Male novine

омиљеии игра наших забава. „Македонку" је комноновчо један од наших млађих комиозитора, који се тек сај! појавио. Ми с овим не мислимо д . завршимо, но ћемо, кад код буде могуће, и ако нас то врло скуно ста;е, гле .иги да донесемо све, што држи мо да ће кадовољити наше чичаоце. * Првл сиег. Јуче рано из јутра иопрлио је у Веограду нрви снег По свој прилици да је где у близини падао у већој мери, јер ее оеећ« 1.елика хладно!>а. л Ј За допуну. У јучерањем броју нашега листа изнели смо нашим читаоцкма нрограм забаве „Београдског иекачког друштва," које ће бити 15, ов. м. Овом нриликом јављамо да ће забава бити у дворани гостионице „Велике (Краљеве) Пиваре." Цена улазпици од особе 3, а од иородице 5 динара. Улазнице нозвани могу добиги пре забаве код г. г. Андреје Пурића Петра Ћурчића и Игњата Данмчпћа, књижара, у трговини г- Владисла->а СтеФановића, трговца у кнез Михајловој улици и код чланова управног и приређивачког одбора, а у вече на каси. Приређивачки одбор састављају ова госнода : Драгољуб Стаменковић, великошколац, Владис.шв Кнежевић, чиновник задруге за међуСобио иотномагање, Васа Костић и Јован Марковић, трговачки помоћници, Живадин Живндиновић, цравник. Н > мажући чланови имају бесплатан улазач. Пред леиог и одабраног програма за концертни део, што смо јуче јавили, веома је одабран и ред игара. На првоме месту играће се Краљевићево коло, од г. Ст. Станковића. Поред тога Коло „Беогрлдског аевач ног друштва, што је ире неки дан сложио и носветио овоме друштву, редовни члан и деловођа друштвени г. Милан А. Павловић. и његове ста,„Македонка" и „ К јло српске уједиљене Омладине." Задржавамо нраво да доцније проговоримо коју више о раду овога друштва и значају ове забаве ио напредак и онстанак његов. Јуче смо погрешно донели 5 тачку програма: треба .«а стоји: „Терцет" из руске опере „Кунец Калашников" од Рубенштајна, што овим исправљамо. џ. Уважеаа оставка. Као што чујсмо г. Мити Ракићу уважева ја оставка; до даље наредбе вршиће дужност ми нистра Финаисије г. Чеда Мијатовић, министар иностраних дела.

домлђе вес1и Из Шапца иишу: Пут уз Дрину који води и стена нросечена је већ једном и за саобраћај удешено, али на жалост нут у доиашају среа Рађсвског и пут у доммшају сре.ча Азбуковачког такав је, да раб;:џије ка1 шљиве иуку са Љубов ' је морају прекч извесних места проноеити џакове на себи па тек онда и кола.

ређеи иосл л тога Данкет, еа к јега се учесницн касно у ноћ оазишли е усклицима: „До виђења у новој кући!"

ГЛАСНИК

И) Шанца пише „Либерал": У Д. Вадањи ер за јадранског, а на 800 1000 метара удаљеном место од пута водећег у Крупањ из П1абца и обратно, нронађена је сумпорна лана вода, која јако извире и К'ја ће насигурно бити миого јача од во.« смрдан-баре, у оним частима пгго она у себи залржи, а према овоме од веће кориети по здравље људско, а опет у иетом ирквцу од ове воде, а на 400 — 600 метара даљем мссту нронађ« на ј- гвоздена вода, која из једног в-лимог препукнутог вамена извире, и к(|ја вода даје наду, да ће бити ако не боља, оно равна оиој води у смрдан-бари. Од обе ове воде, ово даиа надлежиа влает, н.чнунила је ио нгколико стакала и послаће на надлежно место ради аналпзе.

стране вести

* У бечком дворекои иозоритпту била је ире неки дан ирестава, иза које су двери пвога знаменитог Талијиног за вечита вр«мена затворена. За поједина седиштазаову последњу преставу у„бургу а плаћане су огромне цене. Кажу, да језаседиште на 4 галерији цлаћано 50 Фор. И двор је био присутан, наиме: краљ саксонеки, принц велски и скоро све надвојводе. Осим тогк били су многи државни веко је могао добити места. Прегстављан је комад: ,,1рћ1§. ше а^ Таигиз". Главну улогу играла је г %-лВолтерИо свршетку преставе диже се завеса још једном и публика угледа на позорници особље дворског позоришта: лево жен скиње, десно мушкиње, а по среди Сонентал, који је црочитао епилог. Кад је Сонентал прочитао место где се каже, да ће уметност становати под једним кровом с царском круном аустријском — разлегаху се у позоришту усклици одобравања. Кад је Сонентал довршио тапгаали су сви присутни, па и Њег. Величанство и чланови двора. На позорници је 1!Ои-

трговачки гласник Нлши трговачки уговори; са стечсном државном с-амосталношћу Верлинским уговором, ирестал« су били да важе и трговачки угов .ри, које је сизерена отомапска порта била уго ворила еа страним државама и чија се обвеза простирала и на Србију као вазалну државу. Користећи се овим нравом Србија ји одмах за тич ириступила склапању трговачких уговора, да би што пре отклонила штетност оних обавеза, које јој је порта још раније наметнула. Први свој трговачки уговор, који је наша држава склопила, био је уговор са Енгленком 1880. године. 11ри уговарању овога била је примењена царинска тариФа мешовита: и епециФична царина и царина по врсдности (а<1 уа1огет.) У скоро после овога уговора пристунила је Србија најважнијем трговачком уговору са аустро угарском, куда је највећи део наше трговине упућен и одакле ее у Србију највише трговачка роба улази. Овај уговор скло пио се 1881. године, а ратиФикован је 1882. год, заједно са још другим споредним угов-р *мм сз п>ом. Овом приликом стало се на рационалније земљиште у толико што се спсцифична царина уаела као принции, а ца рина а<1 уа1огст само као изузетак за извесну трговачку робу, али ипак са нримедбом да се и оне у току из вееног рока имају преобратити у специФичну царину... После овога уговора приступало се наизменце уговарању других уговора са страним во највсћма повлагаћеног народа, инузев Немачке, са којом смо склопили трговачки уговор еа нарочитом напоменом царине ас1 уа1огет аа извесну робу. Штетност царинске тариФе ас! уа1огст и њене тешкоће у примсни да се заштите државни интереси по)миће сваки, који је упознат са царинском манипулацијом, појмићс је у толи ,о што је она дала и сувише широко поље трговачком сталежу при увозу Да обилази и штети интересе државне касе, а да спасе свој сопствени интерес. Одредбе трговачког уго вора, које су ишле на то да у коли-

ко је могуће отклкмкг иатетневт- овакв<: царине билв- су доста тешке и скопчанс са нриличним магеријалним жртвама, које држава није могла у <*вако доба да мећ« на коцку. С тога и сама вла»а иримећујући овакве тешкоће трудил.1 се у колико је могуће да избегава оваква царине на да у склапању других уговора нарочито сгавља свуда сиениФичну царину коа најбољу и најпримљнлипију »а државна интересе. У < ро доба нада и примедба, која се чешће пута чинила у јавности да наша држава још ни)е склопила трговачки уговор с;л суседвим државама: Турском, Румуиијом и Вугарском. Са онич земљама било је нужно присту пити уговарању ш о пре, јер железчком везом са Солуном и Цариградом ми смо стајали у тешњој веви са овим земљама, па у тој прилици биле је крајње времс да се трговачки односи регулишу нарочигим уговорима. И доиста влада нредвиђај ј ћи ово склоиила је одмах трговачки уговор са Турском и приступила спреми уговора и са Вугарском. Ма да се овом приликом пмало у виду све тешкоће и неирактичвости царине до вредности ипак се морало примити за неку робу, која ее из Турске увози, ова царинска система, највише с тога што је она признала, као начело код порте, па да се не би иравипе том приликом тешкоће какве, оне су и нарочито у уговор и унееене. Али да би се избегле носледице овога система и да би декларапти сгављали прчву вредност својо) роби коју увозе, наш генерални конзулат у Солуну поднашаће свакога месеца два п>та ценовник трговачких гфоизвода у Солуну,даби им наше царинарнице знале тачну вредност нри одређивању царинских такса. На тај начин интереси државни сачувани су јер се царинарницама даје могућност да спекулативним декларантима нспоравају робу знајући •* '» »• °" ј* Пород; тога »рист унићо се у скоро реорганизацији наше целокунне царинске тариФС по специфичној тежини, која ће у свему бити у примени л'»кше и нашим органима царинским и избећи ће се оне тешкоће, које нам царина дс1 уа1огет доноси.

жињер, ,,али ипак ако мв дозволите да дајем сваки дан по једну лекцију вашем умиљатом лађарчету " — ,,Да богме! ако је само до тога да се ви уверите о истини мога тврђења, ја на то пристајем од свег срца радо. Математика није никада ушла у главу детиљу, рекох вчм."

(наставиће се)

с/1ужбени гласник Министарски сав т, по највишем овлашћењу Његовог Величанства Краља, од 22-ог јула ове године, па предлог нредседник миниетарско г савета, министра унутрашњих дела

К РАЉИ ЦА НОЋ И

или

ЛОВАД МРТВАЦАУ ВЕНЕЦИЈИ РОМАН ИЗ ИСТОРИЈЕ МЛЕТАЧКЕ РЕПУБЛИКЕ КЊИГА ПЕТА

(НАОТАВАК) (108) „Монсињоре, ви сигурно знате где је тај крсташ?" упита СтеФана. „Да, ја сам га случајно вчдео," одговори Инго. ,И с тога вам могу казати где га треба идуће ноћи потражити. Али не мислите да он носи калуђерску одећу са белим крстом, то је за њ' сад опасно! Он је огрнут у дрни огртач и има шешир са великим ободом, као што га племићи носе. ТЛта више, по кад што, он се огрне и у црвени, Сенаторски огртач, само да би био сигурнији!" „Охо, та то је врло лукава лисица! Јесте ли чули?" упита СтеФана рибаре. ,,Да ли вам је позната она пуста, у-

самљена палата, на крају канала Грапде, што је у близини Изола ди еан Чијара?" уиита Инго рибаре. „Позната нам је, Монеињоре! У њој не обигава нико," одговори Амадео. ,,А знате ли чија, је?" „Не знамо, Монеињоре!" одговори Јеронимо. ,,Али чу.јте шта ће да каже Монсињор," нримети СтеФана!" „Та је палата, својина вође крсташког, тако званог РаФајела!" Рибари се погледају, као да се хтедоше сиоразумети о нечем. „И у тој пустој палати налази се тај крсташ?" унита СтсФана. „Он се (»бично тамо крије, међу тим често се умеша у народ, и остаје доцкан у ноћ на Марковој пијаци. Ако ми буде могуће, ја ћу вам га нредати у руке/ Ако га доведем у вашу близину, а ви удрите, само гледајте да ударац буде сигуран! Сутра на вече, прикрите се у ходнику пусте палате, и пазите. Ако вам изађе на сусрет какав странац, па био он у Сенаторском или црном огртачу, ви удрите ножем! Ако ли га ја доведем из гондоле у ходник, онет удрите ножем у срце чим ја