Male novine

БЕОГРАДСЕЕ НОВОСТИ (Слава IX батаљона). IX пешадијски батаљон, о коме смо јавили да ће у Београду логоровати до 8. Октобра, ради пуковске обуке и маневара са здруженим родовима — славиће своју славу ирвовенчаног краља Св. Стевана, 24. ов. м. код Београда, на Ба1БИЧК0М НОЉу. * (Музичка школа). Дознајемо као ноуздано, да се у министарству иросвете живо ради на отварању музичке школе код нас, те да се тако постави темељ будућем конзерваторијуму, Ово је лена ствар и не треба је никико пренебрећи, тим пре, што сад имамо ваљаних музичара, који би могли бити и добри учитељи у тој школи, а неколоко њих и у самом конзерваторијуму. * (Несугласици). Према распвсу г. министра Финанције, од 24. августа ов. год. П Бр. 14->22, управа државне штампарије пустила је у течај 10. ов. мес. жигосане менице и рачуне, које државна штампарија израђује као свој монопол. У 201- броју „Срп ских новина" од 16. ов. мес. управа је објавила и цену трогвачким рачунима и меницама; тако цена трговачким рачунима, према закону о так сама од 15 маја ов. год. биће:

бланке^ од х | 4 и утиснута марка.

табака 0.10 див. 0. 10 „

свега 0.20 дин. и дода!е, да пптрошачи ноће ичати никакав процеват. Ово је врло јасва ствар; међу тим долазе нам многи грађани и моле нас за објаснење, јер им иавесни потрошачи нанлаћују један такав бланкет по 0.30 дин, За што то? —не знамо. С друге стране опет, појављује се и ова несугласица, што многи благајни на цпик олапкетима.—тс>' "(^АЧгХ {ЈЈросветника, неза^орављеног в заради три гроша за пренос извесних Гоетдпне~тфеж'едниче\ Ви ст

љи држаће и ратарска секција своју седницу сутра 21. ов. м. у 6 часова по подне у друштвеној сали. Приступ у секцвјске седнице, доз вољен је свакоме. * Обраћамо нарочиту нажњу наших читалаца на прилог данашњем нашем броју, којим Сраска Кредитна Банка позива на упис нових краљ. срнских државних срећака од 10 динара, план вучења тих срећака показује могућност тако великих а и многобројних згодитака, да је се надати жлвом суделовању у упису свију сталежа у земљи, чиме би уједно и иноземству ноказали, да и ми умемо да ценимо домаћу хартију, а особито гди кунац добија државом гарантовану хартију, чија вредност од године на годину расте.

СВЕЧАНА СЕДНИЦА одбора онштине вароши Београда 10. Септембра 1888 приликом проелаве стогодишњице Бука СтеФановића — Караџића Г. К. Црногорац. Госнодине нредседниче, ноштована господо одборни ци и сви, свога реда и рада, достојни пријатељи и поштоваоци данашње свечаности. Готовост, коју моји поштовани другови, одборници у овоме чаеу изјављују за племените благодарне, благородне и —• Престонице краљевине достојне предлоге, — само је доказ: да је г. нредседник, добро појимајући осећања свију чланова данашње одборске свечане седнице, — потнуно разумео патријотска расположења мојих другова, одборника, спрам срнског велико

ствари каквом надлештву, па му се тражи да напише признаницу на мопонолисаном рачуну, који му се наилаћује 0.30 дин. Шта њему остаје? Ништа, него да повиси цену за пренос на један динар — и ко је на штети? — Надлештво, т. ј. држава. Ми бисмо молили, да се ово боље објасни од стране дотичних. (Нољонривредно Друштво). Сточарска секција Пољопривредног Друштва, држала је своју прву седницу јуче у 5 часова подне, на којој јв већона о гштањима, рад којих би се сазвао Повремени збор.

осаодине аредседниче\ Ви сте својим данашњим предлозима, — који у одборском акламацијом добили санкцију, дали знаке: да одборници стоје на висини данашњег просветног ступња и образованости, на оној са које образовани свет погледа на нрестоницу Краљеве као на нлодну равањ, где све живо ради и стара ее да буде: друг другу нријатељ чријатељу. А они, који поштују своје старије: одавајући им признање за одличан рад, — за-

н ог

служују ггохвалу и благодарност. Го саодине аредседниче\ и ви сте од нас — ваших другова, одборника заслу- _ г —, „ У исто^ це- жили нохвалу за овако племените 1 Туркињица загледе се једно у д руго гледај тамо ! Ено тим правдем! Није

нрсдлоге, нау име свију мојихдругова одборника: честитајући Вам у данашњој свечаној седници тако срећно свршени рад, — молим вас, да изволите нримити уверење о нашој сриској и другарској благодарности и захвалности, са жељом: да дуго здрав и весео будете. Председник Хвала вам. (евршиће се)

РАЗНЕ ВЕСТИ (Уграбио, покрстио и веичао туркињу). Јављају из Одесе: „У старо време дешавало се да су по неки српски јунаци, хајдуци и ускоци, отимали турске љубе и девојке, на их нокрстили и за љубавце узимали. 0 томе нам и народне несме причају, н. пр. како је народни јунак Стојан Јанковић уграбио на Удбини ћерку удбинског диздара Бега Куленовнћа, покрстио је и узео за жену. Тако се исто оженио и други јунак Илија Смиљанић, који је из тврдог Вранограда на Крајини одвео ћерку Тихар бега, оца будалине Тала из Орашца. Овакових случаја било је пре 200 година врло често; но ево чуда да се је нодобан случаЈ десио пре неколико дана у Ца риграду; а одиграо се у Одеси. Ево шта је у ствари: Пре 30—35 година одвео је један Турчан"једну Срнкињу родом из Србије у Цариград, и узме је за жену С њом јс добио једно женско дете н отац и мати реше, да ово дете европска воспитају, ношто је и овај турчин био чиновник у рангу наше. Дакде кад је девојчица дорасла за школу они је даду у један Француски завод за женску децу — „Коке <1ате <1е 8тп* — гди се она заиста добро и васпитала. Кад је свршила школу било јој је 16 година, и по турском ол™"«! V ПОЦИТДЛ.И зат,воое V харем буљена) хода. Јест, али ова се девојка у овом заводу европски васпитала, и њој никако није говео овај харемски живот; и једног дана она саопшти своје негодовање мајци, као и то, да она не ће да се уда за Турчина већ за Европејца, Њена мајка, као Српкиња, осећала је то исто што и ћерка њена, и заго се оне сложе и почну смишљати, како да изврше своју миеију. Случај их намери на једног Србина из српског приморја, с којим се једном приликом и унознаше. Није нрошло дуго време, а млади Србин и млада

(заљубе); и једном приликом Србин је упита: Ћ хоКеш ли иоКи за Србина Фатимо, и би ли дгрљо аримила веру Христову ." Туркиња му на то одговори: „жоћг/ и иримгЉу твоју веру, која ми је као и ти омилила. и Са овим је већ пола свршена ствар; јер и мајци саоиште и она се с њима сложи. Отац девојачки у то време служио је негде у Азији, као МутаеериФ, и није га било у Царигррду; а мајка договори се са Србином, будућим зетом, да побегну гдигод у његову постојбину, но ово бегство да изврше у тајности, како не би Турци осетили, и осујетили им нлан Тако је све и било јер једног лепог дана они су сви били на руском пароброду „Олгм," која их довезе у Одесу. После три дана Туркнњицу Фатиму нокрстише у овд. цркви свете Тројице, Кум је био г. Петар Узелац, а кума госнођа г. Боже Перазића трг. овд.; а присуствовали су крштењу много Срба, Руса, Грка и Бугара, који су тај акт радосно гледали. Сутра дан венчаше се младенци, и у сватовима им бијаху многи Срби и Руси. Мати девојачка има приличан иметак, што је она уштедила од онога што би друге турске жене потрошале." Писац овога вели, да је тај Србин г. Марко Зец, син пок. Митра Зеца из Грбља; даље, да је он служио у срнској војсци као официр, и одликован је особито у Срнско-Бугарском рату, и да је због неких диФеренција оставио срнску службу, и да мисли ла ступи у руеку војску, или да се поврати у евоју домовину и да доведе својој мајци нову Српкињу „Наталију;" завршујући своје иисмо са: „Нек је срећно и у добар час."

* * *

ли оно нека светлост ?" Обоје нанрегну очњи вид, али ни један није могао нисигурно да каже шта је. „Кажем ти, узалудан је био наш труд," повиче Јеронимо ражљућен. „Неко нам је план покварио баш у најзгоднијем тренутку !" „А ја ти опет кажем да ћу опет да покугаам прве идуће ноћи", одговори Амадео. „Нашу награду ми нећемо да изгубимо, то је тако сигурно, као што се ја зовем Амадео ! Ако не буде ове ноћи, биће прве идуће и то сигурно !" VТо се неда тако лако још једном да изврши !" мумлаше Јоронимо. „Они ће бити сад млого пажљивији ?" „Али ће се ипак извршити наш нлан!" „Онда би ти била смрг сигурпа! Они ће пазити, па ако чују бушење . . ." „Неће се више бушити! То је била оудалаштина од нас! Ја сам ти одмах казао, али ти и тонџијски оФидир у Арсеналу, не хтедосте да чујете Вас ни ђаво није могао одвратити од тих проклетих плеханих цеви. Ипак кажем да је било будаласто ! Ето сад видиш ! Узалудан је Сшо цео посао! Да ли видишшто? Чујеш

ли какав пуцањ? Ништа, али баш ништа! Сад ће бити онако, како ја хоћу!' повиче Амадео. „Рекох ти, да сте ме послушали, сада би било другчије!" „Овде нам је неко план покварио и нас само осрамотио, ништа више !" ,,Не питам ја, је ли ко покварио наш план / Само ти кажем да, неће експлодирати ! До сад би већ требало да је свршено све !" „Том несретнику, кој нам је покварио план, сломићу ноге и руке !" викаше Јеронимо шкринећи зубима. „Кад би ти био при руци !" смејаше се Амадео. „Пре свега ти незнаш које био то !" ,,Ја би с драге воље поново отпловио до Галере !" „Па да нас ухвате и обесе! То би било најлуће што би учинили", одговори Амадео. „Само да видим шта ће бити и шта се догодило/" ,,Ми ћемо отићи до обале и тамо ћемо, се прикрити. Онда ћемо пазити да ли ће когод са 1 алере доћи амо. Већ се свањива в елико". Јеронимо пристаде на овај предлог

И ми од наше стране велимо: „нек је срећно и у добар час;" само што нама није познато, да је икада био који оФицир у нашој војсци под овим именом: и сумњамо. да нцје нешто 'оив. иешадиЈСкб-жандармеријски потпоручик г. Алекса Богосављевић, који има страст да сваке године направи по коју авантуру У Р(Нливаље у руској војсци). До прошле године, у руској војсци, пливање беше обавезно само за врло мали број извесних труна: за понтоњерске батаљоне и за неколико малих одреда инжињевске бригаде, коЈа лети долазаше да учи пливање поред понтоњерских батаљона. Може се рећи, да је број нливача био врло незнатан Прошле године, новеде се нитање о томе, да вежбаже у пливању буде о-

свога друга, и док је дан забелио. "они стигну код обале, близу светлеће куле. Овуда је морала да нрође свака гопдола, која је хтела да иде у Венецију. На томе месту биле су израсле трске и друго шибље. Оба рибара изаберу добро место гле су били сакривени тако, да их нико неби могао опазити, а они су могли врло лено да виде свуда у наоколо. Они су овде засели. Кад су се добро сместили зачу се иза њих нечији глас. „Шта радите ту ?" Јеронимо , који је мало више подигао главу да боље прегледа море, трже се. И Амадео ноплаши се. „Охо ! То је чувар куле", рече Амадео. „Приметио нас је". „Овде се не смо ј ловити риба, јесте ли чули !" повиче чувар куле. . Ако не послушати, ја ћу вас одмах јавити. Ви сте са оне стране од Лида, ја вас добро нознајем !' продужи чувар куле. „Ви се зовете Јеронимо и Амадео !" „Не будали, старче", одговори му Јеронимо. „Ми нити хватамо рибе нити ло-