Male novine

ВРОЈ 180 _ ___ ИЗ*АЗИ СВАКН ДАН пТ^П-Гл ка годииу 8 дин НА 110 ГОДИНВ 4 ДИН ША 3 мксеца 2 дии МЕСЕЧНО ... 1 дин ^ У V 1"Ј' У 'I' 'УТТ'Ч 10 ПАРА БРОЈ •ИЗЛАЗК в ПОСЛЕ 11РА8НИКА

Беогр&д, Недеља 2 Октобар 1888

ГОДИНАI

нретнлата св шаље мкдецијану и К импановии, у Београду Обилићев венац бр. 1 Може се претжлатити и код евију пошта у Србији ЦЕНЕ~ОГЛАСА Мали огласи 1.50 п. д. или 5 пара од нетитногреда

ЛИСТ ЗА СВАКОГА

▼ ▼ ▼ '

10 ПАРА БРОЈ

ЗА СВАКО ОГЛАПШЊЕ ПЛАЋА СЕ ДРЖ. ТАКСЕ 20. п. дип. §®рВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДВИ

Од ирвог ( кчобра инсчзла јс последша четврт. М.»лимо своје читаоце да одма сад пнхитају са претплатом, јер ее доцпије де шава да нам поједиавх бројева, који се раенродају нестане а поједипи претплатници их траже. Г.Г. претнлатници из унутрашноети, могу иа најзгоднији начин послати претплату у таксеним маркама преко пиема. Од 1. Октобра до краја године етају , Мале Новипе" 2 дин. Као шго «-е не!> од 1 октобра види, узели смо са евим други начин уређивања еамога листа, којије много згоднији и прегледпији. Уједно емо увели два подлистка, од којих ћемо у првом доносити увек приповетке најмодериијих нриповедача светских као и оригиналне. С-м овога увели смо још многе пове рубрике, које смо увидели да су потребне. Из овога већ, увидеће наши читаоци, да се ми паштимо за све бол.у и бол>у садржипу па и за бол,е уређсше свога листа; а да би то још у већој мери ностигли, зависиће од броја прет платника. Очекујсмо, дакле, од читалаца што бољи и што већи одзив, а ми ћемо се што више трудити да задовол>имо све опо што читаоци нмају права од нас да очекују, као: добру садржину. тачно излажење, тачно разнашање и т. д. Редакцпја и администрација „Мплих Нов'!иа и

дшевиие: КАУ1ЕНДАР Православни: 2 Св. муч. Ћунријан Католички: 14. папа Калист Суние излази: у 6 сах. 32. м. залази 5 сах 27 мин. Пун месец 7. у 9 ст. 58 м подне. Киша, облачно.

110

Дунат . Наполеоп

К У Р С

5 77 9 61

П030РИШН-1 РЕПЕРТОАР

У недељу 2окгобра „Апђео ионоби" Драма у шесг чинчва, наиисали Т. Варијер и Е Плувјер, нревео Јован Ђпрђевић — Редитељ г. Јовановић.У иретилати 113. Весплатне улазнице неважеиикоме РЕД ПРИМАЊА ПО МИНИСТАРСТВИМА

Мни. унутратн.кх дела: Сваки дан нре подне од 9 к по чае до 12. и по подив од 4—5 часова. - ил. нноетраинх дела: четв 4 .тком од 11—1 часа ире поднв. Мипнст. војни: сваког даиа од 11—12 час. еем недел.е и прланика. Мкиист, правде: Слаког дана од 9 и по часова до подн*». Миниет. гра^евмна: Сваки дан од 11—1Ј часова пре нодие. Мин. просвете и цркв. дела: ГГетком од 11—12 час. нре подне. Мипнст. прнврсдс: суботом од 3—5 по подне. Минист, Финаненје: Уторннком л петком од 10—12 ире подне. РЕД ЦЕНЗУРА П0 Н0ВЧАНИМ ЗАВОДИМА ПрЈп ил егована иародиа банка: Понеде.5»ак, срода и петнк. Београд. креднтни вавод: Уторак н петак. Здадруга аа међусобно номагаље и штедн.у: Понед<»љак и четвртак. Српска кредитла банка: Понедел>ак, среда, петак к субота.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Дошао. Оријент експресом дипао је прекјуче из Веча г. Министар фи на>'сије Мита Ракић.

Нечистоћа Како чујемо, у нодрумима железничке станице влада ужасна нечистоћа, тако, даје полиција 6ила принуђена да пошље нарочиту санитетску комисију, која је и сама то констатовала. Занимљиво би било знатн, ко је надлежан да се стара о чистоћи станице? * 0 нохари код Салаја. У јучерањем смо броју јавили о похари која се десила код сајџије и јувелира Салаја Крађ а се десила око гшноћи; лопови су ушли на врата из авлије н разбили су катанац, те су из дућа на иохарали све што им је могло д<>ћи руку Увиђајеи јс констатовано да су лоповн огворили троја врага, од којих су једна гвоздена и да су отворили касу кључевима. Штета се још не може да онредели али од ирилике узевши, бићс до 14.000 динара. Лопови нису ухааћени, но сач г. Салај су мња на елушкињу Која слј жи и : гор њем сирату куће, у којој је његова радн.а. Иста се слушкиња тога дана, кад ћс бити крађа, са тројцом доста сумњивих, разговарала нештоидогов* рала, у вече није ни она снавала код евојс. куће. Ислеђењс ће почсти од истс елушкиње, тер ако би се могло иомоћу ње да ухвате нрави лопови. Тако ова јс крађа у сваком поглсду интересантна, тим пре што је дућап у сред Кнез-Михајлове улице. Истрага ес нсјживље води. * ТариФска конф 'ренци ја. У министарству ррађевина наименована су лица Ја тариФску конФеренцију, где су ушли, као председпик; г. Димитрије Стојановић, као члапови: г. г. Вуч ко Стојановић; Чеда Поновић и Пера Тодоровић а као деловођа г. Сава Миленковић чиновник мин. грађевина. * Новн лозови. Као што чујемо неће се уписницима српских државних ловова од ]0 дин. редуцирати број уписаиих лозова, већ да ће добити еве, ирибележене компде. Већ од 3-/*ег

ов. мес. моћи ће сваки да узме код српеке кредитне банке оригиналан лоз уз донлату оног остатка од 8 динара и уз повратак банчине приз (анице. * Одобреи проиоз. Као што чујемо наша је влада одобрила Шенеру и Комп. који су лиФеровали за бугарску војску 280 коња, провоз ових, кроз Србију са 35°| 0 ироцената.

Д0МА1Е ВЕС7И — И) Ниша нам јављају, како се и тачо већ кренула међ ггојединцима мисао, да се и у тој вароши установи „Коло јахача". Заиста, колико је ова установа код браће Шанчана показала и леп полет и пуно услова за живот, оправдано би било, кчд не би и остале наше вароши, парочито угледније и веће, заостале за Шапцем. Јер, кад већ ПГабац може да има такво јако друштво а за оволико кратко време, онда тим пре може то Ниш. Ми ћемо честигћтн браћи Нишлијама, ако у овоме успу. СТРАНЕ ВЕСТИ * Проневера. Код ииглеског обезбеђујућег друштва {Јгезћага ушло се цо Вш1 Н1п у траг нроневери, коју су починили два виша чинозника. Штета износи до 40.000 ф >р. Чиновници су варали већ од 10. г. Најзад су еами учинили управи пријаву, јер дат»е већ иису могли ствар гајити. Чиновници су отпуштени, Веле, да је штета накнађена. Но по друштво је евакако незгодан појав, да је варање кроз десст пунг.х година могло остати у тајности. *Др. Еиил Холуб нознати афрички путник, држао је у прошлу суботу у Коморану предавање о евојем најновијем путовању но АФрици. Одабрапа нублика саелушала је највећом пажњом беседника. После предавања био је банкет у почает предавачу.

Ш Е Д В Е Д И

ПРИПОВЕГКА ВСЕВОЛО1А ГАРШИЧА

— Треба старче да се нричека, док још један део дођо. И ја сам, кно и цела варош због вас, као без памети. Треба све од једаппут да се сврши. — То јест; али већ су сви дошли вагае благородије; кад пођосмо к вама они су се бага спуштали низ гору. Учините нам ту мидост, гоеподине! не мучи нас дуго! — Ну, ако су дошли, то онда добро; сутра, у десст часова ја ћу вам доћи. Имате ли оружја? — Имамо, али не баш сви! — Добро, ја ћу замолити нуковника,

да вам даде из комчнде. С богом! Жао ми вас ,је, верујте, врло ми вас је жао. Старди нођоше а вратима, ну исправ ник их зовну: — Причекајте, еј! ви, чекајте, да вам још нешто киж"м: идите до апотекара Томе Томића — зпате ли где је апотека — норед општине? — идите, кажите му, да сам вас ја к њему нослао. Он ће од вас да одкупи сво сало медвеђе: он хоће да ирави маст од њега. А добро ће вам илатити. Цигани се заблагодарише и гомилидама се упутише апотеди. Иросто, као да им се срде цеинло; без трговине продадоше живе још смртне остатке својих другова у животу. Тома Томић кунио је све сало, а о бугинама остао је, да се после договори. Трговац Рогачев који се ту десио, удеси се, да он купи све медвеђе коже... Наступи мрачно, хладно септембарско јутро. Исночетка надаше ситпа кишица, ну, негледајући на то, дошло је на трг много гледалаца и мушких и жепск.х и младих и старих, да гледају интересантан призор. Варош, просто, сва као да је опустела. Сва кола, дрошке и таљиге за-

пимаху се довожењем гледалада; кочиЈаши довожаху варошку госноду, и враћали су се у варош на ново за друге. И прост народ је гомилама долазио Око десет часова све се већ искунило. Цигани изгубише сваку иаду. У ло гору више није било велика шума и галаме: жене се скриле под шаторе, заједно са својом ситном дечидом, да нј би гледале казну; и само тек што се но неки нут из којег шатора зачује очајни узвик; а мушки мирно и уредпо нриуготовљавају последње припреме. Одвлаче своје таљиге у крај, нривезу.јући после своје зверове за њих. Исправник и Тома Томић с њим, нрођоше норед иаћеника. Медведи не беху баш мирни: необични догађаји, чудне принреме, огромна гомила људи, велики број медв -ла скунљен на једно место — све је то на њих узбуђујући утицало; они се отимаху од својих ланаца, или их гризаху подмукло ричући. Стари Иван стајаше поред свог огремног, хромог медведа. Његов син, остарији циганин, човек, са већ мало проседим власима, н унук, са црним лицем и ватреним очима, привезиваху мед веда!