Male novine

1е врло лепа, врло примамљива. ипјс чудо што је онолико секретара на „пут повела." Г. Гавриловић је би у својој струци, лак, пријатан и пун ватре. А Гђица Нигринова је ималаједну улогу врло оригиналног карактра цовучена, међу тим се под њеном привидном ладноћом скрива најплеменитије срце. Образовала се сама срце јој је било путовођз; а оно је један од најсигурнијих. Гђица Нигринова ]е то врло лепо приказала. То је једна од њених улога, за коју је она врло подеснаГ. Рајковић је био местимице врло добар, но треба да је мало вигае каваљер, то је стари — маркиз д' Оберив. Углађеност и курисање су прва правила за Француске салоне. Господин Станојевић је био врло добар као Марешал, врло неспретан, врло смешан. Прави ћивта. Остали како који али г. Ђурђевић је био слаб. Још то: да господа не пазе на костим, а да су даме врло скромне. Требале су да буду „деколте" у 4-чииу. Зашто се то нренебрегава? Сеоска лола је била једна ометена престава. „Прави лола' 1 је био боле стан. Другом нриликом ћемо рећи коју и о комаду и о глумцима јер сад они сироти нису криви што их нотрзају као „кебу иза нојаса" и морају да играју оно што никад нису ни са њали.

Г: уреднику „ Малих Новипа" Господине! 0 Чујем да су по неки листови у Београду донели белешку као да је а, коју ја на Врачару зидам, намељена да буде цркаа назаревска. Дозволито ми да изјавим да је то тврђење без икаква оспова. Ја бих одиста био захвалан кад би Богу угодно било да ову моју зграду употреби на распростирање истине, јер ја верујем да је слово Вожје велика чињеница за срећанживот човека, Фамилије, цркве и народа и ја не бих ни почео да је зидам да се нисам надао да ће се опа моћи употребити и на ту цељ. Али се ја тако исто надам да она може послужити и за друге корисне друштвене цељи за које у онште велика зграда потребује, као на нрилику: за пр

учна предавања о разним предметима, за састанке и зборове, за трговачке, индустријске, општинске и политичке цељи, за школу певања, можда и за гимнастику и т. п. Без сумње је желети да и у Београду има једно место за такве цељи, а да није у свези са каквом каФаном и каФанским животом. Ја набављам магичке латерне и микроскоп да би идуће зиме јавна предавања о интересантним и поучним предметима могао њима објаш њавати. 13 Септембра 1888. у Ечглеској Франсис X. Макензи

ПОЛИЦИСКИ ГЈ1АСНПК Београд 27 Септембра. (Притворени.) Ноћас су притворени: Радивоје Новаковић калфц оианчарски из Азање сбог скитње. * (Осуђеии). Пресудама полициским осуђени су: Јован Едрић изАустрије, Данило Митровић из Рогачице, Ђорђе Михајловић, калФа опанчарски, Милева Лазић служавка, Павле Зјајић кз Ужице и Ђорђе Живковић из Аусгрије сви због скитње, Милић Стојановић таљигаш због неподписа слугу, Љу бица ж. Љ. Машжа овд. што није сљедовала нозиву власти. Стеван Ст. Николић тргов. због неподниса слугу, Катарина Ристић због нечистоће, Милан Милосављевић, Димитрије Петровић и Ташко Петковић каФ. што су држали отворене ка®ане преко прописаног времена, Светислав Нинић због коцкања и Гашпар Пикард из Омовице због крађе. * (Сироведени суду). Милош Сушић и Петар Живановић шпекуланти због утаје новца и Живко Тришић предузимач због тешке повреде и једне увреде спроведени су варошком суду па осуду. * (.НаЏно ). На друму топчидерском нађен је један во и налази се при кварту врачарском. У скадарској улици нађен је један стари новчаник и у њему 1.90 дин. једна бурма и један зуб, и находи се при кварту палилулском.

IIIАЛ1 И ЗАБАВА (0 Женаиа). Људи највише гледају на то: шта се о њима мисли, а жепе: шта се о њима говори. * Жене оплакују мртве да би саио тронуле живе. * Смрт има једну доб) у страну даје удовце. * (У Апотеци). Бога вам, а какве су ове капљице? Ааотекар: „0 за стомак особите.,.. Замислите, мој рођак већ 7 година болује од стомака и непрестано их употребљује." * (Добро и веди). Келнер (једном брату који се завалио на сто и заснао) „Еј ви молнм вас устаните, пробудите се; нисте ваљда овде у — одборској седници." (Наиротив). Жена: Да те женидба што не скучава, некако си увек нерасположен. Муж: „0 не, напротив, кад би ти умрла ја би се опет оженио. * (Детиња логика). Отац: Ама кад ти кажем, ја ти недам и нећу никакву трумбету да купим, нећу да чујем; ја не могу трубу да слушам! Јеси ли разумео? — Али отац, одговори Срета —• та ја ћу да сварам само кад ти спаваш.

лист&к

"Бурка и „Муктаџија." Пре неколико година, живљаше у Б. неки г. П., који имађаше обичај да руча свуда, 1.зузев код своје куће. Добре куће биле су забележене код њега најбољим редом; водио је тачан списак о свима, а никад се није „бркао". Онај, који је ручавао добро, пријатно, много, био је прибележен у његовом списку, у реду „добрих да се посећавају на подне"; они, који су ручавали по мало, како би боље вечерали, Фигурирали су у списку људи „добрих да се посете у вече." Стомак г. П. био је увек спреман за све догађаје; пошто је добро ручао код првих, вечерао је још боље

код других. У његовом еписку био је такође обележен и час кад је сваки ручавао и вечеравао, а како је тада скоро сваки ручавао у подне и вечеравао у осам часова, то је много упростило његове нрибедешке. Он је долазио тачно у време кад се поставља сто, а домаћин наје могао никад да га, учтивости ради, не позове на који залогај. Г. II. није ишао онако на случај, као какав глупак; знао је и кад ко слави, кад мује рођен-дан кад имендан, кадл опет дан венчања; знао је свакоме име, те је тако увек долазио на време, да му исније коју „у здравље." Пре подне је шетао. Ако уз пут, смотри куварицу каквог познаника свог, где се враћа с трга, натоварена живином и зелени, с котарицом воћа, дивљачи и рибом: — Лепо! рекао би тада у себи, и ја ћу појести који залогај од овога! Једнога дан.!, опази пред вратима г. М., п.рје од ћурке и отпатке од печурака. — До врага!.... М.,... пријатељу драги... ако ти рђаво ручаш данас, ја сам крив, рече он у себи. Шест првих удараца од дванајст већ одјекпуше на часовнику, а звекир на г. М.-овим вратима звекнувши као наковањ, не даде да се чује и седми ударац. Слуга отвори врата и „муктаџија" уђе унутра; пријатан мирис печене ћурке допираше из кујне чак на улицу. — Лепо, рече „муктаџија". Нисам се иреварио, ручаћу добро. Г. М. видећи га где уђе, погоди његову намеру и, гао веома досетљив у опште, одмах измисли начин како да га „насади". — А, а! г. П., добро нам дошли! Оћете ли ручати с нама? погодио сам да ћете доћи; али ви нисте погодили кад треба! (наставиће се)

0 Б Ј А В А Од данас на сваког дана свираће у гостионици код „Златне Лађе" на Малој Пијаци оркестар под унравом Драгутина ТиФанека најодабраније српске комаде. За добру послугу и добро јело и пиће са умереном ценом иоетарао сам се. 26 Септембра 1888. Београд с поштовањем В. П. Марјановик 1 — 5 угоститељ

опомене Амадео Јеронима. „Буди без бриге, то је мој посао," одговори Јеронимо и привеже за гондолу чамац са једним ланцем. Пошто је све свршено било, врате се обојица у гондолу. „Све је као што треба, сад напред!" повиче Јеронимо. „Чим пређемо светлећу кулу на Маламоку, разапећемо једрило. Ја ћу да се наместим на врх. гондоле, одакле ћу пазити! Вид ми је врло оштар, а ако је мрак, ја видим на далеко/* 4 Амадео и СгеФана веслаше сеажно. Гондола је ишла врло брзо, и наскоро ирође светлећу кулу на Маламоку. Пошто су изашли на море, разапну једрило. Весла им не беху нотребна. Ветар је терао гондолу врло брзо. Јеронимо беше легао на врх гондоле и пажљиво мотрио пред собом. У гондоли владаше нотнуна тишина. Амадео и СтеФана чучнули су у гондоли близу крме. У један мах Јеронимо махне руком. Амадео разумеде овај знак и снусти једрило. Галера беше са свим близу њих. Мрак је помогао да јој се приближе. Горе на Галери није се ништа друго чуло, осим умерени ход стражара.

Јеронимо лагано упали машину и потпали фитиљ од бурета. Врло пажљиво и без икаквог шума одвеже Амадео стари чамац са буретом. Пошто су чамац привукли са свим уз бокове Галере, почеше Амадео и СтеФана да веслају врло пажљиво, само да се што пре измакну од Галере. Њима је остало само још неколико тренутака, и то су време морали да уиотребе, како би што је могуће пре измакли од опасности. Изгледаше као да им је план испао за руком. Неопажени са Галере, измакоше се извршиоци гнусног плана далеко од ње. Кад су толико измакли, да већ и Галеру нису видел«*, онда сви троје завеслају. Гондола је готово летела. „Станте," повиче Јеронимо. „Ми смо сад изван опасности! Овамо неће долетити ни једно нарче!" „Љубопитљива сам да видим тај призор." рече СтеФана. „Ала ће бити ужасна пуцњава!" „Сад су свршили^" рече Амадео и сви троје нрестану да веслају. „Гледајте, гледајте тамо!" повиче Јеронимо и показа руком у правцу где је

била Галера. У истом тренутку полетеше варнице као кад би се многе ракетле у један мах запалиле. После овога зачу се ужасан тресак и сва се околина засветли црвеном бојом. Тресак је био сграшан, потмула хука разлегала се на далеко. У Венецији су морали чути овај тресак. Вода беше узиемирена све до оног места где су били са гондолом Амадео, Јеронимо и СтеФапа. Остатак од Галере беше се заиалио и горео. Али је ово трајало врло мало. После неколико тренутака вода прогута и горећи остатак. Ексилозија је свршена. Галера је нропала. Сви, који су на њој били или су у ваздуху распарчани или подављени. Ни .један се није могао спасти. Страховитом снагом Галера беше разорена. Само што се чуо ужасан пуцањ — па су парчета летела на све стране. У томе тренутку нико није могао мислити да се снасава. Парчета од Галере и људи летели су по ваздуху. Није се чуо никакав јаук, никакав узвик. Експлозија је извршена тако брзо и снажно, да се сем треска, који се на далеко разлегао,