФОиа). Из Париза пишу: Винседон у Монтобану правио је врло занимљиве покугааје с једним новим микрофоном, који је пронашао један млади Француски оФицир. Апарат је био метут у једну малу дубљину испод друма париског и везан обичном телеФонеком жицом с одговарајућим механизмом,који јебио на егатенупочасној сали 11 регименте. Проналазач је тврдио, да помоћу тога може не само да сазна ча свакој даљини приолижавање војске, чим само нређе то место, но да тачно одреди склон и јачину њену. Тајне наредбе, кпје нису биле нозна"те приеутним оФицирима, послате су у Париз. По њима је имало из Париза преко тога места да прође извесан број војске разног рода оружја. ДгФиловање је ин1ло но пропису и оф (цирова каЗивања нотлуно су се потврдила, јерје он казао колико војске и ког рода оружја иде. Колико ће користи овај апарат имати за време ратовања, не треба ни говорити. * (Саблажњив приаор у Будимпешти) У једниј иивари у варогакој гаумици у Будимпегати десио се претпрошлог петка у вече саблчжњив призор. Један ОФИцир дошао је пијан у нивару и ие назећи на молбе гостионичарове и посредовање Иолицијског чиновника вонагаао се Таки, да је најзад узбуђени свет силом и њега и коња му избац«о из баште. У 9'| 2 сата башта је би^и, дуике пуна госгију а много и деце, која но багати скакутаху; у тај час наетаде силна страва. У баодту дојури на коњу један коњанички ОФицир; пође до есграте иа којој је свирала војна музика. и ту поче с коњем из водити свакојаве нродукције. Одмах му приђогае гоетионичар м полициски чиновник те га што милом гато сил.ом склонише да сј^агаи с коња, кога одмах изведу на ноље. На иитање полицајца, оФицир му даде носетницу из које полицајац сизнаде, да се з-ове Ш-р, поручик у 13. коњичишј пуковни ји. Претње гостионичареве склонигае га најзмд те, оде из биште и гости

дануше дугаом али само за мало, јер после неколико сати ионово дојаши у врт. У света је стртљење прегало меру, те га опколи и изгура на поље. Највећу гатету има гостионичар, јер је већи део гостију отигаао не нлативши рач) н. * (Покушај убиства и самоубиетво у судиици). 11. о. м- пишу из Беча: Данас је нред криврчним судом стојао обртник Ј осиф Штокан, оптужен, да је 14 јануара о. г. тешко ранио своју ковачицу Марију Шмелхауз. Осуђен је на гаест месеци тешког затвора. Пошто му је преседник нро читао нресуду, унита га хоће ли се жалити. Штокан се са свим мирно окрену своме браниоцу па онда приђе столу државнога тужитеља, извади из џепа револвер и пре, но што би му ко могао стати на иут, испали један метак у публику а други себи у главу То је извргаио тако брзо, да га нико није могао задржати. Из десне слепоочњаче његове гаибну крв док је метак, којије испалио у публику, раиио радника Виктора ГНгројбера. Слуга му истргне из руке револвер, из кога је хтео да испали и други метак. Штокан је изведен из суднице а дошавгаи до врата, окрене се сеетри својој и довикнуо јој: Ово је твоје дело. Лекар је изјавио, да рана није опасна Штокана су однели у болницу.

ИЗ НАУКЕ И ДРУШТВА (Електрицитет). Технички журнали сваким даном доносенам нове податке о електро-гехници, која се развија до таких огромних размера да, како изгледа скоро неће бити ни једне области науке или промишљености, која ое неће користити услугама тог великог резултата те савремене науке. Ми ћемо из области навесли само нека Факта, која су веома занимљива. Политехнички журнал Димтеров јавља о нроналаску челич. сатних упруга (,,Федра и ) иомоћу електрицатета; то се чини доста иростим начином струја мале динамо-електричне махине, за јачину ј,едне електричне свеће, ироиушта се кроз сииралу меког белог челика, умоченог у уље; један електрод се везује кроз спиралу, ова оа нада и кад има умзтности, може бити нађена до> голубијег челика. Динама-електричне махине иосгупно избацују мирније и слабије галванске батерије. Чак у телеграФу, где је изгледало да ће галвански елемепти још дуго вргаити службу, њих почињу

да избацују и замењују динамо -електричним махинама. Американска телеграФска компанија л \Уе8<;егп 1Јшоп" у Њу-Јорку, која експлоатигае малне у свету н јвећу мрежу телеграФа, заменила је у својим централни станицамаелементе махинама. Компанију је на хо натерала нужда. 1880 год. у главној гатацији Њу-Јорка употребљавало се 1 .0.000 елемената; од те године до ове носао се развио и линија се толико намножила да би у јануару 1888. батерија централне станице морале имати 35.000 елемената. У згради није било места за толику масу елемената те су их заменили динами-електричним махинама едисоновим, од којих су у раду само петнаесг у колико је кориснија та смена , може сс судити по томе, што би држање 35.000 елемената кожгало компанлју сваке године 182.000 динара, док држање садањих једва ако нређе седмину те суме. У телеграФској техници усавршења тако исто брзо напредују. Енжењер Дижон у Паризу ооратио се муниципалном савету вароши с предлогом, да веже пожарна сигнарна зовна вароши с простим телеФонима; нројекаТ Дижонов веома је оштроуман и нрост, тегако се онисује цртеж; ако; се изврши нредлог Дижонов, сигинали ће служити не само за јављење ножара но и за друге догађаје на улицама учиниће велику услугу варогакој полицији. У медицинској практици та кође се јавља електро-мехничка новост — а нарат за осветљење, који је пронагаао доктор Шитц у Франкфурту на Мајни. За лекаре није нова ствар употреба лампица с нађењем; оне се уносе у уста за светљење грла или ради других цели; неугодност лампица била је у томе, ш го је с ветлосг че само осветљавање органа који се иснитује, ко је од чести својом снагом сметала. испитивању: сем тога болесиик бојао се кад му се у уста унесе тело које истина не пече, али светли. Шдгц је дао ламиици облик прстенаст и наместио је пред иробушеним огледалом; сав аиаратчић се привезује за чоло декара, који, доведав у везу ламчицу с аператом који је у џепу, може помоћу малог ручног огледала да осветљује при нацингоекопији и оне делове грла који леже са свим дубоко. У западно) Јевропи електро-техника ночиње да се меше и у црквену службу. Фирма Мерклен у Паризу и Фабрика прогнане Шмели и Молс у Антвериену праве црквене органе, чији се смекови покрећу електричним мо_

фра! ^ра се пожури реченоЈ колеби. Он брзо претрча преко дне-три орнице, где се више иута и опотакао на оне изоране грудве тврде земље; за тим пређе неколико ливада и усева; провуче се кроз Један шибљак, где на гранама оширог шибља остави приличан спомен од свог финог одела; за тим пређе још неколико њива и ливада, па стиже својо.ј жељној мети. I ад «е још ближе примакао виде, да оно није колеба, већ кућа. Још из далека цоздрави га раиави глас ^едног големог рундова, који му смело иђе на сусрет. Ревизор одмах виде шта у недостаје, па одкрха једну кијачу зазже се њом и пође на свог противника, ;ојк видев ону кијачу, скупи реп под па стаде узмицати. У том се ревизор нађе крај једних ких вратница. Рундов нродужи своје >тоно ћавкање, док је ревизор клопаоко вратница тражећи где се отварају. „два једном спази гужву, па се осмехну промрмља: Заиста и код ових сељака 1а досга, ФилозоФије! У том се, ва глас^пса, појави једна ада женска. Она изађе из куће погнуте зе, етаде на улици и погледа око себе.

Чињаше јој се да јој се навукла нека тама на очи, те се маши кецеље и убриса очи, па понова погледа. Кад је спазила ревизора код вратница, њено лице доби израз највећег изненађења. Чуђење, сумња па онда нека дивља радост, која се указа на њеном жућкастом лицу, довела ју је скоро до лудила. Место да приђе к' ревизору, а она се хитро окрете па отрча у кућу. Док се наш познаник чудио овоме, дотле се нојави из куће један средовечан човек. И он прво. стаде да се увери да ли га очи не варају. А за тим с чуђењем и неком згодошћу на лицу приступи к' ревизору с' нуно страхоштовања. „Помози Бог"! викну ревизор и подидиже свој полу-цилиндер. „Бог ти помогао! одговори сељак, па додаде као за се: Ама кад брже! — Али где је онај?.. . „Молим те, брате имаш ли воде"! продужи, ревизор, не гледећи што се сељак забезекнуо уњ па не може од чуда да дође к' себи. „Воде? промуца он, има има ма здр си ти еам дошао овамо"?

„Па да. Кочијаш ми остаде онамо на путу". „Е гле ти њега узвикну сељак, а што те није довде довезао." „Није било нужно; иримети ревизор, он и онако није жедан." „Ама госнодипе, зар си ти само ради воде дошао овамо? " Ревизор климну главом. „То је чудо! узвикну сељак и окрену се мало око себе. Зар тебе господине ниј 'е нико упутио овамо? „Нико брате." „О па ти онда и не знаш да те ми изгледамо као озебао сунце"? „Изгледате ме" ? занита ревизор чудећи се. Ја како. Човек је отишао да те нађе. Он ће дуго тамо тражити; али ако .... Ти си овде." „А шта ћу вам ја" ? „Десила се неерећа господине" ... „Несрећа" ? запита ревизор и осеги неку језу по жилама. ^ свгшиле ск|