Male novine

шшшшмшишл

дрлшл у 5 чжтш, од

ивсее1

прквод С ие-мач ког.

( 'АСГАЗАК; Томсен (смејући се. )ОдборНИЦИ, ГОСПОДИне докторе, раде доста тромо. Хаустад. Ми ћемо их сутра у „Народном гдаснику" мало нотстакнути. Томсен. Али молим, само не јако! А сад збогом, госиодиие докторе, Дакле: свакако ми обичии грађани стојимо уз вас као какав бедем, ви сте стекли комиактну већину. Џтокман. Хвала вам још један пут, драги господине Томсене. (рукује се с љиме. ) До виђења! Томсвн. До виђења, господине докторе! (Опросги се и оде: Стокман г» испрати до предсобља.) Хаустад. ( Кад се доктор врлтно. ) Но ШТа ви велите иа то, тосподине докторе? Зар већ није једном време, да се устане против те тромости и кукавичлука'? С шокман. Мислите ли ви Томсена — ? Хаустад. Да! И он је одоних људи, што су се заглибили у бари. Стокман. Али Томсен је ипак врло разборит човек, мени се чини Хаустод. Има друго негато, што ја још више ценим: а то је поуздање и одважност! С шокман. Хм — имате право. Хаустад. 'Гу неопростиву погрешку са водоводом морамо изнети нашим суграђанима, што порез плаћају, у потпуној наготи пред очи. Отокман. Добро; ако ви држите, да ће то бити на корист општине, оида ја немам ништа против тога: али не пре, него што се ја с мојим братом разговорим. Хаустад Алн ако кмет на ваше предлоге не иристаие — ? Стокман. Онда штампајте моју расправу у „Народиом Гласвику"! Хаустад. Смем ли?! С токман (пружајући му рукопис. ) Ево вам узмите је још сад. Иаустад. Хвала, хвала! Сад збогом, господине докторе! С токман. До виђења, драги Хаустаде/. Видићете, да ће се ствар развити са свим Д0б|;0, са свим добро! Хаустад. Хм, видићемо ( опрости се и оде к оз рридсобље.) (ЛПОКМо м(ступи пред врата од трапеварије и глеД и унутра. ) Јованка!.. А, ти већ долазиш, Петра? Појава пета. С токман. Петра. За тим Јованка Петра. (удазећи. ) Да; из школе. Јованка (улазећи. ) Зар он још није био? С токман. Ханс? Није; али ја сам с уредником о свему разговарао. Јованка знаш ти, шта ја имам уза се? Јоеанка. Шта С токман. Компактну већину. Јованка. А тако. Је ли то добро, Оторе? С токмап. 0 невиности/ Наравно!( таре задоиољно руке и иде гореи доле.) КаКВО јв ТО 3адовољство за човека, кад осећа, како братски раме уз раме иде са св^јим суграђанима! Петра. И кад толико добра и користи чини, тата/

Стокман. Да, па све то још за свој завичај! Јованка. Ено звоии/ С токман. То је он! (нежо куца. ) Слободно /

Појава шеота. Пређатњи. Кмеш Кмет (из предсобљаЈ ) Добро јутро! . Стокман. Добро дошао, Ханже/ Јованка. Добро јутро, девере! Како је? Кмеш. Хвала, прилично! (докторе. ) Примио сам твоју расправу о нашој бањи и води синоћ после канцеларије. Стокмаи. Но? Иа јеси је читао? Кмет. Јесам. Стокмаи. Па шта велиш? КмеИН (погледавши с рану- ) Хм. Јованка. Ходи, Петра (оде саЦетромусо бу на лево. ) Пејава седвда С токман. Кмет Кмет( носле кратког ћутања) Јв ЛИ збиља било потребно, да се то све испитује иза мојих леђа? Стокмаи. Док се нисам сам потпуно у врело, морао сам •Кмет. И ти мислиш да си се потпуно уверио? Штокман. Па ја п .ржим да си се и ти за цело уверио. Кмет. Хоћеш ли ти ту ствар службено поднети бањској онштини. Стогсман Разуме се. Нешто се мора учинити, и то одмах. Кмет. Ти си употребио — као обично — врло оштре изразе у твојој расцрави. Између осталога, увераваш како је оно ирави отров, што ми напгама гостима спремамо. Стокман. Али, Хагоке, знаш ли ти можда какав блажи израз за то? Размисли само: отрована вода, и налољу и унутра! Иа зар то јадним болесницима, што нам се с иоуздањем поверавају и свој новац дају, да опораве своје здравље! Кмет. Па онда из свога разлагања изводиш закључак: да морамо зидати подземни канал, кроз који би отица сав онај мутљаг, пгго се налази горе у водевичкој дољи; па онда велиш, да се и водовод мора нреместити. Стокман А да ти почем не знаш како би се могло на други начин помоћи? Ја не знам. Кмет. Пре подне био сам код варошког неимара, ца сам новео реч — онако у шали — о тим твојим нредлозима. као о нечему, што ћемо позиије можда озбиљно претресати. Сггткман. Иозније. Кмет. Ои се насмејао — наравно. Јеси ли ти размислио, шта би те предложене ирО мене стале варога? По његовом рачуну потрогаило би се неколико сготина хиљада ди нара Стокман. Тако много!

Кмвт. Него. Али што је јога најгоре, морало би се радити најмање део године. С токман. Две године, велиш ти? Две пуие године? Кмет. Најмање. Па шта би онда за то време чииили с нашом бањом? Да је затворммо? ДрЈго ништа ве би могли радити. Или зар ти мвсјјиш . да би нам и један гост дошао, надби се разгласило, да је вода опасна ио здравље. С токман. Али Ханже, тако мора бити,! Кмеги. Па то све садда, буде, баш садс кад је бања почела нанредовати и на глаа излазити. И у нашим суседним варошими могла би се направити морска куиања. Мислиш ли ти, да се те,вароши неће свим силама упети да, све госте себи нримаме? Без сумње. Па шта би ми онда? Мождг- би морали напустити цело нагае скупоцено нредузе ће; и тада би ти уиропастио варога твојих отаца. С токман. Упропастио — ја — ? Кмдш. Јер варош само с овом бањом може имати леиу будућност. То ти врло добро знаш, као и ја. Стокм.ан. Па гата би дакле по твоме мигалењу ваљало чииити? Кмет. Из твоје расправе нисам се могао уверити, да је вода збиља тако опаснаКаО 1пт0 ти мислиш. С токман. Она ће бити још и гора, кад настану летњи топли данп Кмет. Као што рекох, ја држим, да ти. страшно протерујеш. Ваљан лекар треба да удешава иредлоге о променама увек тако да се свака гатета избегне, ако би се морали примити. С токман. Па онда? . . Шта даље? Кмет. Садашњи је водовод ту, и с њи ме се морамо служити. А може бити да ће унрава у своје време, ако новчаио стање буде донустило, учинити какве иоправке. С токман. И ти мислиш збиља,, да ћу ја на таку замку наићи? Кмет. Замку! С тдкман. Да то би била замка, — превара лаж, управо преступ према публици, према целом друштву! Кмет. Као што сам рекао, ја се нисам могао ничим осведочити, да ту збиља има какве опасности . Стокман. Ниси! ? То није могуће! Моја расправа о тој ствари тако .је темељита, тако истиннта и тако јасна- И то ти добро увиђаш, Ханже; само нећеш да признаш. Ти си израдио, да се бањска зграда и водовод смести тамо где је сад; па то је узрок — та проклета погрешка, којути нећеш да нризнаш. Мислиш ти, да те ја не познајем?

(наставиће се)

Власник ЈИКДШШЈАН и Кимшвовић ијтампа Мкдвиијак и Кимиавовић Овијпшш ввнад бр. 1 Одговорни урклвик Ђ. Кимпнановић