Male novine

КАРОДЖИ НЕПРИЈАТЕЈБ ДРАМЛ У 5 ЧИНСВа, ОД ШРИКА ИБСЕНА НРЕВОД С НЕМАЧКОГ.

дгшхл;^. Дпктор Отон Стокман , лекар у бањи. Јованка , његова жена. Пстра, њихова кћи, учитељица. Валте.р Ј фредрик{ њихови синови Ханс Стокман , брат докторов, киет. Иилс Ворсе, кожар, ноочим докторкан. Хаустад, уредник „ Еародног Гласники". Вилинг, његов сурадник. Холстер, поморски канетан. Томсен, штампар. Грађани. Жене. Деца. Ђаци.

Први Чин. Соба доктора Стокмана, скромна али укусно намештена. Вече је, те је осветл.ена. — На десном зиду собе двоја су врата, од којих стражња воде у предсобље, а предња у докторову радИоницу. На противној страни, спрам врата од предсобља, трећа су врата, која во .;Је у остале собе. До ових врата уз средину зида стоји пећ, а мало даље напред диван (софа), над којим виси на зиду огледало; пред диваном округао сто са простирачем. На столу гори лампа са штитом. Остраг: врата од трапезарије — отвор« на, те се у трапезарији види постављен сго са горућом лампом. Појава Прва. Јованка. Вилинг. За тим кмет. Касније Хаустад. — Билинг седи код стола у траиезарији са салветом исиод браде. Јованка сто ји крај стола и нружа му тањир с великим парчетом печења. Друга су места око стола Празна; посуђе на столу стоји у нереду, као обично после вечере. Јованка. Тако је то, господине уредниче, кад задоцните читав сат, онда се морате задовољити и подгрејаном вечером. Вилинг (једући). Баш ми прија. — из ванредно! Јиванка. Ви знате, како мој муж пази на кућевни ред Вилинг. За то ја ипак баш ништа не губим. Управо, могао бих рећи, да ми најбоље нрија, кад једем овако сам, на тенане. Јованка. Добро, само кад вам прија. (Ослушкује према предсобљу). Ево, сад за цело долази и ваш колега Кмет (у горњем капуту, с палицом и шеширом у руци). Добар вече, снахо! Јованка (ступајући у ирву собу). А, ви сте ! Добар вече, добар вече! То је лено од вас ! Кмет. Баш прођох туда, и — (погледавши у трапезарију). Гле ! вч ваљда имате гостију ? Јованка (мало збуњено). Не. . . ово је са свим случајно. (Живахно). Је ли и вама в по вољи мало ? Кмет Не, хвала лепо. У вече топло мој стомак не би могао поднети. Јованка. Барем залогај —

Кмет. Не, не; хвала. Да, обично чаја, парче хладнога печења или тако што; то је и здравије — а и мало јеФтиније Јованка (смешећи се). Та ви ваљда не мислите, да смо ја и Отон распикуће ? Кмет. Ви нисте, снахо; то нећу ни да помислим. (Ноказује на докторову радионицу). Он ваљда није код куће ? Јоваика. Није, отишао је иосле вечере с деном да се мало прошета Кмегп (смешећи се). За цело ради здравља ! (Слуша) То је он, сигурно ! Јованка. Није неће он тако брзо.. . (Неко покуца). Слободно ! Хаустад (долази из предсобља). Јованка. Изволите, господине уредниче, изволите ! Хаустад. Опросгите, задржали ме у штампарији. Добар вече господине, кмете! Кмет (мало укочено) Слуга сам ! Дошли сте за цело послом. Хаустад. Па и послом. Имамо нешто за наше новине. Кмет. Могу мислити. Мој је брат, чини ми се, вредан сурадник „Народног Гласиика". Хаустад. Да, он је тако добар, те у нашем листу саопштава публици што је рад да јој каже јавио. Јованка (Хаустаду). Изволите, молим(показује на трапезарију). Кмет. Ја му ни мало не замерам, што пише за оие читаоце, од којих се највише нада повољном одобравању. Осим тога, господине уредниче, ја немам никаквог разлога да замерам тато год вашем листу. Хаустад. И ја мислим. госиодине кмете. Кмет : У нашој вароши влада у општо добар дух, дух споразума — прави и чисти грађански дух. А то је због тога што нас веже велика, општа ствар — ствар, која се подједнако тиче свакога честитога грађанина. Хаустад, Јест, наша бања. . . Кмет. Тако је. Имамо своју велику, нову, дивну бању. Ви ћете видети, госиодине уредниче, како ће та бања бити најдрагоценија тековина за нашу варош. Хоће за цело. Јованка: Тако и Отон каже. Кмет. Како је варош напредовала само за оно неколико година! Новац се просуо међу људе: све је оживело! Из дана у дан скаче вредност кућама и плацевима. Хаустад. А сиротиња добија све више прилике да заради што. Кмет : Па и то, да боље! Издаци на сиротињу знатно су се смањили у корист газда, а смањиће сејош више, ако ове године буде лепо лето — те навале гости, болесници, који ће разгласити нашу бању. Хаустад. По свему изгледу, да ће тако и бити. Кмет. Знаци су врло повољни. Сваки дан стижу питања за станове и остале угодности. Хаустад. Е онда ће докторово расправа изићи у најбоље време. Кмет: Зар вам је опет дао какав прилог ? Хауст.ад. Написао је још зимус чланак, у ком препоручује нашу бању и описује повољне прилике за здравље овде код нас. Али сам ја оставио тај чланак на страну.

Кмет: За цело се натала каква мала ј закачка ? Хаустад. Боже сачувај! Него био сам уверен, да је боље почекати до нролећа јер се сад почињу припремати летњи станови Кмет. Врло добро, господине уредниче, врло добро! Јованка. Отон је збиља неуморан, кад се тиче иаше бање. Кмет. Но, на то му је дужност, јер служи у том заводу. Хаустад. Да, али га он управо подигао. Км.ет. Он ? Тако, тако! До дунте, чујем кашто, да неки људи збиља тако мисле. Али мислим, да има, ту и моје скромне заслуге. Јонанка. За цело; то Отон свакад каже Хаустад. А ко би то могао спорити госиодине кмете? Ви сте управо све остварили и практично извели — то је свима познато. Ја сам хтео само рећи, да је прва мисао била докторова. Кмет: 0, имао је мој брат, на жалост, у своме животу врло много мисли. Али чим затреба да се што оствари, онда треба других људи, господине уредниче. Ја сам се заиста надао да се бар овде у овој кући — ... Јованка. Али, драги девере! .. . Хаустчд. Еако можете мислити, господине кмете. . . Јовонка (показујћи на трапезарију). Молим, изволите, господине уредниче, мој ће муж за цело одмах доћи. Хаустад. Хвала! . . само који залогајаћ (Оди у трапезарију). Кмет: (мало зловољно). Чудновато како се ти људи из нижег сталежа — не могу никако одучити од нетактичног понашања. Јованка. Али за што да говоримо о томе? Зар ви и Отон као браћа, не можете подједнату славу уживати ? Кмеш. Да, тако би требало. . . Али, мени се чини, да није сваки уживати славу под јернако. Јованка. Ко то каже! Ви и Отон слажете се врло добро. (Слуша) А, ево га, долази! (Оде до врата од предсобља и отвори их). Појав< Друга. Кмет. Стокман. Јованка. Холстер. Фредрик и Валтер. Стокман (на пољу, смејући се и вичући). Тако, сад шуам још једнога госта, Јованка. Зар то није весело? Шта? Молим, господине канетане! Тако, горњи капут оведео клин... Помисли, Јованка. довукох га с улице није хтео никако да дође. . . Холстср (з г лази и поздрави Јовапку). Стокман (на вратима). Уиутра, децо! знам да сте већ гладни као вуци. Ходите капетане. треба да и ви већ једном окусите наше дивљачи. Примора Холстера у трапезарију; Фредрик и Валтер такође оду за њима пошто су поздравили најпре начеоника). Јованка. Али, Отоне, зар не видиш овога Стокман (окренувтаи се на вратима). Ах, зар си ти ту, Ханше! (Пристуни и пружи му руку). Како тп се радујем! (НАСТАВИЋЕ СЕ)

Влашик. Мллјфијак » Вилпавови ® штлмпл Мјшжшшв јг Квшмновик Обилкћкв ввнац вр. 1 Одговорни уркдник Ђ. Кимпнлнових.