Male novine

ПОЛИЦИЈСКИ гменик БеограЈ, 3. Окт *бра 1883. (Ерађа) Владимиру Остојићу слузи у „Гранд хотелу" неко је укр*о 3 дуката у вовцу, један клиут жућкасте боје 1 нове цвпеле ■ 1 когауљу и гаће — Мвлосаву Навжовићу #урунџији код 9 кочијаша учшњеиа је крађа. Момак њвгов украо му јв до 35 дим. дневног назара. Преду*ета је истрага ва проналазак лонова. * (Притворени .) Ноћас су притворвнн: Душан Ђорђевић вбог боја и свађе Бранко Бајић из Старчева у Ванату због с>мае Нвкола Јанковвћ слуга и Карло Сертић слуга због крађе; Јулка Селић куваршца, Васа Станковић, Аца Гецић тестераши жена му К&та сви због пијанчења. * (Осуђени). Пресудама иодициским осуђеви су: Ђорђе Димвтрвјевић и Богосав Ђорђевић каФ. овд. што су преко нрописаног времена држали отворене кач>ане, Франц Бибер Фвјакериста Петар Манојловић ка*. због увреде; Коста Николић ка#. због неподписа слугу, Христина С#ча ски збег нечистоће, Ђорђе Јаковљевић из Турске, Васа Сретеновић и Крста Мрђановић слуге због нереда. * (Сароведен) Никола Бељаковић кројач спроведен суду на суђене, због иокушаја убиства Стојка Момчило вића наредника.

1РОСВЕТА

КРИТИКА Нввоља. (нрип. Е. Золе. нревео Ј. Др. У.) Нешто са свим обично, што сте до сад толнко и толико пута читали, чулш па и ввдели. Стара песма на нови глас; м онет, крај свега тога ви је слушате, звуци љени валазе одзива у срцу вашем. Саротмња, невоља неисцрпива тема за пнсање! А Зола јеи њу узео да опвше, изнесе. Све што може једну сшромашну породину да енађе екупило се ту, да још више огорчава мучне дане готово скотскога живота... Мормсовљеви радницв музк и жена, муче се, патв се, само да бш своме једвнчету, које је и ииаче слабо ж геџаво ималм да

даду да доста једе, да сз тоило одене; али узалуд, посла — ни од куда. Зима дошла, они иемају топла одела за евн«. Прате га тетди да му да иакву топлу хаљвницу — нема; враћа се натраг ивокотајућн од зиме, леже у постељу в после неколшкО дана, спровод иалћ журш улицама Пармскнм ва гробље, дете да саране. Вн сте еввкако ма још коју пршповетку ова ке врсте чмтали: опмсује се јад у најирњим бојама — ту је зима, ту немаље рада, глад и све што ту већ доћв може. Ви читате те ирмиоветке, па можда се в интересујете њима, али ипак брзо је заборавште, ваљада *а то што знате да је то обичан догађај јунаци поред вас нропарадирају а иосле тога невнате млм пвћете о њвма ништа да внате. Родитељм су оставнли своје дете шест стона дубоко у зсмЛ ј И , арвповедач додаје како му на дну гроба неће бити »има, како неће гладовати и мучити се, а родитеље оставља да кукају и ридају док су жваи аа својим мвлим малишаном. И код Золе је исто тако, али опет има нечег што шам изазнва пажљу, ито и вае навода да участвујече у невољв сиромаха, хтели не хтели. Ситуација, у којој су његоаи еиремаси тако је могућна и обичпа, али је и грозна. Тај донтрает чини да ви размвшљате о стању у ком се невољник налази и тражлте мзлава.... Дете лежи болесно, једва двше, отац лупа лед и доносн 80 сантвма, да тим набави и лекове детету и дрва за огрев и ране: Отац радн и етреии ?,а евоје дете. Овде га внаите чнсто у очајању: Да неби окака јака зпма појачалл болест детип.у, м можд > навукла с«рт, моли се отан Богу, да отепли време н постане југована али у једно и страхује ед таквог времена, јер онда његова заслуга престаје, по што ће леда нестати. Кад пође нв. посао, радује се што су улнце још ледене; кад помисли на евоје дете, што на еамрти лежи, зажели, да сијае сунце да дође пролеће, снег да се отопн. И судба се смиловала на невољнике — ударила југовина, лед отоиво зарада престала, а дете — умрло... — Ај, боже умро је! плаче мати. Отац подиже главу, У мраку наје могао ншпта да види. — Умро ј е! Па шт* је стнм?! Умро — па и боље, опростио се нука. Госпођа Бонетовица сусетка, која вма ммлостево срце. и тешко јој да гледа невољу и избегава да дође, долазн да тешн; но тако. да бк је због

тога ваљало и шамарати, али и п*.>слушатв: Дерите се колвко хоћете детв иеће оживети, вего, тим, што се добило из општвве 10 динлра, баш кад је дете већ умрло, нека се набава мало дрва и кубаснца да се заложите. У вече се екупз друштво, да седи код мртваи,а. Слнка је тако лепо ирестављенз, да чисто велнте: гле исто, као кад сам и ја б»»о ту м ту! Обични романтичарш воде са гробља кући и тамо осгављају своје не

вољннке да вечмто ридаЈу, а

Зола

змајући да то не бмва никад тако, он ие водв своје невољнике куда он хоће, но ©де за њнма, прати нх онде, камо онн хоће, а то је у кавану. За то нам овај пасаж и ивгледа диван, јер је истинито изведен, добро фотограФисан. Од оних 10 динара остало још три: седну дакле за сто, наруче сира, и попију два литра вина. За тим и другови Морисовљеви узму на свој рачун два литра вина. А друштво доста, раеиоложено враћа се натраг кући. И тим се свршава једна глава из романа живота, који се зове невоља. Почетак нам чисто говорио; та шта вреди читати? ствар обична! Јесте, али то нас је баш изненадило: већина писаца ту обичну ствар необично је описала; код Золе то нема, но онако како је видео и ставио је. Још к томе кад се дода сгил којим је ова причица иисана, ви и, ако није припзветка по шаблонима естетичким писана, налазите у њој и забаве и размишл.ања и естетичке вредности. « Приповетка „Невоља" изашла је преведена пре неколико година у прекоеавском листу „Јавору" и сад у „Омладиаи", па је преводилац и у књижицу одштамнао. Но кад се узме у обзир то да је језик превода красан, и да је техничка обрада врло укусна, онда још више можемо читаоцима ту ириповетку препоручити, јер има свега што ће вас за 15 п. д. задовољити.

БИБЛИОГРАФИЈА Уредништву су етагле на приказ ове књнгв: Невоља прииоветка Емнла Золе, с Француског Ј Др. У. — Штамиарм ја К. С. Таушановића. 1888 год. Стр. 16. осмнна. Цена 15 пр. дин нли 8 нов. а. в.

СМЕСИЦЕ Белапаптлика 0 ( ку ч се назиа еогДоп ђ1еп (бела иантлика), код Француза, ирид^ју добрим кувармца«а? Како је краљ Хенрих III био и;(абран за. нољског краља на с;«м дан Духова, и како је на истм дан наследио и свога брата Карла IX, хтеде да обележи каквом установ -)м своју з >хва<ност ирема трима божанствлма. И гако 31 децембра 157."), установи краљевски ирден светош духи. Ограничи број каваљера тога ордена на сто, не рачунајући ту духовне иоглавиие и више оФкмире Обично су витезови тога ордена носнлн крсг о б л.|ј м >рираној иантлмнм. зв«ној сог(1оп ђ1еи. Говорило ее у емлслу: коаљ је подарно белу иантлмку (согс1оп-ћ1еи) томе и тоае гое.мдмну. Огу,|. ее н витев п рдена Свето>'-Духа назива еогс!оп Меи. Народна скуишгина укнде ов ј ред внтезова 1791 године; али како речи пркосе револуц«јама!... израз согДопђ1еи ж«вео је и даље, и, н кш шал >м, која се односд и на с >гс! т-ђ1еи и на беле куварнчке к ц\б , овчј со траз иоче на крају крајева ол.носати искључно на врло добре кувараце.

ША/1А

(Леп укус). Стриц: Како садстојиш с природним наукама? — Синовац : Врло добро. — Стриц: Шга те највише занима из ш ? — Синовац: Тице. — Стриц: Па, кој;1 ти се тица највише допада? — Синовац: Гуска на, подварку. —-^в # ТЕЛЕГРАМИ Париз 4 Октомбра Флоке изјавио у комори Француској да би република требала да се оружа против покушаја ројалистичке рестаурације или диктатуре. Рибо (лсви центрум) је нобијао ревизију коју земља не захтева, за то Флоке стави поверљиво нитање са изјавом постојеће комисије. И из патриотизма за кабинет, прими се предлог

КРАЉИЦА НОЋИ

или

ЛОВАЦ:МРТВ АЦА У ВЕНЕЦИЈИ РОНАН ИЗ НСТОРИЈЕ МЛЕТАЧКВ РЕПТВЛИКЕ КЊИГД ПЕТА -♦<> (ваставак ) (104) Он је дуго стајао и посматрао Едиту. Тек што је хтео да нружи руке нрема Едити, она се пробуди и отвори очи Она се је нробудила, али је ипак мнслила да снева, мислила је да је пала у какав дубоки сан, у коме је гледала оно, што јој је најмидије. Пред њом .је стајала човечија прилика — она је мислила да пред собом гледа Родрига Зееија — мртвог љубавника, коме се је заклела, да ће му вечито бити верна, а то ће сигурно и одржати. — То беше сан, сан пун милине и еласти, тако је мислила Едита. За њу је овај сан био тако леп, да се неби желела да пробуди, како неби изгубила из

вида онај предмет, који беше њеном српу најмнлији. Родриго Зени беше дакле. Он је изгледао као какав дух у оној бледој месечевој светлости. Едити се оте лагани узвик — она је осетила да више не снава, да је будна. Али шта је то, што види пред собом? Шта значи ова ноћна појава у тамници Дуж деве палате? „Родриго! Мој Родриго !" повиче она уставши са постељ ј , и пружив руке према појави. Појава се измаче натраг и метну нрст на уста. То беше знак да Едита треба да ћути. Она беше буновна од спавања — још не могаше доћи к себи, нити распознати шта се то догађа око ње. Та то је био заиста Родриго и сад је видела како његова сенка стоји близу врата. Она нође ближе — али се у томе врата отворе. „Не очајавај!" учини се Едити као да сен лагано шапуташе. „Приближава се твоје спашење!" Појаве нестаде, и врата се затворе без икаквог шума. Едита беше сама у мрач-

ној тамници. Она нревуче руком преко лица, као да се хтеде да сети нечега. Шта ли је то било? Шта да мисли ? Та она је била будна, беше при себи ! „Родриго!" повиче опет лагано и иружи руке вратима, кроз која је појава исчезла. „Мо.ј Родриго! Ја сам те опет видила! Ти си ми се јавио у поноћни час — да не беше то твој дух? Или да није слика моје уобрази.;. е ?" — Али на ове њене речи не доби нивакав одговор. Едита стајаше мислећи о ономе што јој се привидило — то беше час њене највеће радости! ЈБена љубав према младићу беше тако укорењена, да је ништа неби могло исчунати нз њеног срца. Она му беше верна, а и по смрти остаће му верна. Његова слика била је свагда око ње. Једина јој нада беше та, да ће се на оном свету састати и видети. А сад шта се то догоди? Да ли је жив? Зар није погинуо? Како је могао да дође у њену тамницу ? Остатак ноћи прође, а Едита се не могаше умирити нити заспати више. Али је она била сретна, што је бар неколико тренутака, ма и у сну, видела