Male novine

БРОЈ 201 Београд, Недеља 23 Октобар 1888 ГОДИНА I

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАМ Ш Л Г 1 ГГ. нкж, ■ ш № || ш| ПРВГНЛАТА СВ ШАЉЕ МВДЕЦИЈАНУ И КиМПАИОВИИ ИГПГа КЈј 1 Ш Г ј I ј| О 1Ј 1 8 Г 8 У БЕОГРАдгО бидићев В епад бр. 1 иа годану .... .... € дии. Вети јјј 1 || В® РЧ М Ш јЈЛк |?1 »Ив ЈХИ КГоже се претпдатпти и код свију пошта у СрОија на Г^ свд Г : : : : : : : : : ЈЈЕ: 1^1 ЈН # I Е*, ! 1 4Ј 1 IЈ 11 ^ I цен Г огтја «всвчно ... 1 дин. Мали огжаси 1.60 п. д. иди 5 нара од петитног рсд > тторпттт! 'ТТТЛ.Г^ПГ О Л рр Д у>ПГ Д '" " ^ т * т ^ 10 ПАРА БРОЈ Д Г1 И/О г! VI Ј 1 У1 I ОА ^ О А. Г\ 1Ј I .А, 10 ПАРА БРОЈ

РИ"- ИЗЛАЗИ и НОСЛК ИРАЗКИКА-Ц за скако оглашење пла г за се држ. хаксе 20. и. дин. 8^"ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДВИ"*^^

МИЛУТИН ЈОВДНОВИЋ

ЂЕНЕРАЛ У ПЕНЗИЈИ

Иреминуоје напраено јуче 22*ог ов. месеца у 7 еати у вече у 60к>ј години етароети. Ову тужну вест јављамо евн?'а сродн иттима, пријат е љим а и ш знанидима покојниковим. Иогреб ће бити у ионедеоник 24*ог ов. месеца у 9 сахати ире подне. Стан покојников Фрушкогорска улица број 6. (запад, врачар). Веоград 23. Октобра 1888. ОЖАЛОШЋЕНИ : Супруга Перса, ћерка Милица, брат ./Вубомир, сестра Милева, зет Павле, унучад и остала родбина.

подшстш

.'УЈвссо:

ОСЕТДзНВА ДУША (слика) Велика је несрећа, што задеси г-ђицу Ангелину и њене родитеље! Ох, да знате, како је само силно нлакала! о то је верујте, нросто, за нричање. Цео боговетни дан и целу ноћ није могла ама баш ни трунчице да окуси! А очи? Од плача све се поднадуле, поцрвенеле па чисто дошле мале. Ко је у томе тренутку видео морао је помислити: е она миого невоље трпи, моого пати. Сирота госпођица Ангелина! Тога дана, када јој се несрећа дого-

дила. дође им у посету г. Протић. То вам је човек из богате куће, млад, нешто мало леп за шта је особито сујетан, и за чудо, казују за њега, да је он нешто и — паметан, што у осталом свакако може и истина да буде. После тога, што је главно, он има врло лену будућност; из школе је изнео доста велику „вешкорпу" знања — цео речник страних речи зна на намет, а уме и песме да саставља. Кад је, као што рекосмо, он дошао, па кад је видео како је она тужна, он је изненађен, тронутим гласом уздахнуо; а било му је ,,тако тешко" да је могао одма и он с њом заједно да се заплаче. — Та за бога госпођице шта вам је? Та ви сте данас неирестано плакали/.... Молим вас, умирите се; кад сте ви тако тужни, и мени дође одмах туга око срца и незнате како ми је онда.... 0 молим вас престаните плакати. Но та утеха беше као зејтин на ватру. Њу, то, као да још више разњежи, и она поче понова још више сузити. Једва онда, кад мати дође, она се на молбе и обећања мало умири. — Та ћути лудице моја! ћути! нође је мати тешити.

— Е лако је вама говорити! Али да ви имате осећања.... И загрцну се у плач. — Та шта се то десило ? каква је то несрећа госпођицу постигла? упита млади господин Протић — шта је за бога? шта је то било ? — Ах! ужас!... ужас! — Та шта је? — Ах. ах! — Замислите, рече мати готово плачним гласом, замислите! Ах! наш јадни Цезар! — угинуо пам Цезар! црко/ Ах Цезар/ Таквога кучета, нигде нема више. А г-ца Ангелина просто да се угуши у сузама. — Црко Цезар!? ваш Цезар?! викну г-дин Протић пренеражен. — Да! Цезар! — Сирома Цезар! Ах сирома ов! јадно псето/ И лице у г-дин Протића развуче се — он стаде искрено да жали са г цом Ангелином за „сиротим Цезаром." Каква несрећа цркло једно псето ! А ко има у себи осећања лако ће моћи да појми, како њих та несрећа тишти, и шта то значи! И г-ца Ангелина дуго, врло д у-