Male novine

теорска била је веома јака, раваа ел ектричној, а појава трајала је 15—20 секунада. На 4—5 минута по нестанку метеора чуо се је јак пуцањ, као кад би каква велика експлозија била. Пуцањ је био кратак, а за тим се раздегао његов одјек." Рудпички је начелник телеграФИсао: „Ноћу око 10 сати, 4 ог овог мес., прим' _~на је јака светлост од загмда истоку, која је пеколико секуаада трајала и иза које се чуо тутањ као грмљавина " Најзад је из рудничког окружног места стигла службена вест, да метеор није пао у а г ару села Вањаиа.

РАЗНЕ ВЕСТИ (Др. Сполка) првак пољски и председник аустријског „рајхсрата" славиће 2. (14.,) октобра четрдесетогодишњицу, од како се први пут нримио председништва у царевиаском већу аустријском. У општим и овима пријатељским круговима у Аустрији чинз се спремс, да се тај дан свечано прослави. * (Наука и дуван). Из Лондона пишу: „Познато је да се чувени енглески лекар сер Хенри Томзон недавно из разио нротив многог нушења. Сад, пре неки дан, главнн лекар мидлезерске болнице у Лондону излази сајед ним хемиским наласком, по коме турске и египатске цигаре садрже велику количину опиума и алкалоида, који још није квалиФИкован. „Овај јаки отров, у непрестаном додиру са најосетљивијим делом човечијег организма, душником, не може друкче него шкодљиво упливисати." Сви други енглески лекари сноре то и изјављују, да жензл то што не пуше. далеко чешће болују од опасних болести у душнику, но г ,госнода творци". * (Нова ИЈКотнна на лесецу). Конзул ШеФлер у Дрезди открио је нову пукотину на месецу: „Астрономске" вести доносе о томе белешку, по којој је пукотина још пре неколико месеци помоћу 8 стопа дугачког екватореала при 180 увеличању пронађена, али сада тек нри истоме положају месеца констатовава. Пукотина почиње у унутрашњости брега Година и нружа се 7 миља до југозападног обронка брега Агрипа. На местима, где она на северо-западу брега Година пресеца

долине, образовала је велике црне отворс, сличне кратерима. На досадашњим картама месечним од Лормана, Медлера, Шмита и Нејеона ова пуко тина није обележена,

Са прославе ДНШИТРИЈА ДШДОВЛМ 18. СК 1ТЕМБРА 1888. г. у Смедереиу. (наставак) Из цркве носле свршеног помена, крену се ход на гробље. Овај је хо* по нарочито штамнаном реду би<» уређен Тако, напред је игала војна музика, за њом једна девојчица у бело одевена, која је носила у руке „Историју" Давидовкћеву; за овом су ишле две мало одраслије девојчице, такође у белим хаљинама и оне су носиле лен венац од свежег двећа, који „Уједињена Омладина" полаже на гроб Димитрија Давидовића. За њима су ишла двојица, в >ји су носили два црквена барјака; за овима два дугачка шпалира ђака мушких и женских основних школа, гимназије и. т. д. За њима су ншлл

њене омладине«; изасланици разних еснаФа пз вароши Смедерева и. т. д. За овом групом. кпја је била доста велика, ишла је груча новинара, у кој у су ушли сви изасланици разних редакција. Разуме се да у овој групи нмје могло бити изасланика ^Срнске Независности" и „Срнскнх новина", јер није их никако ни било. 3« групом иовинара ишао је одбор за "рославу, кчји је био означен малим тробојним тракама. За одбором је ишчо, начелник смедерсвског одбора; председник општи не са одборницима и директор гим назије са проФесорима. За овом групом су ишли гости са стране а за гостима грађанство вароши Смедерева. (наставиће се)

СМЕСИЦЕ (Слнка број 395) У једном сикарском салону.Јвдан младић стаде од једаред иснред једне слике, ци кну од радости јурчу као стрела и оде право едикару Господине! повика он, ви ме мо

носиоци венаца, које су приложиле жете учиаити најсрећнијим човеком

разне корпорациЈе, и реаакциЈе. Руку на срце. Хтели не хтели морамо овде да споменемо, да венац „Сриских Новина" није био најлепши, као што би требао да буд«. Није био најлепши, ал' не зато што су они други венци били скупљи и леп ше израђени, већ просго за то што „Српске Новине" нису ни послале венац, те тако није ни могао бити најлепши. Од венаца је, својом величином и лепотом импоновао венац смедоревскв општине, сем овога венце су прилоа :или: Министарс. просвете; уредништва: „Одјека", „Дневног лисга". „ В ј дела" ч Малих новина", „Српске речи" и „Брке", за тим веаац гимназије смедеревске и један приватан венац Владимира СтеФановића трговца из Београда. За носиоцима венаца ишло је певачко друштво „Даворје" са својом заставом, за певачким друштвом сво свештеаство са владиком Димит ијем; за свештенством ишли су сви изасланици: Академије науке и уметности; Велике Школе; друштва Св. Саве; археолошксг друштва; министарства просвете; учитељског удружења; београдског одбора „Уједињене омладине"; земучске црквене оппггине; велико! радишког одбора „Уједи-

на ев' гу! — Изјасните се, господине, стојим вам на услузи, одгов >ри сликар. — Јгдна жена, коју обожавам већ четир године!... Ви ми једини можете дати њену адресу. — 0 којој ми говорите? — 0 жени коју обожавам, а чије име не знам. Ви сте израдили њезину слику, слику једне ч.чробне младе женск", скромно означене овим називом: „Слика жене, број 395." — Шта рекосге? — Замнслите само, да је тражим већ четири године! Вадео сам је само једанпут на једном „маскенбалу", где бете у друштву са млогим дичностима; имала је црну образину- и много ме је мучила. Какна памет! каква љупкост! Ја сам је слушао, разговарао сам с њом, био сам усхићен! — Али, гоеподипе, знајте да..., — Није само то. За време играња сааде јој случаЈ 'но образина. Бејах Занесен њеном лепотом, хтедох да дознам њезино име и да добијем дозволу да испросим њену руку од њезиних родитеља. „Доцније, рече ми она, добићете упутства од мене пре ко писма, што ћу вам послати на Ћ иост рестант ". Рскавши то, ишчезе Кчо дака сен.

— Дозволите, госиодине, дичност о којој говорите — Четири пуне године, господине, ишао сам најире сваки дан а за тим сваке недеље у пошту. Ништа! Почех очајаваги, кад ме моја звезда доведе у ваш салон: видео сам ову елнку и небо се отвара за мене! Каквим сте је раскошом увили у вашој слици, морабити да је богата, бсз сумње; немари! ја је љубим, љуби и она мене, то осећам у нанред; ја ћу је узети за жену! Сад, господине, чули сте ме, кажите ми њено име, кажите ми која је . . . — То је моја жена, госнодине.

НАРОДНО НОЗОРИШТЕ У суботу 24: Све за сина, комедија у пет чинова, од Е. Ожијера. У недељу 25: Сеоска лола , позоришна игра у три чина, с певањем, од Тота.

НОЛИЦИСКИ ГЛАСНИК

Београд 23 Септембра. [Крађа) Ноћу између 20 и 21. тек мес, ненознати крадљивац обио је дућан ЈеФрема Ешкиназа и Калдерона овд. трговаца у призренској улици иоднео: неколико комада белог пор хета, један комад материје за дечије одело, 1 ком. д шентуха, 2 и ио метра финог јута, до 2 туцета разне женске обућеи још неке ситаице. Штета износи на 300 до 350. дин. * (Притворени.) Ноћас су притворев^: Петар Матнћ надничар због протур«ња лажног новца, Милан Ђорђевић и Раја Јовановић бив. ђаци због нереда, Младен Илић из М. М. Луга због крађе, и Ђура Халас Фијакериста због скитње. * (Осуђеии). Пресудама полицијским осуђеии су: Стоиљко Симић из Јагодине, Лазар Ђурић из Црве-Гора и Фрања Рупар због скатње, Ана Ву« јић за увреду, Стеваа Христић ка*. за нечишћење оџака, Петар Андоновић ћумурџија због боја, Франц Бј андл, Спасоје ЈеФтвћ и Живка Милосављевић удова због нечистоће Ана Брданин због подводења, Никола Тодоровић, Јанаћ Гонић, Антоније Марковић и Душан Марковић каФ. што су преко нрописаног времена држали отворене каФапе.

сам с вама, од мене неће нико ништа да дозна!" „Хајдмо," рече Амадео Јерониму и уиуте се налати. „Ја знам где вам је барут/ - ' рече им СтеФана. „Тешко еби, ако (»деш тамо!" рече јој Јеронимо. „Ха, ха, ха!" смејаше се СтеФана. „Чу ваћу се добро! Барут је намењен другој цељи. Идите само у Дуждеву палату, ја ћу вас очекивати овде. Бами ће бити нотребна моја услуга, ако сте намислили што. Агсо буде потребно да се добро весла, ја сам вична и вешта, то вам је познато врло добро!" Амадео и Јеронимо одоше у палату. У нредсобију беше вишс људи и жена, Обојица седну на једну клуну чекајући да се пријаве. По дужој паузи досади им се чекање. Амадео устаде и приђе слузи који је стајао у дну причекаонице, близу лавовске главе. „Имамо врло важан посао!" рече Амадео шапћући. „Идите код капетана." одговори слуга. „А где је капетан?"

„Отишао је сад код Дужаа!*' Амадео махне руком на Јеронима, и обоје изађу из предсобија, па се упуте оделењу где је становао Дужд. У Дуждевом делењу с г ајали су на уласку копљеници. Кад им се рибари нриближе, они уираве иопља на њих. То беше знак да им се не дозвољава улазак. ,,Та не правите се тако важни/" рече Јеронимо мало љутито. „Ми тражимо капетана Дуждеве страж<изјави Амадео. Копљеници не одговоре ништа. Они држаше управљена копља, и нису хтели да нропусте рибаре. „До врага!" повиче Јеронимо. „Они нас не пуштају унутра/ 1 ' „А ми не смемо да. губимо време!" „Без трага ви слуге, нустите нас уну тра!" повиче Јеронимо. ,,Ево капетана!" рече обрадован А мадео. Канстан Бембо враћаше се од Дужда, и дође до улаека где су стајал рибари, преиирући се са копљеницима. „Господине капетане! Сињоре!" викну Амадео. Бембо их опази и приђе ближе.

,,Ми имамо врло важно саопштење, ка петане!" рече Јеронимо. „Копљеници нас не пуштају унутра!" ,,Онда раде онако, како им је заповеђено," одговори капетан. ,.Али, ако је ваше саопштење тако важпо, онда може бити изузетак. Улазите/" Копљеници уклоне копља. „Бидите лм ?" рече јеронимо гордо. „Мнак сте морали да нас пронустите!" „Тако њима треба," дода Амадео улазећи са Јеронимом у сјајне одаје. „Шта је?" упита капетан „Ми већ знамо да нисте могли ништа учинити са Галером!" „То је истина/ Али ми имамо једно важно саопштење," рече Јеронимо поверљиво. (насгавиће се)