Male novine

8Р0Ј 191

Веозтрад, Четвртав 13 Октобар 1888

ГОДИНАI

ИЗЛАЗИ ивлки дан д 1Г на

на годину на по године на 3 месеца месечно . .

ТЧУТТ ТТ У ^

10 ПАГА БРОЈ

МДЛЕ НОВИНЕ ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА

8 дин. 4 дин. 2 дин. 1 дин.

прктнлата 0 е шаље медецијану и К имчан виђ у Веограду Обилићвв пенац бр. 1 Може се претплатити и код евију пошта у Србијв цене"огласа Мали оглаои 1.60 п. д. или 5 пара од петитног рел* г V И, у У г т т V Т , 10 ПАРА БРОЈ

ИЗЛАЗИ и ИОСЛЕ ИРАЗНИКА'

ЗА ОВАКО 0ГЈ1АШЕЊЕ ИЈХАЋА СЕ ДРЖ. ТАКСЕ 20. П. ДИН.

• НКЧШ ОГЛАСИ 110 ИОГОДБИ *

Од првог октобра настала је последња четврт. Молимо своје читаоце да одма сад похитају са претилатом, јер се доцније де шава да нам појединих бројева, који се раепродају нестане а поједини претнлатници их траже. Г.Г. претнлатници из унутраш ности, могу на најзгоднији начин послати претплату у таксеним маркама преко писма. Од 1. Октобра до краја године сгају ,.Мале Новине" 2 дин. Као што <*е већ од 1 октобра види, узели смо са свим други начин уређивања самога листа, који је много згоднији и прегледнији. Уједно смо увели два подлистка, од којих ћемо у првом доносити увек приповетке најмодернијих приповедача светских као и оригиналне. Сем овога увели смо још многе нове рубрике, које смо увидели да су потребне. Из овога већ, увидеће наши читаоци, да се ми паштимо за све бол>у и бољу садржину па и за боље уређење свога листа; а да би то још у већој мери цостигли, зависиће од броја претплатника. Очекујемо, дакле, од читалаца што бољи и што већи одзив, а ми ћемо се што више трудити да задовољимо све оно што читаоци имају права од нас да очекују, као: добру садржину, тачно излажење, тачно разнашање и т. д. Редакција и администрација _Малих Новина а

ДНЕВНИК

КАЛЕНДАР

Пап.

Правоелавни: 13 Муч. Карп и Католички: 25. Криеиин Суние излази: у 6 сах. 58. м. залази 5 сах. 2 мин. Поеледња четврт 16 у 2 с. 45 м. ноћу. Киша, магловито и ветровито.

Дукат . Наполеон

К У Р С

5 78 9 64

П030РИШНИ РЕПЕРТОАР Нетак, 14-ог Циганка, позоришна игра. у четири чина, с мелолрамом и невањем. Од ВолФа. РЕД ПРИМАЊА ПО МИНИСТАРСТВИМА

Мжв. ужутрашмх дела: Свакж дан жре поджв од 9 ж ло час до 12. ж по подже од 4—5 часова. жл. жжостранжх дела: четв^-тком од 11—1 чаеа жре подже. Мжнжст. војнж: сваког дажа од 11—12 чае. сем недел>е ж прваннка. Мжнжст. правде: Сваког дана од 9 ж по часожа до подже. Мннжст. грађевжжа: Свакж дан од 11—12 ^асова пре подне. Мжн. просвете ж цркв. дела: Петком од 11—12 час. жрв подже. Мжнжст. пржвредс: суботом од 8—5 по подже, Мжжжст, Фжжажсжје: Утержжкож ж жетком од !•—12 пре подже. РЕД ЦЕНЗУРА П0 НОВЧАНИМ ЗАВОДИМА Пржвжлеговажа народжа бажка: Понедед>ак, ереда ж петак. Београд. креджтни аавод: Уторак ж жетак. Задруга ва међусобно покага&е ж штедн»у: Покедел»ак ж четвртак. Српска креджтна банка: Понедел.ах, ереда, петак ж субота.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Нађвио. Јуче је у југру нађено на варош-капији, улжци Косанчићев венац мртво мало дете. Одма је предузета најстрожија истрага.

Дриврем» ни отнуст. Министар војни решио је, на оенову чл. 18. тач. 2. закон« о устројству војске, да се сви војници — двогкдишњаци у аегиадији, који до кпнца Фебруара идуће године одслухују св ( ) двогодишњи . ок, отиусте сад одмах кућама на иривремени отпуст. * Ирииљени на вши курс. У вишу школу во|не академије, на основу указа Ф Ђ л? 6554, а црема члану 46. закома о устројетву војне академије, иримљени су аоручници: пешадијски М ллован Ружичић, Милосав Живановић, Новак Вранковић, Јеврем Бранковић, Стева Јовановић, Димитрије Павл<>вић, Мих. Димитријевић и Павле Пауновић, артиљершјски Мих. Христић, енж' њерски Милутин Савић; иотиоручпих^и-. артиљсријски Гојко Ђурић, Ђ. Анастасијевић Милутин Мишковић, енжењерски Милош Божановић, коњички Св. Пегровић, Љ. Ђорђевић, В. Пејчиновић Ђ. Ђорђевић, Љ. Барјиктаровић, нешадијски Лука Лазаревић, Воривој Драгашевић и Владими}« Кондић. Ставлен у пенаију. Као што смо извештени Његово Преосветтенство владика жички Никанор Ружичић дао је оставку.

■%

енријатиост у храму тали)«. Позориште се не греје. Хдадноћа је као у леденици. Публика се грчи од зиис, а они који су се преварили, те пре нреставе скинули горње каауте, трче после првог чина и облаче их. Последице јаке хладноће опажале су се и на самој позорници, „Маглене магле" поиале су позорницу; глумцнма — а и гдумицлма - од хладноће стегле се вилице, те су врло много замуцкивали, а није да ншсу внали улоге. Кад смо изишли из позоришта, благодарећи богу, што су нам само носеви били црвени, од хладноће питали смо сами себе.

1.) 5- што је нозориште празно? Да није за то, шго с« пе греје? и 2.) За што се позориште не грсје? Да није за то, што је иозориште празно, ца управа нема рачуна, да још и те издатке прави? И, искрено да кажемо, нисмо могли да дамо себи тачна одговора. Али свакако биће оно прво, јер је публике како које нреставе све мање и мање.

ДОМАТ.Е ВЕС1И Нова Грађевини у Нишу. 2. Сеитембра ове гожине ударен је темељ згради, која ће красити другу престоницу српеку, особито онај крај у воме је. То је основна школа. То је нрва грађевина оишгине иишке и мило нам је што је то баш шкода. Она је подигнута на негдашњем турском гробљу. Да лж је некадања сила турска икада могла помислити да ће се онде, где су они сахрањивалн грула телеса своја, некада подаћи ђаурска школа, да ће раја задобиги царство и раскопати гробсве својих гоеподара?!.... У темељ је стављено написмено ко јс подигао ову школу, кад и за време чуј • владе, и уписани су сви управници и представници појединих завода у Нишу. Освећење је извршило Његово Преосвештенство Епископ г. Димитрије, у пржсуству многобројиог грађанства и чин вииштва и свих ђака и учитеља основиих школа. Нека у скоро из нове вграде »асветли видело наукс омладини грађана нишких!.... Ђ.

СТРАНЕ ВЕСТИ • Батенбергова женждба, Почело се оиет поговарати о овој ствари.На двору у Дармштату држе, да ће прусва принцеза Викторија ипак постати жена Батенбергова. Веле да је сада и цар Виљем II. тој брачној вези много мање противаи. Тешкоће

Извештај о установлењу Савезне пиротске стрељачке дружине, и о њеном свечаном одпочињању рада. под висоиож и моћпон ааштитом | Његовог Величанства Краља М и л а н а Iустановљена /е и овде у Пироту стрељачка дружина. (свршиће се) Тужни ли су дани твога робовања о рођени брате Србине./ Кад зулуми турски превршише меру? Онда, кад је Србину душа у подгрлац дошла, он се одважи да нотражи спаса своме животу. Србину, овом јадном мученику, појави се зора, али не беше сунца. Зора беше крвава. Одважност Србинова да стресе са себе тешке ланце дугог робовања изазва

много чемерније дане. И зоре неста. Српска вила обмотана црнилом стајала је у току проливене српске крви са обореном гл«вом. Тешки уздаси српске виле беше молитва, о Боже правде не дај да се поносито српско име угаси за навек. Кад српску крваву земљу притискоше од свуда црни облаци; кад се у меето песме разлегаше свуда плач и јаук; кад V утроби мајки српских чеда проплакаше; кад Сава и Дунав, ти највећи сведоци ондањих јада Србинових, потекоше мутно и крваво, — онда се цвет Српства, који нехте напуштати своје огњиште, док га крвљу не залије, одважи да понова потража спаса своме животу. Поуздање у своју заосталу спагу сећање на негдање славне и светле дане, које му у успомени очуваху гусле јаворове, запалиле су тучаник на чанку дуге захрђале крџалинке. Србину се јављају Цвети. Таковски јунак разви заставу, то свето знамење Србиново, и у тај мах писну цушка из Србинове руке у срезу поносите српске планине Јелице. Зора се Србину појави. Она беше крвљу умивена, али се иза ње отворише

та]анствена врата природе, те испунише српско сунце, слободу живима. Таковски јунак скући скромну српску кућицу. Србин доби своју отаџбину. Али ова екромна српска кућица беше под стражом крвавог шиљбока. Син творца српске отаџбине, блаженопочивши Књаз Михаило, отера крваву стражу иснред српског дома, и српска отаџбина поста слободнија. Кнежевину Србију, ову из косгурнице и крви српске саграђену Србинову отаџбину, повери српски Бог витешком унуку великог Милоша. Краљ Милан прими у наслеђе Кнежевину, своју дедовину, али створи и своју тековину. Српској отаџбиии прошири границе, извојева независност, и из Алинијх уста исчупа српску краљевску аруну, обнови прву покосовску Краљевину српску, те тиме оживи идеју српску. И ево! господо и другови моји, где српски витешки Краљ Милан и даљим својим тешким радом иде неуморно ка остварењу српеке идеје. Узимајући ? под моћну краљевску заштиту дружине, као што је ова наша он тежи да ширењем и неговањем стрељачке вештине подигне снагу отачаствене од-