Male novine

невре састојаће се у томз, што ћч једаа цела диаизчја, која се и«а да сакупи у Нишу, наиацати аа Д ;рвен, а дрЈ'га дивизија (тимочка) браниће ову позицију.

ВЕОГРАДСКЕ НОВОСТИ

(Двајеспетогодшпњица) Данлс је равно 25 година, како је у нас установљена Виша Женска Школа. Управа је те школе ииала намеру да данашњи дан прослави, али је сва та нрослава сведена само на то, што данас неће бити предавања у тој школи. * [Луда) Јуче по подне, једна матора суманута луда жена, ошишана, голо глава боса, сва полерана, дошла је на циглану Хаџи Томину, улети у кућу Радивоја Сретеновића настојника циглане, и докона Персу, жену Радивојеву, обали је на земљу и стаде гњавити, затим почуна из саксије цвеће и босиљак, дохвати један комаа хлеба и побеже пут Вишњице. Ова луда ухваћена је и упућена у болницу. Канда се зове Савка жвна Павла Чедића из Гостиља. « [Еомисија за хлебЈ Унрава је вароши Београда увек до сад одрвђивала цену хлебу, пошто предходно добије ценовник брашна и пшенице од свију квартова а и од општине, пошто се храна продаје по магазама а и на пијаци. Но ношто је увек до сад било повике на то одређивање цене, било од стране јавноети, било од стране продаваца, уарава је сад наредила да се образује једна снољна комисија од грађааа који тргују са храном, те су им цене ове увек познате, а тако исто и из оних лица којима је нознат иекарски носао. Ова ће комисија имати скаколедељне, ре^овне, седнип^е а по ц потреб и и ванценовника, добављених од квартова и опшгине, а и по личном сазнавању цене на пијаци и у магазама, иска зивати своје мишлење; да ли треба цену глебу иодићи или спустити. Ми се свакојако установи овакове комисије можемо само радовати, јер у њој видамо бољу гаранцију за нравилну и праведну цену хлебу. * [Нов лист) Као што чујемо од 1. октобра креће се у Београау један нов шаљив лист, о коме нинпа ближе не знамо т. ј. ко ће му бити уредник

и иадавалац и мпсли ли да буде орган какве странке. * (Исправка) Д шели смо нрекјуче једну белешку, у којој сио рекли да је, „Мара Варадинка* Округићев комад који је треба > да се игра јуче, одложеа с тога, што хор још није готов са песиама. Чујемо сад да хор није готов с тога. шго је писац комадл обрекао да ће сам послати ори гиналне мелодије за несме које су у к-омаду, иа то до сад још није учинио. * (Страии офицнри) Како чујемо за маневре к>је ће иочети 1. октобра, доћи ке многи страни ОФицнри да буду присутни.

СЛУЖВЕНН ГЛ1СННК. Ж^лезничке телеграФСке станице у Взограду и Багочини, постројеае дуж жељезннчке пруге Ланово-Крагујевац, на основу чл. 10 -ог, нравилника за жељезничке телеграФе, овлашћени су. да нримају и огнрављају правагне телеграме. Према њима је нрихваћајућд, и контролна шгација — државна гелеграФСка шгацчја у Крагујевцу. Миша Миленкоаић, нредеедник судсчи у нензији. умр'о је 12. септембра ове год.

Са прославе ДИМ1ТРШ Д1В2Д0ВИМ 18. СК1ТЕЛБРА. 18-38. г. Ј смедереву. (наставак) Са гробља се снустасио низ брдо и брзо стигос«о у башту кафане код „Зеленог Вшца," где је и«нод густог багрења било постављено неколико столова На _аеЈ IX оии пго

д кошх Је у десно) седео владика Димитрије, а у левој чнча Ил ја Нзшић старина од 80 година, савременик Давидовићев. Чича Илија Нешић је омален погурен човек, са рашчешљаним пуним брковима, седои ади ретк>м косом и доста густим обрвама. Њзгово је лице све убраздано дуб^ким борама, а чело набрано. Он се сећа добро Димигрија Давидовића. Кад је Дгвидовић умро, арича чича Илија Нешић то је бала скромна, та не скромна, готово жалосна пратња. Те године, 1838, било је Счедепево почлављено, тако да се

није могло доњим пугем доћи до гробља, већ је морлло заодним нутем преко редута да се носе мртваци. Чача Илија Нешић био је тај, који је Давидовићев мртвачки сандук понео на својим леђима и пренео га преко редута, те донео до раке. Прича он да на тој пратњи, није било никога више до попа који је пратио спровод, он који је носио сандук и још њих двојица, којих се он ае сећа Его тако скромно, или као што рекох жалосно ссхрањен је овај валики трудбеннк народни. Тај чича Ииија Нешић нредседавао је столу, за којимсе стекло све саојим редом. Најпре устаде владика Димитрије и наздрави Његовом Величанству Краљу; ту чашу сви иснише стојећки а музика одсвира народну химну. За овим је г. Вожа Вучковић пред содник одбора за нрославу заблагодарло и наздравио гостима. За тим је г. Ђока Ђорђовић нроФесор и изасланик Веиике Школе наздравио „Уједињеној Омладини." поздрављајући њен рад и бодрећи је на даљу издржљивост и истрајност, упозоравајући је на самог Давидовића као светао и велик пример. Г. Д Дукмћ проФвстр II ниже гимназије београдске, наздравао је за овии Смедеревцима, наноменувши заслуге Давидовићеве, нарочито на уставноме пољу; за тим је изнео претлог о оснивању једнога Давидоваћевог Фонда из кога би се ичдржааао један питомац за изучавање исгорије, јер је Давидовић и на историји показао толико исто заслуга, и то му је ноље толико исто било мило и драго. За г. Дукићем говорио је г. С. Сганишић проФееор смедеревскв гимназије и одборвик оиштински. Он је у лепом говору објаснио колико гроб Давидовићев има нарочито по Смедеревце значаја а за тим |е у име општинског одбора, који је представник свег смедеревског граћанства, захвалИо гостима на лепом одзиву овој првој велико) прослави у Смедереву. Кјпк-рт јр. тпајао ;гп 4 наса ггп ппипо, за сво време трајања, музика је зачињавала паузе лепом свирком. Око 4 часа растурили се гости. Пре но гаго су се разишли гости, нрочитао је председник г. Болса Вучковић све деаеше, које су са разних страна стигле тога дана, а које ми на нарочитом месту доносимо, јер их има од велике вредности и значаја, а уједно и доказ су да је заслуге Дав идовићеве познавао и умео да цени Србин из сваког кута Сриства. Ко је хтео од гостнју отишао је да види кућу Давидовићеву коју је он зидао у Смедереау, а за тим је

отишао свако у свој стан да се спреми за вечерњу забаву. (наставиће се)

ТЕЛЕГРАФСКЕ ЧЕСТИТКЕ на дан Светковине Давидовићеве

Београл Жалећи што због послова немогу лично учествоваги у данашњем слављу, молим вас да нримите срдачан поздрав и честитку. Дао би бог да дах првог срнског новинара лебди наднама, да сваки од нас, макар ишли и разним путевима идемо једној мети којој ваља и мора да тежл сваки „сав

Србин". Част и слава српског новинара Србин"

спомену првог сав

који је био „ Призренац

ВеограА Слава Давидовићу, част омладини и Смедеревцима који одају достојну пошту велаком чагриоти „свему Србину". Пера Пааловић, Драгомир Ковачевић Веоград Слречен околносгима да лично присуствујем данашњој свечаности, хитам да овим патем дадем израза мога поштовања према узвишеној сени нрво г нашег новинара и књнжевника Дммитрија Давидовића, који је нрви показао, како се иером у руци бране и заступају интереси свога народа. љечита слава имену његовом! Владислав Каћански. власнвк „В. Србије." Иеоград Да не беше добрих организатора' наше ратне тековине могле су бити оштећене. Да није било књижевнака и просвете, не би тековина била утврђена. За нас би се рекло, да нисмо народ култураа ни државотворан. Нека је слава првим организаторима и просветницима Слава Димитрију Давидовићу „Свему Србнну! 11 Управа ученог Друштва Б еоград Слава' првом српском новинару и књижевнику Д. Давидоаићу! Част и хзала омладини Смедеревској која уме

и казну; с друге пак стране они нлеменити људи, који помажу да правда и потлачено право добију задоволења! На коју ћу страну? Шга да радим? Одреците ме се, драги стриче, одбаци ме од себе, само да ми олакшаш избор на коју страну да се кренем! Кад ме се одречеш, онда неће пасти на гебе никаква одговор ност, па ма шта ја чинио!" „Шта ти говориш? Шта захтеваш од мене, драги сине?" рече Дужд са неким болом. „Молим те — преклињем те, одреди ме се!" „Не никад! Та ја те више волем но мој живот! Али илак нослушај моју опомену! Ја имам други, бољи пут! Остави Венедију! Остави Млетке, иди у друге земље. Бежи од оиасности, која ти прети са сваке стране! Послушај мој савет! Јер само на тај начин остаћеш ми жив!" „Не захтевај то данас од мене, драги стриче," продужи Лоренцо." Ја морам да испуним једну дужност, једну свету дужност! Морам да дознам за тај план, који ће можда још даиас бити извршен! Сад, баш сад, треба да сиасем оне несретне и

невине људе! Сад треба да уништим и тај план!" Лоренцо и не чекаше да старац одговори. Он се брзо удали. Замишљено и са наописаним болом гледаше седи Дужд за љим. „Оде као муња —" говорео је Дужд лагано. — „Нико га не може задржаги! Заборавио на све ономене, не слуша моје савете. Једино што га вуче то је даспасе оне којима се прети! Бог нека је с тобом, нлеменити и врли младићу — ја се за те бојим! Бојим се, јер увиђам да ћу под старост да доживим ужасну несрећу."

II

Лов на водх.

Ми смо оставили Умба у оном тренутку кад је Евангелипа изашла на обали острва Св. Лазара, и кад је он отиснуо своју гондолу од обале, да у близини острва очекује на повратак н>ен. Умбо се беше огрнуо својим великим

црним огртачем и тако седео у гондоли. Вослом је кад кад махнуо, само да гондола неби стајела на једно место. Он се замислио гледајући нред-а-се. У један мах трже се и погледа иза себе. Из далека се приближавала нека гондола. Његове соколове очи позпадоше одмах да се у додазећој гондоли налазе више њих. Гондола пловљаше право на оно место ка обали, где је мало час Евангелина изашла. Оа снази да су га приметили они људи што беху у гондоли, Да неби изазвао какву сумњу, Умбо није хтео да с ; удаљује, Друга гондола уједан пут нромени правац, и упуте се њему, Умбо виде да у гондоли беше вођа Жбира са неколико Галерских војника. Он одмах нознаде у каквом се опасном положају налази, али ипак не завесла. „Хеј !" повика један глас. „Шта радите тамо ?" „То видите и сами !" одговори Умбо. „Ја веслам тамо амо и очекујем једног нутника." „Путника ? Зар овде на острву заточеника ?" уиита вођа Жбира. „Одакле сте дошли овамо са вашим путаиком ?"