Male novine

ДОМАЂИ ГЛАСОВИ

[г. г. Филип од Ферари и његов побратип Едуард Вулаиже у 11ироту.] И Пирот је био сретан да пре неколико дава 14 ов. м. види у средини својој ова два велика љубитеља Србије и Сраства, ова два одиста иле«енита и ретка дародавца, који су се вазда иа и у тешким приликама сећали Србије, њене оиладине и њене сиротиње. 14. овог месеца ире нодве дошла су у Пирот ова два пријатеља срнска и била су дочекана на жељезничкој станици од, окр. начелника, нредседника општине са одбором и многим чиновницима и грађапима. Тога дана после подне посјетили су стрељачку дружину на стрелишту друштвеном; гди је било редовно веџбање. И том приликом подарили су друштвеној каси 100 дин. У вече пак приредили су они банкет, на коме су били сви представници овд. надлештва, председник оншгине и неколико грађана, па и том приликом подарили су пиротској оигатини 100 дин. на сиротињу. Дакле ово је већ други пут како се они сећају пиротске сиротиње; јсдном после изласка Бугара из Пирота, када су јој подарили 1000 динара, и еада када су посјетили Пирот. Хиљадили ое овакви пријатељи Србије. Одавде су отпутовали 16. ов. м. и сјајно су испраћени до Темске, а одатле су сами наставили пут за Књажевац. Ми очевидци растанка њиховог, радовали смо се, кад смо им из очију читали ово задовољство, које им је прибавило бавлење њихово овде у Пироту. Чујемо да их је овдашња стрељачка дружина као велике љубитеље Србије и српства изабрала за почастне чланове своје, и то је одиста лепо од исте дружине што је и сама дала доказа да синови Србије умеју да

ПЛШЛШД-П ТТ. «•

БЕОГРАДСКЕ НОВОСТИ [Лажна обвезиица.] Званичне новине доносе: V месецу Јуну овв год. поднета је на исплату благајници Управе Фондова једна лажна зајмовна обвезница и одмах су учињеии нужни кораци, да се уђе ј траг лицу, које је ову обвезницу издало и месту где је иста паписана.

Надлежна власт и данас трага ову ствар. Ако би ко од притежалаца посум њао у истинитост управиних зајмовних обвезница, нека их поднесе сам или лреко свога повереника Управи Фондова на увиђај и оверење до 1 декембра ове год. * [ Парастос) Сутра, у понедељак 26. ов. мес. биће у цркви св. Марка иарастос пок. Стенчи Михајловићу, који приређује његова породица. * [Краљев долазакЈ Како јављају страни листови, Његово Величанство Краљ отићи ће 29. ов. м. изГл;јхенберга у Беч, где ће се бавити до 6. октомбра и онда ће из Беча доћи у Београд. * (Накнадио о старинама) У јучерањем броју јавили смо, да су на општинском плацу у Фишекџијској улици нађени неки стари гробови. Ми смо носкали нашег нарочитог извештача, да се колико-толико о ствари увери. До сада су нађена два зидана гроба један уз други, и нокривени великим каменим плочама, коЈе су некад проваљене; сигурно због крађе драгоцености које су на мртвацу биле. Када су плоче дигнуте нађене су кости од човека. Међу цигљама којима су гробнице зидане нађене су и две илоче које је г. Взлтровић узео за народни музеј јер такове још није имао. * [Цепа хлеба] На питање варошке Управе, да ли би требало цену хлеба епустити, одговорио је јуче општински суд да би је требало сиустити на 16 и по нара од киле. Надамо се да ће уцрава овај иред лог општипског суда усвојити јер је жито знатво појсфтинило.

Министарски савет, по највишем овлашћењу Његовог Величанства Краља од 22-ог јула ове год. на предлог министра Финанције, а у договору са државним саветом решио је: Одобрава општини радујевачкој у срезу и округу крајинском да може своју земљу разменитм са земљом Јона Првуловића, по што јој је ова последња потребна; одобрава општини вароши Ужица да се може задужити код управе Фопдова са 1309'38 дин. за купљено

земљиште ради проширења авлиЈе сво)е основне школе.

Са прославе ДНШИТРНЈА ДАВИДОВИЋЛ 18. септембра 1888. г. у Смедереву. (наставак) Овај ход кретао се лагано кроз главну чаршију па поред Дуна^а завио је у лево, одатле на етаро гробље. Пре но што опишемо саму свечаност на гробу Давидовићеву, да кажемо две три речи о самоме гробу и његовој историји. Тај гроб је некад лежао са леве сгране главнога пута, на 30 корачаји од трбуха који је испустио олтар мале успенске црквице. То је место још било доста угледно. али се ту нолако низао гроб крај гроба, док није скромни гроб Давидовићев остао сакривен међ велељепним оградама и жбуњем. ,,3уб времена" је још више допринео да се његов гроб загуби; бела студеничка плоча на којој писаше по његовој вољи: ,,Сав Србин," уронула је у земљу, крстаче већ давна и давна није било и мало је ко већ знао да ту лежи Димитрије Давидовић. Мисао „Уједињене омладине 1 учинила је двоје: прославом је благодарила великим трудима Давидовићевим, пока зала да уме да цени родољубиве његове заслуге и друго; извукла из заборава и гроб и помен који је претио Димитрију Давидовићу. Са великим напором (јер чак и ту морало је да се нађе противника) једва је успела „Уједињена омладина" да се за Давидовићев гроб одреди угледније место, крај самог левог крила олтара, где је његове кости пренела. На два три дана раније, пре саме прославе, учињен је пренос коетију. То је била скромна свечаност, или, ч рећи, то и није била никаква .»Атш-гтшЈтаге дужег копања наиј 0 се на трошне коста, од којих већ неких није више ни било. На једној од костију са прста, нађен је један мали златан прстен. Тај је прстен председник одбора сачувао и о прослави предао га је чувару народнога музејз, на чување. Пошто су се кости опчале и нрелиле, сложене су у један мали сандучић и снуштене у нову ископану раку, где је за тим споменик подигнут. У сандуче је још остављен и ,,запис" у ком је назначено, где се и кад и ко нодиже споменик.

Само откривање споменика извршено је на овај начин: Председник одбора за ирославу г. Божа Вучкивић изговорио је најпре лепу беседу, у којој је изнео побуде ,,Уједињене омладине" да дигне сиоменик Димит ;1ију Довидовићу, за тим је са одборницима скинуо платно које је покривало скромни споменик, и положио венац „Уједињене омладине." Одма за тим цоложили су и сви остали своје венце. За време полагања венаца певало је певачко друштво песму ,,Мирно спавај!" Сам споменик, можемо рећи, да је врло скроман; али зато и врло укуеан. Он је израђен по пројекту г. Бугарск( г архитекте. За 100 150 сантиметара од земље уздигнута је плоча студевичка, која је и на првашњем гробу лежала, над њом је подигнута укусно израђена ограда, која је на источној страни већа и носи гвоздени крст, под крстом је лена на порцулану израђена слика Дамитрија Давидовића. Ето тако се сврши и тај чин, или управо први део ирограма. (наставиће се)

РАЗНЕ ВЕСТИ [Српска тканипа у Брислу]. Госп. Н. А. Нлавшић председник међународног поверенства ва изложби у Брислу, јавља да је српска вародна ткавива, изложена на бриселској међународној изложби, од госиође Јеле не СааиКа из Шида добила од међународног новеренства у Брислу ирву паграду са новчаном свотом од 800 франака у злату и иочасном дии,ломом. Уверени смо, да ће вест ова у свима српским круговима с радошћу бити прихваћена. Само нека не остане на томе. * [Маневри бугарс. војске]. Док се владари најмоћнијих средњоевроиских држава састају и договарају како да се помогне миру европском, дотле Бугари изводе војве маневре; који као да би требали да спреме Бугарс против навале каквог противника са севера. Маневри су одржани на северу, а нлан је гаасио, да бугарска војна сила треба да се онре против нику, који од Добруче и од Ђурђева продире према центруму Бугарске. Бранилац, који се утаборио око Варне и Шумле покушава да то снречи. Маневар је трајао 4 дана Веле, да

тужиоци изађу цред-а-њ! Кад би други ко одзиао, онда би Лоренцу претила велика опасност. „А јесте ли ви били близу оне Гадере?" уиита Дужд. „Јесмо, Светлости/ Ми смо хтели нрошле ноћи да извргаимо један налог вели ког Савета," настави Ј ронимо. „Али нам није иснало за руком да налог извршимо. Као што нам се чиии, нлеменити је Ло ренцо опомепуо крсташе на опасност, која им је иретила. Он је дакле у вези са њима. Јутрос рано ми смо га видили, кад се враћао у варош са крсташке Галере." „Ја ћу да иснитам све околности, које се тичу ваше оптужбе," одговори Дужд строго. „А шта сте ви хтели са оном Галером?" „Требали смо да је барутом бацимо у ваздух, Светлости! Покушај нам је снречен, а ми сумњамо на Лоренца Пријулија, да нам је стао на пут," изјави Јеронимо. „Он је био на Галери, то ми зоамо! Али сад ми имамо нов нлан, но то неће више нико да дозна. Сада ћемо бити обазривији, те да налог високог Савета извршимо та«но!" „Као што сам из ваших речи разумео,

ваша оптужба није ништа више, до нроста сумња," рече Дужд носле кратке наузе. „Реците ми, јесте ли видили да је Лоренцо Нријули био на Галери?" „Нисмо, Светлости!" „Ви сте га видели близу Маламока и то је све, дакле оптужба ваша потиче из сумње! Она је истина велика и тешка! А знате ли ви, да вас може стати живота, ако не докажете да је истинита?" Рибари се нонлаше. „Саветујем вам да ћутите," аастави Дужд. „Ако дође до истраге, врло лако може бити, да се казиа изврши над вама! То, што сте нред-а-мном изговорили, сматраћу као да није ништа ни било. Ја нећу да вас повлачим на одговор! Али вам кажем, чувајте се од непромишљених речи/ Идите! Нећу ништа да чујем више ни о вашем плану ни о вашој оптужби/ Чувајте се злих последица, које вас могу ностићи! Ако поновите оптужбу, онда ће се строго испитати, и тешко вама, ако не можете доказати да је оатужба истинита! Одлазите и у будуће иазите на себе/" Јеронимо и Амадео преварили су се. Они су се надали да ће бити добро награђени за ову оптужбу, а сад им је Дужд

отворио очи, и доказао, да ће за њих настати велика опасност, ако понове ту оптужбу. Они се дубоко поклоне Дужду и на скоро изађу из палате.

(наставиће се)