Male novine

: РОЈ 200

Веоград. Субота 22 Октобар 1888

ГОДИНАI

ИЗ1АЗИ СБАНК ДАН 1МП| Л

НА ГОДИНУ . . . . ва ПО ГОДИНЕ . . . Нк 3 МЕОЕЦА . • . ИВСЕЧНО . . 10 ПАРА БРОЈ

5 дин. 4 дин. 2 дин. 1 дин.

МАЈ1Е НОВИНЕ

прктплатд ое шаље Медецнјану и Кимпановић т Београду Обилићев венац бр. 1 Може ое претплатити и код свију пошта у Србији ЦЕНЕ ОГЛАСА Мали огдаои 1.50 п. д. иди 5 пара од петитног реда

ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА

10 ПАРА БРОЈ

Ир -ИЗЛАЗИ » НОСЈП: НРА»Ш1КА

ВА СВАКО ОГЈ1АЦ1ЕЊЕ ПЛАЋА СЕ ДРЖ. ТАКСЕ 20. И. ДИН.

ВЕЂИ ОГЛАСИ 110 НОГОДБИ-р®

КАЛЕНДАР Православни; 22 Владика Аверкије. Католички: 3. Хуберто вл Сувне излази: у 7 еах. 6. м. залази 4 сах. 54 мин. Нов мееец 23 у 0 с. 50 м. пре подне. Мраз ведро па леио.

К У Р с

Дукат . Наполеов

5 77 9'61 6 Ао

РЕД ПРИМАЊА ПО МИНИСТАРСТВИМА

Мжн. унутрашн,их дела: Свакн дан нре нодне од 9 и по час до 12. н но подне од 4—5 часова. мин. иностраннх дела: четв^тком од 11—1 часа нре нодне. Минист. војни: сваког дана од 11—12 час, сем недеље и правника. Минист. правде: Сваког дана од 9 и но часова до подне. Минист. грађевина: Сваки дан од 11—12 часова пре подне. Мин. просвете и цркв. дела: Петком од 11—12 час. нре нодпе. Минист. привредс: суботом од 3—5 по подне, Минист, Финансије: Уторником и петком од 10—12 пре подне.

РЕД ЦЕНЗУРА П0 Н0ВЧАНИМ ЗАВОДИМА

Привилегована народна банка: Понедељак, среда и нетак. Београд. кредитни завод: Уторак и петак. Задруга за међусобно помагаље и штедљу: Понедељак и четвртак. Српска кредитна банка: Понедељак, среда, петак и субота.

П030РИШНА УПРАВА И Н0ВИНАРИ Под бројем 382, а нод датумом од 18. Октомбра, разаслао је уоравитељ шшег народног позоришта свима у>

престати, почињући од 22. ов. мес. искључно. Примите и т. д. Овај аг<т није тако важан те да бисмо говорећи о њему, могли да утропшмо једич стубац, али су побудо, које сј овај акт диктирале, у колико ништавније у толико з нимљивије да се о њима и зна и чује. Најбољи доказда ту има веких других нобуда, јесте то, што је мотивација ове одлуке и смешна и лажпа-. У акту бр. 382, мотивише се одлуко овим: „Пошто унрава к. ср. народног позоришта не намерава у нанредак печатати своје публикације у осталим новипама, него само у нвћ ничним" — Колико ми ачамо —а дозволнће нам се, да то можемо знатп — управа к. с. позоришта није нигде ни публиковала ништа своје. она је само п ао где којим " новинама слала свој репертоар а друге новине, узмимо за пример „Мале Новине*, чак су и то морале да сазнају са улице. Но баш и кад би дозволили да је горњи стан управни истинит, ми не можемо нешто друго да дозволимо, а то је: да се слободне карте редакцијама дају само ради публиковања репертоара. Тек ће г. управитељ позоришта дозволити, да ни једна редакција бесилатном картом није била У,плаКапа и да доноси огласе кад ће ее шта играти. Ако тако мисли г. управвтељ, он онда не зна или гата ј;»-*то позориште^или нгга је то новинарстцо а што још може бити најгоре, г. управитељ по свој прилици не зна шта је цељ и једног и другог. А пошто је јавности, сем многог другог, још и то цељ да необавештене поучи, то је сва-

редништ има наших листова један акт, | ко ) ако н ужн° овом ириликом и г. укоји овако гласи: „Господине уредни- правитеља поучити, како ои и он виче. Пошто управа к. с. народног позоришта не намерава у наиредак печатати своје публикације у осталим

ничним, то је на састанку позоришног одбора од 11. ов. мес. одлучено; да бесплатне улазнице новипама имају

део користи од јавиости, која ]е за њега тако тугаљива, да се никако не може да спријатељи с њоме. Г. Уиравниче, пељ је јавности, да црати сав рад у народном позоришту, јер је то позориште тековина целога овог народа, и оно није дато вама на

„реверс", већ сте ви постављени ту, да то позориште моведете опим пра вилним путем, којим би оно што пре ностало школа народна и тиме донсла оне корнсти. која се бар у нас мора од ове установе да тражи. У том иослу вама не може бити та установа остављена на милост и немилост, мора да буде некога који ће и тај рад контролисати, а тај, на коме је да ову дужност врши, то је јавност. Молим вас, госнодине управитељу, немојте-, чим ово прочитате , да обучете рукав-^це, метете акта под мишке п да станете иза „врховне влаети", која је „позванада контролишеЛ Није истина, даје министар цросвете позван да ирати то, да л' ће те ви овој трпељивој публици узвести који пут на позорницу но какве „Три жене" „Две невесте" и комаде , где се на нозорници нрича , како се млада послеЈвенчања води на „заклање". Тим ће мање то нратити г. министар про свете, знајући да је за управитеља народног иозоришга поставио човека, ксји је са одличним успехом свршио богословију, те ће умсти да чува морал у позоришту. Не спада, г. управннче , ни то у надлежност г. министра просветс, да вас контролише, кад ви нађете за потребно ; а на позорници нотерате малко и политику, не, чак вам ту може по малко г. министар и ићи на РУ И У ■ Па знате ли , г. управниче, коме спада у надлежност да ту проговори — не знате? Да, то је дужност јавноси, односно новинарстаа као гласила јавности, ви'те г. управниче , за то је и установљено то, у целом свету , да позориште буде слободно и приступачно новинарима. За то се и дају новина рима бесилатне карте у целоме саету, изузев Турску , где се још не пишу нозоришне рецензије н Србију — где сте ви управник. Да, такав је задатак новинарства (рвности), а пгго се вама тај зада-

так, контрола, не допада, то су само ваша богословска појимања, која ви не смете да примењујете на штету народног мозоришта. Или зар ви мислите, да ћете одузимањем карата иовинарима , успети да јавност не води рачуна о народном позоришту? — Ви се варате! Ми ћемо и од сад водити тачна рачуна и, можда од сад са мало више воље, јер увиђамо да се ви клоните јавносги овим посгупком , а то значи да имате разлога. Ми биемо чак дозволили, да је ту и штедња била мотив ама, господине унравниче, никако, никако не можемо у то да верујемо. Верујте нам, да ми чак у то и не смемо да верујемо, јер не би опет бичи ради да нам се ви подсмехнете узвикујући: ала су наивни! — Збиља, господине интенданте, ми баш хоћемо да одмах утучемо тај мотив ^ко би се ви ва њега позвали, — јер у вашу бар штедњу не верујемо! Ето, на пример, реците нам, али молимо вас, само искрено г. управниче, ето реците је ла штедња.... како да кажемо.... на пример... овај та да јест, јест, врло добро на пример разне поштоване породице, на пример, разне „прије", та да ви то већ знате па онда разне „чике", та да и то ви већ знате, оа онда, г. управниче, разни пријатељи, било ваши или вашега сина, нли пријатељи нријатељаваших, или, најпосле, разпи Фризери, вешерке, слушккње, бивши глумци и глумице, бивши рецензепти синови разних вратара и т. д, све, све то иде бесплатно у српско народно позориште. Па немојте г. интенданте, покушавати да се браните, јер ћемо вам ми преко јавности изнети снисак свију оних лица која иду бесилатно у позориште, верујте, изнећемо тај списак, нештедећи никога, ама, верујте, баш никога. Па, г. управниче, кад Је то тако, онда изволите нам мотивисати одузимање слободне карте новинарима.

поддистм

■'ЧОШГЈ'

СУВРЕМЕНЕ СЛШ I. ПОДЛА ДУША.

Чудне ли су жеље твоје: У нокоље на разбоје... Борба! Борба! Море ма'ни, Лакше 'вако на тена'ни. Ми то стари добро знамо, Слушај само. Српству, велиш, пропаст прети Па јој треба одолети; Какво Срнство, шта те брига, Нека теби само ,,стига!..." Ми то стари добро знамо, Слушај само.

Та многи је, истог жара, Пош'о ропство да обара, Ал' да другом светлост сине Њега скрише гробне тмине. Ми то стари добро знамо, Слушај само. Ко Је луда тај се бори, Ти остави мач у кори, Одреци се бојне муке И покорно склопи руке. Ми то стари добро знамо, Слушај само. А кад дођу бурни дани Знаш куда ћеш, којо^ страни?. С тиранима дави људе Тек да теби добро буде!.. Ми то стари добро знамо, Слушај само. Ал' шта репе?/ Твоја душа Савета се моји' гнуша... Нећеш мету нашег срама.... А ком боље него нама... Ми то стари добро знамо Слушај само.

Јест то славно: мушки пасти На бранику људске части... Пут слободи жртва спрема Ал' користи сама нема. Ми то стари добро знамо, Слушај само. За то сине, срце сгегни И слободу пренебрегни На част пљуни, савест згази, Па хајд' амо, где се лази. Ми то стари добро знамо, Слушај само. И пси некад бе'у вуци М& приђоше смерно к руци, Сад лавежом газду бране И спокојно трају дане.... Ми то стари добро знамо, Слушај само. Милорад Ј. М.