Male novine

ВРОЈ 151

Јеоград, Четвртак 1 Септембар 1886

г О јхп.ПЉ. I

ИЗ' АЗИ СВДКИ ДАК II "ПРА

ал годину . . . . на по године . . . на 3 меседа месечио . . Т Т V V У V У У V V V ^ 5 ПАРА БРОЈ

НОВИНЕ ДНЕВНИ ЛИСТ3АСВАКОГА

8 дии: 4 Ди .н. *2 д ин 1 ди,н.

иретјјлатд св шаље мкдеци.1ан1 и кшшановиђу у б еограду Обиликев венац бр. 1 М"оже св иретилатити и код свију цоп'та у Србији ЦЕНЕ ОГМСА Мали огласи 1.50 п. д. или 5 пара од нетитног реда

5 1ХАРА БРОЈ

РВГНЗЛЛЗВ и 1ЈОСЛГ 111'АИИИКА "1Ш зл гвлко оглашење нлаиа се држ. таксе 20. п. дин. радгВЕШ! ОГЛАСИ ПО ИОГОДВИ*

Од 1, Новембра (последње четврти) миссимо да уређивање овога листа реорганишеко тако, де ће овај лцст још вишз оправдати ев'ј позив: да буде лист „за свакога." У данашњим бр.оју иочињемо да до носимо драму Хенрика Ибсепа. Народни неиријатељ. 0 кој< ј смо рекли коју виш( у „Београдскии новостима." „Мале Новине", од 1. сеитембра па до краја године, стају 3 динара.

В .V Р С.

САМ овде у Јагодини дрварску радњу и сортирао сам је св.коврсном грађом где спадају као : дасве, летве штаФле. пештанске савске и борове. све у разниј сорти и всличини. У истој радњи имаћу ва нродију чамове, букове и расгоае греде и ди реке, а цене сам удесио тако да свакога кунца посдужити могу много јевтиније него да са ма које стране сам добавља Септембра 1888 Јагодина Милутин М. СавЉ 1—8 дрварски трговаи

К А Л К И Д А Р

Православни: 31 ПојасБог.Кииријан Католички: 12 Товија Сунце излази: у 5 сах. 37 м. валази у 6 сати 10 ми«. Прва четврт 31. у 10саги 46 мин. киша с грмљавином.

Дукат Наиолеоа

5 75 9-63 7 2

кил Г) « г » 7) V П Т) 57 Г)

ПИЈАЦА БЕОГРАДСКА

Београд, 30 Авгус-га 472 243 Жита . . 10—11.50 9398 Сувих нтљива . 25—27 Шљива нових —'6150 Врашно фиво . 15 620 (Брашно леб. нсс. 16.—.— Брашно „ сеј. —.1697 Кукуруза новог 9—10,Кукуруз. браш. - .12 6 *2 Јечам . . . 8'51 952 Овас 8 3527 Раж .... 7.50 600 М киња —>—.— Крчза. . . . —.— Иаеуља.. . —• — Ораја .... —.—.— Катрана . . . —.— Вуне овче . • —.— Шишарке . . . —.4?>1 Коре брезове. . 13 20.600 преча. , . 3*20 65.415 Сева ... 4.50 — Сламе .... —.— Паглиџана црв. —. — Лоја тонљеног . —.~ Сочива . . . . Ђумура. . . — кожа гов. .. . 1285 Крушака. . 12 275 Грожђа. . . 421 Сира. . . . 2747 Свиња. . .

— кис. купуса 2522 Лука цр. Лука бела . Арпаџика . 2625 Коомцира

лит. п п п п V

РАЗНА ПИЋА 6200 Вина црна. . „ бела — Комовице. 2300 Ракије меке „ љуте. Шниритуса

4200

Крушака

8.—

1.800

Ђумура

5 —

20 —

У)

2.500

Грожђа

7-50

•

900

Сирћета

15 —

2 100

Вина црна

12 —

23 —

320

Ракије комове

40-—

- '

120

Вуне

130-—

• ...

290

Воска чистог

350 —

УВОЗ ИЗ АУСТРО-УГАРСКЕ кмограма 10000 Брашна. . —•, —.— Мекиња. „ —.— Пзеул>а. . „ 666 Шпиритуса —

ЦЕНЕ СТОКЕ 1 пар Волова тешки к. 1 П Ћ П Т> 1 _ А V п П П I пар Крава тешки „ —

» Ђ п Т „ Свање мрша. до „ ЛЕНЕ КОЖАМА

пар

кожа овчи ....

—.—

„ Јагњећи нови .

■—,

„ Јарећи . . .

■—

„ Кавлака .

•—

„ Зечијл. . . .

—•—

„ Козији.

—•—

ИЗВЕШТАЈ НИШКЕ ПИЈАЦЕ

—•—

Кила

492.040

Пшенице

8-—

—.—

7.^00

Ражи

5-50

12-—

32.000

Јечма

550

16,-

Г)

7 900

Овса

5—

85-—

2.900

Кукуруза ?рио

8-—

77.-

Т)

2.106»

„ браш.

10-—

Г)

11.900

Ппјенично „

10 —

.—.—

Г)

1.120

Пасуља

25 —

77.—

2.100

Кромнира

5 —

1.500

Кудеље (тежине) 60-—

—— А .

4 800

Креча

4 —

7.50

5 600

Цона лука

6.—

ТБЖЕГРАМИ „МАЛИМ НОВИНАМА" Беч. 31. Августа. Услед имендана цара. Руског дааас у двору гала-ручак Цар нанио здравицу у здравље цара руског. Цар престолонаследник и Карло Лудвик имали су руске униформе и орденске знаке. Турин. 31. Августа. Пре подне беше прво грађанско а за тим црквеао венчање Амадеа и Левиције — краљ је подарио Криспију орден Онунцијаде. ДОМАЂИ ГЛАСОВИ (Трка у Шаицу). Јављају нам из Шапца, да су се многи гости са сви ју страна јавили, тако да је изгледа, да ће се слећи многобројан свет. Сем што ће, се приликом трке куновати коњи за државу, за што је већ и креди г одређен, као што смо већ и ранрје јавили; том ће нриликом бити још и као нека врсга изложбе са наградом; тако после свргаене трке ставиће се сви коњи на углед, и најбољи коњ, које као таквог нарочита комисија обележи. добија награду од„5 наполе-

подлистм КРАЉИЦА НОЋИ

или

ловац мртвацау венецији рожан из и0т0рије млвтачкв репувлике књагд ЧЕТБРТА

(НАСТАВЛК)

(73)

„И Млетчићи нису никад покушадв да нападну с мора на ускоке? Да су то учиеили и то са ев<>м збиљом, онда би Ускоци очистили Сењ " мишљаше Умбо. „То је јасно зашго нису тако учи нили. Да су тако учинили одмах би Турци заузели Сењ и његову околину рече Антонијо. „Чујте даље'" наставв Алесандро. „Један суседни наша реши се да са својим трупама нападне Ускоке и тако да их се отресе. Не водећи рачуна изме1)у разбојника и царске војске упадне у Хрвалску Нанаднута Аустрија била је нринуђена да и своју вбјску изашље против паше. Сад ови у место да разјуре Ускоке, они

се међу собом борише а у корист Ускока. Једно оделење ускока нацадне изненадно на пашу кад је овај прелазио нреко једне реке, и уништи заоставшу му војску. То изазове прави рат, алиУскоцису све имали од њсга корисги, они нападоше и пљачкаше на све стране на и на млетачке лађе донде, док Млечићи не еастави Флоту од 15 Галера и 30 других лађа и не блокираше пристаниште од Ускока. Па и то ништа н: поможе. Ускоци сваком згодном приликом нападали друге стране и на Флотиле, усљед чега се Флотила за кратко време врати натраг. Једног дана на лђе Млетачки Адмирал н-: много чамаца и лађица у којима беше више Ускока. он их нападе и натера еа побегну у Шибдничко пристаниште. Они се тако склонише на једно острво, опкољени са знатном силом с једне, а с друге стране Турци на сувој земљи очекиваху их да се мскрцају и да им падну шака," „То је била дивна прилика да их све похватају," рече Леонардо. „А они су сигурно избегли ту опасност?" упита Умбо. „Преко ноћ подиже се велика бура,

тако велика да Млетачке лађе нису могле да јој одолу. Ускоци су били навикли на овако време. Они употребе ову прилику н побегну са острва где су били опкољени. Они нрођу поред млетачких лађа, а ови нису смели да их гоне јер нису смели од велике буре да се пусте на море." „Па они су били одважни преко сваке мере!" примети Ђовани. „Доиста вратоломан посао," дода Умбо. „Тако велика Млетачка Флота, па није смела да гони мале чамце!" рече Леонардо. „А за Млетачку републику велика срамота примети Антонијо. „Ипак је Млетачка Флота опрала ову срамоту. Иснаде јој за руком да нанадне на једном малом острву седамнаест ускока. Чим су их похватали одсеку им главе па их пошљу у Венецију. На другом острву нохватају њих шездесеторицу и њима одсеку главе па их пошљу у Венецију. На сам дан вазнесења — да би евеченост још већа била — натакну ове главе на кочеве и наместе их на пи јацети ието онако, као што су обично и Ту г .,;5 чинили. Нико се не могаше опо-