Male novine

7) п п п п » п 7) 7! П П 71 Л п 7)

лит.

Коре Г>резоае. ареча. . . — Сена . . —.— Сламе . . Лоја топљеног —. — „ нстоиљеног —.— Маела . . К јмака. —.— Масти . . . 737 Крушака. . 141 Сира. . . . 2008 Свиња. . . 360 Вчиање . . —.— Трешања. ; 1018 Кајсија . . 385 Кромпира . РА8НА ПИЋА 2650 Вина црна. . 4050 „ бела 250 Комовице. . 1950 Ракије меке. —„ љуте. . —.— Шниритуса .

17 50 8513-50 1710-50 1412 16 24-- ЦЕНЕ СТОКЕ пар Волова тешки к. —

V Г П пар Крава тешки

7> Ј) 7) „ Свиње мрша. до „ ЦЕНЕ КОЖАМА

пар

кожа овчи .

* •

„ Јагњећи нови

Г)

„ Јарећи . .

г Кавлака . .

„ Зечији. . .

У)

„ Козији. - .

УВОЗ ИЗ А УСТРО- УГАРСКЕ килограма 1.275 Брашна. . „ —.— Мекиша. . —•„ —.— Пасуља. . —•„ — Шииритуса —•-

ИЗВОЗ ИЗ МЕСТА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ

килог. 71

Дукат

- Сувих шљива. - Креча . . .

К У Р с.

5-89 Наполеон 9 90

ДОМАЂИ ГЛАСОВИ (Голубац присганиште). од 28. ов. мес. варашици Голубац ностаје при станшите парпбродоко, гле ће поие-

трјати лађе дуначског паробродског друштва. јцене, како за путнике тако и за иренос ствари биће исте као пгго су од станице Сгаре Молдаве.

БЕОГРАДСКЕ НОВОСТИ (Узапћен). 75 број „Одјека" узаптила је полиција. •* (Забава). 29. ов. месеца приоеђује женско музикално и певачко друштво, летњу забаву, у башти више женске школе. Почетак у 8 часова у вече. Могу д<|ћи само чланови друштва и то у обичном оделу. * (Из Солуна) Јуче понодне вратио се влак из Солуна, који је тамо одвео Вапге госте, у цељи да се упознаду са солунско пијацом. * (Извлачење). 1. Јула тек. год. у 9 сахати пре подне, биће у министарстну Финансије пето извлачење, обавезница зајма на залогу облигација управе Фондова. Извлачење је јавно. * (Иатриотско пожртвовање). Пропуштено је у нас, да се забележи јелна ретка појава, досФојнада буде свима и свавоме узорит прим<»р, како може и како треба на сваком кораку одвојИти по што год од свога, за негпто што је опш е, што је добро нас свију. 29. прошлог месеца, искупили су се овде у Бсограду сви грађевински »редузимачЛ, и на заједничком ^бору донели решењеда свако од њ"х, од сваке св«је погодбе, од сваког свога рада. одваја по један од сто, који новац дч се предаје од сада па увек у будуће, друштву „Св. Саве," да се од њега дижу и потпом:жу српске шкоде и цркве по старој Србији и осталим српским месгима. Они су за то своје решење нанисали и нарочито заве« штање, које, ако нам дође до руку, радо ћемо изнети у целоста пашим читаоциМа. Еаала им. * (Хусово вече). Вечерас ]е у 8 часова у всче у гостионици код „Хајдук Вељка" забава названа „Хусово вече" о којој смо ми раније јавили. Ова се забава даје, као што накнадо из нрограма сазнајемо у корист поправке Хусова споменика у Костнаци. Само позвани имају приступа.

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК (Промена им"нак На молбу Алексе

Радојерића из Ратара, министар унутрашњ^х. дела, ^доорио му је под 16 ов. мес. да се сад нрезивл^е „Ратарац", по што је прибављено уверење, да је он познатији под овим нрезименом.

ГОВОРНИЦА ЗА ПРЕДЛОГЕ За мир и спокојство паших грађапа. У свимаевропским варошима има разних установа за мир и спокојство грађана, које грађанч српске нрестониценемају, нити ће их бити, ако надлежне власти не предузму погребне кораке, те да бар колико толико осигурар грађанима престонице мир и спокојсТво. Пре но што би смо се упустили у сам предлог, да наведемо између осталих установа неке, које постоје у другим варошима а тичу се мира и спокојства грађана. На прв >м месту долази забрана на пр. у Минхену у Баварској, да нико не сме ноћу улицама певати и ларму правити, јер се одма лармаџије и певачи затварају без призрења на личности и строго казне. Код нас нак може се неко дерати коликому је ће®, на се не нађе нико да му на пут стане (Код нас се ноћна патрола завуче по каФанама и пије, а но сокацима може сваки лупеЖ да ради шта хоће безбрижно, зато су толике грађе - Види полицијски гласник.) У другим местима н пр. има извесних улица гле се могу сместити и радити, колари, ковачи, бравари, качари, пинтери, лимари и њима подобни који Јгуном лармом узнемиравају грађане не само дању но и ноћу. Код нас тек видићемо у свакој без разлике улици све горње занађије да безбрижно лупају и лармају досађујући грађанима и дању и ноћу. Колико се на другим местима ста рају за добра грађана види се и из следећег примера. На пр. у Минхену у Баварској нико од имаоца кућа несме исте кречити белом бојом зато, да неби своме преко нута суседу том бојом сметао очима и кварио вид; но су пропи сане извесне боје којима се кућа моЖе омазати. Ми би ^мо за сада предложили, а надлежне власти требало би да овај иредлог својски прихвате и постарају да се изврши следећа установа која је добра но мир и спокојство грађана. Предлог је следећи: Нама је свима познато да у престоници нашој код толиких становника има свагда болесника. Замислиге дакле како је једном болеснику, коме

лекар преиоручује највећи мир тиошину, а њему испод прозора изне је на пр. неки колар око 3 сахати после пола ноћи какво велико буре и лупа до свавућа а од сванућа цео боговетни дан до мркле ноћи? Или кад, какав ковач или бравар изнесе нред свој дућан наковањ на тако исто непрестано луна и не да ни здравима да мирно спавају а где ли болеснима. Дакле у интересу мира и спокојства како здравих тако болесних, пошто нико није дужан да сноси ону ноћну лунњаву а и ларму и дању и ноћу, предлажемо: Да надлежне власти одреДе извесне улице где би се имале смесгити све оне занаџије чији је занат скопчан са великом лармом и несносном луном. Да у тима улицача где буду смештени мОгу радити занат само у авлијама а никако на улчци. Ово би требало што нре да се нареди и одреде извесне улице како би занатлије још о идућем Митров дану могли заузети ееби и својима станове тамо, где им буде одређено. Увереаи смо да би сво грађанство нрестонице било благодарно за овакву наредбу јер би на тај начин и здрави и болесни имали нуждан мир и спкојство. Ми наш предлог изнесимо, на надлежнима је дакле сад да учине што треба за грађанство. Н. Ј. П. КЊИЖЕВНОСТ, УМЕТНОСТ, НАУКА (Кора се земљина све више хлади). Најновијим геограФСким исиитивањима све се више доказује да се кора земљина јако хлади. Да то није нова ствар, но да се још у најстаријим временима имало бар појма о томе, доказ нам је оно библиско прорицање о „страшном суду," само што је томе, наравно, придат божански значај. Кивијева теорија о поетанку земље само иде у нрилог томе библиском нрорицању Да се сваким даном све више приближавамо „страшном суду," као што вели лист из кога вадимо ове белетке, то је непобитна истина. Хлађење земље почиње од севера. И данас. тамо, где је вечити лед, гдеод мраза и циче пуца и коњска нотковица, тамо где термометар нокаже, катошто, 130°]? тамо је, можда, некад рађао лимун и поморанџа, Вероватноћа је велика. Слон и камила живе само у жаркој АФрици и Азији, а у пајсевернијим крајевима Европе, у леду, нађен је

је све прошло! Чувај се и иааи на се ако миСлиш да ми и даље пркосиш. Чуј ме ! Ти си ме разљутила с' тога, што се чиниш да ме не познајеш. Ти ми се допадаш. Ти си лепа девојка. Чим дођем у палату, узећу те к мени, тамо ће ти бити врло добро." „Сво ваше ннпре: ање узалудно је ! Моје срце, глас неки у мојој унутрашњости, кажу ми да ви нисте Виргилијо." Инго стеже песнице. Поглед пун мрж ње и освете беше управљен на Едиту која без страха и сигурна у правду стајаше пред њим. „Онда ћу те згодити, змијо" јечаше Инго од љутине, — Ти ћеш чути о мени; али не о де, но са свим на другом месту Свршено је све узмеђу нас. За ово што си сад учинила кајаћеш се. Он се окрену и оде из собе — он је шанто као и Виргилијо, али опет није Виргилијо, као што Едита тврђаше. Њој беше врло ие обично кад је стајала блтзу њега, она осећаше да јој нека опасност прети и сад се сети онога који је јуче на ноћ на води опомињаше. Она хтеде да угаси лампу, али на ј» Ј дан мах чу више корака. Изгледаше јој као кад машира

каква чета воЈске, да ли се вараше? Она нрислушкаваше — кораци долажаху све ближе. Врата од кућице не беху зариглана, Сад се све утиша. Едита стајаше као нрикована на средину собипе. Врата се отворе. ТПга је то? Ко то долази? — у том ступи унутра Паоло Бембо капетан дуждеве страже: Кад је видео Едиту скиде шешир и ноклони се хладно. „Ја долазим у име дужда и високог савета сињорита," рече, „долазим да мн предате кључеве од палате МираФОЈерове." „За оног страица' који се назива Виргилијо МираФОЈере? Не иикада." „Високи савет захтева кључеве, сињорита." Онда ћу нх сама иредати Дужду," рече Едита. „Кључеве или вас, морам предати Дужду, тако гласи заповест. „Онда идем ја тамо а кључеве носим собом, Паоло Бембо," одговори она сигурним гласом. „Пођите замном сињорита," рече капетаи и пође напред. Едита се огрну једним огртачем, угаси лампу и затворив врата упути се за капетаном у Дуждеву палату.

У. Млегачки Дужд У сјајној пријемној еоби Дуждеве палате, сеђаше на златном престолу изабрани Дужд, републике Млетачке, седи Антонијо Пријули. С тедне и друге стране престола беше намештен по један златан лаФ, знак грба Млетачке републике. Дужд је био обучен у сомотско одело затворене боје које је било окићено златом и драгим камењем. С леве стране престола на ниже за једним столом, претрпаним ралним хартијама, дедео је тајни секретар. У близини Дужда с десна стајаху више саветника из савета десеторице, ко|и, као што се тајно нричаше, назе на све што Дужд ради, такође се прича да прн свима аудијенцијама, и важним решењима, нрисуствује свагда по један од трију државних инквизитора, да се неби што учинило без знања и вои>е тајног трибунала, чија имена нико не знађаше. Собар Дуждев уђе и јасним гласом пријави да је граФ Виргилијо МираФијоре син старог и славног Адмирала, дошао у Венецију. Дужд заповеди да се пријавље-