Male novine

Туреке Марко Ђорђерић из Алексинца Јаћим Павловић из Каменице и Васа Ђорђевић слуга из Лескпвца сви због скитње, Димитрије Јовановић каФ. за отворену каФаву преко прописног времена, Петар Мојсиловић слуга и Јанићије Антић златар, због нереда. Нађемо. На цветвом тргу нађен је један извод цркве Бранкпвачке о го динама рпђења Игњата Н. Једне теразије нађене су у сели шту у детелини, и све ее нал^зи при кварту врачарском.

листм

ИНДИЈСКД КОПИБА НРИПОВЕТКА Бернардена де Сен-Пијера (свршетак) Рекавши ове речи, погледа своје дете у колевци, и жену која плакаше од радости. Доктор пошто обриса сузе, рече свом домаћину: Заиста, оно што је у ноштовању код л>уди, често је достојно њиховог презирања, а оно што је нрезрено, код њих заслужује често да се цоштује. Али бог је праведан; ви сте хиљаду иута срећнији у својој незнатности, него поглавица жагрнатских брама у свој својој слави. Он је као и његов сталеж, изложен свима превратииа среће; на браме пада већина казне од грађанских и страних рагова који већ толико векова пустоше вашу лепу земљу; а, што је најглавније за њих, они су нрве жртве своје нечовечне вере Проповедањем заблуде, сами доаазе до тога да губе и осећање истине, правде, човечности и сажалења; они су везани ланцима предрасуде чиме хоће да потчине своје земљаке; они су принуђени да се сваког тренутка иеру, пречишћавају, м да се уздржавају од толике гомиле невиног уживања; најзад, што се не може рећи без гнушања, читавим низом своје варварске веронауке, гледају својим очима како ии се спаљују живи роди тељл, матере, сестре и рођене кћери: тако их казни природа, чије законе изопачавају. Што се вас тиче. дозвољено вам је да будете искрени, добри, праведни, гостопримчи. побожни; и ви

измичете испред домашаја богатетва и зала јавнога мнења баш са«им вашим понижењем." После овога разговора, нарије се опроети са својим гоетим и иовуче се са својом женом и детињом колевком у једну споредну одајицу. Сутрадан, у 3"ру, докгор се про буди нри пвркугању тица што беху угњездене на гранама индијске смоквице, и услед говора паријевог и његове жене који свршаваху заједчо св' ју јутрењу молитву, устаде, и страш 10 му би криво кад виде, пошто парије и жена му отворише врата да би му пожелели добро јутро, да у колиби није било друге постеље сем ове где ]е он иреноћио, и да су они преседели ц-лу ноћ само да би је њему уе тупили. Пошто му учинише салам, похчташе да спреме доручак. 3» то време, он обиђе мало по нргу: и виде да је и овај, као и колиба, онкољен тако испреилетаним сводовима од инлијеке смоквице, да образоваху непробојчу огриду и за сами поглед. Шн д њезиног лигаћа помал.^ху с<' само црвени бокови стене к ја заштићаваше целу долину; из ње изкирашо један мали поток к >ји оркеаваше овај чрт засађен без реда Ту се могаху видети поморанџе лимун ви, рошчићи, колу сове палме, мапгоетани, бадем, рајек' смоквице, и друге в> ћке претоВарене цвећем и плодом. Па им и сама д<»бла беху њима покривена; морека трска вијугаше око иалмица, а бибер дуж шећерие треке. Наз^ух бејаше препуњен њиховим мириеом. И ачо већина дрвећа бејаше још у засенку, први сунчани зраци В( ћ им осветљаваху врхове; око њих лепршаху колибри који се блистаху као рубин»> и таласи, док кенгалеке з^бе и славуји, скривене испод влажнога лишћ1, цвркутаху из својих гљезда, те им се пријатне песмице разлегаху т стотину глаеова. Доктор се шеташе по овој дивној хладовини, далеко од научењачких и славољубивих мисли, кад га Парије позва на доручак. ,Ваш је врт в;>ло п »мјатан, рече Енглез, не видим му никакве недостатке осим што је врло мали; да сам на вашем месту, проширио бих га још у шуми. —Господару, одговери му папије, што се човек мање пружа, еве је боље покрчвен:један листић довољан је гњезду сићушног колибра." Рекавши то, уђоше у колибу где нађоше у једном закутку паријеву жену, која подојаваше аете; доручак им беше поставила. После тих >г о-

беда, доктор се поче спремати за по- ј доброту према несрећнима, нека вас

лззак, док му Индијанац рече: „Драги госту, поља су још поплављена ноћчшњом кишом, путеви су непроходни; проведите овај дан с нама. —Не могу, рече доктор, имам много света са мнпм. —Видим, наетави парије, хитате да што пре оставите браманску зе мљу, те да се вратите у своју хришћанску, чија вера учи да су сви људи браћа међу собом." Доктор устаде уздахнувши. Тада Парије даде зпак својој жени, ко]а, са обореним очима и ћутећки, пружи доктору једну котарицу цвећа и воћа. Парије, узевши реч место ње, рече Енглезу; „Гоеаодару опростите нашој сиротињи; немамо ни сива ћилибара, ни алуовог др вета, те да намиришемо евоје гоете, као што је то обичај у Индији; имамо само цвећа и воћа; али се надам да нећете презрети ову малу котарицу, коју је моја жена својом руком напунила: овде нема ни мака ни невена, већ јасмина мугри са и бергамета, символа наше наклоности, — по трајању њиховог мириса, — чија ће нам успомен* оста ти и онда, када вас више нећемо видети. Доктор узе котарипу, и рече парију: „Не бих знао како да вам благодарим на вашем гостопримству, и да вам искажем своје поштовање што осећам наспрам вае: примте овај зла тан часовник, он је од Гринхама, најчувенијег часовничара у Лондону; навија се само једанпут годишње." П»рије му одговори: „Господару, часовник нам је непотребан; имамо један који непрестајно (ади, и који се никад не квари; то је сунце. —Мој часовник избија часове, додаде доктор. —Наше их птице отпевају, рече Парије. —Примите бар, рече доктор. ову низу корала, те направите црвене огрлице вашој жени и детету. — Моја жена и дете, одговори Индијанац, неће никад оскуђевати у црвен^ м огрлицама догод нам у врту буде рађао анголски грашак. — Примите дакле, рече доктор, ове пиштоље, те да се можете бранити од лоиова у вашој самоћи. —Сиротиња је, рече парије, ограда која удаљава лопове од нас; сребро чиме је украшено ваше оружје могл.) би их при«амити. Тако „Нека вас Б *г награци, пече му, за вашу

срећно одведе натраг у Ечглеску, ту земљу научењака и пријатеља, који •граже истину по целоме свегу за срећу људи!" Доктор му одговори: „Обишао сам половину света, и видео сам свуда само заблуду и неслогу: нашао сам истину и срећу тек у вашој колиби." Рекавши ово, они се раставише један од другог плачући. Доктор беше већ далеко у пољу, и још иримећаваше доброга пријатеља испод дрвета, где му махаше руком, као иоследње збогом. * * * Вративши се у Калкуту, доктор се укрца за Хандернагор, одакле оде у Енглеску. Дошав у Лондон, предаде деведесет свежања својих рукописа нредседнику краљевског друштва, који их предаде британском музеуму где се научењаци и новинари занимају још и данас са нреводима, пох валама, критичким расправама, критикама и памфлетима. Што се ти че доктора, он задржа за себе она три Паријева одговора о истини. Често је пушио на његовој лули, и кад су га питали, шта је најкорисније дознао на своме луту, одговарао је: „Треба тражити истину с чистим срцем; она се налази само у природи; треба је казивати само добрим људима." За тим је додавао: ,Човек је срећан само с добром

женом

и

— м

Ку^а са седам оделења, и осталим удобностима на крагујевачком друму до војног сењака, са баштом и њивом даје се од Митров-дана под кирију, за Једну и више година. За услове и цену питати у истој кући. 1—3.

КУТУ МОЈУ ПОСТОЈЕЂУ уРАМској улици преко пута златног Ла ®а КаФане, са три собе кујном конком, бунаром у истој засебној авлији, и са свим удобностима издајем под кирију од. — 1. Новембра а и одма. Пак ком је воља узети исти стан нена се погодбе ради одрати код мене нотписатог. из Пожарепца. Гаврило МитровиР, 1—3 дућ.

КАРУЦЕ на продају нов ландауер и Фајтон могу се видити у гранд Хотел 2 — 3

ва да после овако суморне вечери на Један мах искрене каква жестока бура Где год је око допирало, није се видела никаква гондола, никаква лађа: рибари и баштовани повратили су се из вароши на острва, где је ко обитавао. Са тврде земље долазила је једна гондола према Лиду. У њој беше женска и један човек. ,,Ти ниси дакле видила сињорину Еди ту још од оне ноћи кад је морала п> бећи? Ниеи ништа чула о њој?" питаше старац своју кћер. ,,Ниеам/ Сињорина је отишла! Она је отишлч! Она је побегла, ја сам је до данас очекивала на сувоземној страни Венеције." „ Зар ниси тада ишла за њом , Нела?" „Кад сам ти предала у црно завијену Сињору, ја сам се вратила на оно место, где је остала сињориаа! Кад сам тамо приспела, нисам се нашла више! А била сам јако уморна од трчања!" „То ће ти веровати сваки," рече ста ри Јакопо „Да нисам мојим очима видио, ја ти небих керовао да си била у с^ању да носипт рањену еињору. Ти си је но-

сила и томе се јако чудим!" ,,Ја могу све да чиним кад хоћу," одговори Нела. ,,Тако је! Сињорина је сигурно нашла склоншпте где год у унутратпњости рече Јакопо поново шанутајући. ,.Ја сам је тражила, далеко сам ишла обишла сам сва околна села, али је ипак нисам могла наћи! Питала сам разне људе, али ми нико не могагае ма што ка зати о њој! 1 ' ,,Вал>да је нису Жбири наптли и одвели са собом?" упита је стари Јакопо. Нела вртапте главом.' „Жбири су је тражили!" одговори Нела. ,.Али је ипак нису натпли; Сињорина је паметна и ветпта, оно је употребила згодан тренутак, на је умакла Жбирима. Ја се надам да ће се она јавити ма где да је!" „Па и камен би морао да пусти сузу кад би дознао шта се збило са АмалФИјевом породицом.!" говораше у себи стари Јакопо. ,.Док је стари Адмирлл био жив и у Венецији обитавао, и мати и кћи беху у слави и богатству! Па како лобра. како илеменита жена беше Сињо-

ра Олимпија? Кад је требало помоћи сиро машним и болесним, то је она радила са особитом радошћу. А Едита беше ирава, оличена мати. После се деси песрећа Адмирал се не врати жив — са једним судбоносним ударом пропаде све! Сињора Олимнија умре од једа и бола, што је морала да напусти палату Адмирала МираФијора. Едиту гонише и она је морала побећи са свог огњишта; Света мајка Божија нека је штити и уништи и утеши. Пч ипак ће једином куцнути час, када тре6)1 неправда да се обелодани. Лажни насљедник размеће се са златом старог МираФијора! А Едита, права кћи старога граФа, потуца се од немила до недрага! Али. ко ће то да каже и да докаже? Стари граФ мртав је — А Едита нема при руци некаквих доказа!" Нела гурне свога оца и показа једно место на обали острва Св. Николе, куда је њихова гондола пловила. Они су пловили обали тамо, где су рибарске кућице а близу зида где је црвена крчма. (наставиће се)

Бласник Мкдкшшн и Котшавовиђ

штјшш Мвдејшјж и кимттавовита Овилиђвв вви.ап вр. 1

Одгововни УРКДНИК Ђ. Кимпнлновић