Male novine

ш то се већ неки и то знатан део алкохоЈа претворио у сирћетну киседину, те би услед тога веома потребно било, дд се таквом вину дода алкохола. Ако се запалш парче артије и утури кроз рупу у буре па се не угаси но гори, то онда »начв, да је у бурегу са свим чист, ненокварен ваздух и у том случају, треба престати са дувањем натераче. После тога, треба на отвору бурета залелити средину од врућег леба те да и оетатак гаса уиије у себе. Кад тако аостоји залепљен мек лебац на отвору, он ће упити гас, и онда треба оточити внао у друго буро, које је нредходно насумиоровано. Ако се је вино толико уснрћетало да су сви слојеви кисели, то га треба оточити у друго буре, које је насумпормсано. избистрити па оставнти нсколако дана да на мнру стоји, а послв овога времена оиет га преточити у друго буре. Ако вмдимо да се је вано нзбистрило, онда неможе бита сумње да се није поиравило; међутим, ако ириметимо, да је још кисело, онда га треба још једаред преточити и добро насумиорисати. Сем овога начина постоји и овој. Треба узети ншеницу па је испржити вао оно што се ка«а иржи, па је изручити у буре. Ако се ввно одаваа усшрћетало, онда ништа друго не остаје, но да се од њега прави сирће. 2) Отегљивост вина. Бела вина подложна су овој болести више но сна остала. Вино код те болести не само да се замути но се и отеже као расо. Вино, које патш од ове болести треба ради понравке мућкати толико да се мешж са стељом или талогом, како би се изазвало врење; сем тога није рђаво да се такво вино што чешће иретаче а исто тако да се дода вину и 20 грама танива. Ако је вино постало правилно т.ј. иема да се отеже, али је мзгубило укус и мирнс, онда га треба избибистршти са рибљом бешиком. После извршеног евега овога на месец дана, треба иредузетн ио нова бистрење преточити га. Танин, који «е у овој ирилицн употребљава, не ће изменнти вину нн укус нк боју а. .ни мирис. 3) &ау4арање вина на суд. Ако је виао усуто у нечисто и плесњиво буре, то ће примитн неки особнти и веома непријатаи укус и мирмс Такво вино може се врло лако излечити, т. ј. опростити тога ненријатног укуса и мнриса ма тај начк.н, што «е у њ усне чистог маслиновог зејтива, на буре ваља да би се вино

измсшало са зејтином, и овај ће све оне честице, које су произвеле ту неиријатност уиити у себе, па ће по том, кал се вино смири, зејтин као лакши са свама, тим двлићнма или честицама изаћи иа површнну вина. Петнајст дана после овога носла вино треба оточити у чшсто буре, које је аредходно насумиоровано, иа ће тај напријатан мирис и укус нестати. Морамо да ириметимо, да за ову цељ треба узети са свим чистог зејтина који ни најмање не заудара. Три деци чистог зејтина довољио ће бнти на једар хектолитар вина 4) Изветрело вино. Ако буре није како треба затворено чепом или врањем, то онда продврући ваздух у буре, или произведе уснрћетавање или шзлапе алкохолне честице, и у овом иоследњем сиучају, вино изгуби свој „буке" и добије веома непријатан укус, постане бљутаво кад се пнје (свршиће се)

А -д А Т=? А

СМЕСИЦЕ Прождрљшвост У логору, једно лесетак ОФицира , једући острице , пвчеше говорити колико који може нај више иојести. КаиетанТ. рече да мо же појести до четрдесет туцета. Мајор II. рече ла има у своме батаљону једног војника који ће јестн »а њих дванајест. — А ја имам у мојој чети , рече капетан , једнога ирождрљввца, који ће надмашвти вашег. Кладим се да ће појести читаво теле, без одређене тежине. — Да се кладимо, одговори мајор, у петнајест нанолеона. — Иека буде, одговори капетан. Сутра дакле у 10 часова. Каиетан оде у чету и зошну војника. — Стеване, запита га, како се осећаш данас? — Врло добро, г. капетане. — Чу), вечерас мораш бвти врло мудар; сутра ћу ти дати леи доручак: читаво теле, разумеш ? А ако га поједеш, два дуката на вино. Војник нодиже руку за салутирање: — Разумем, г. капетане. Сутрадан, у 10 часова , Стеван и мајоров војник беху па „бојишту", један спроћу другога, сваки за поЈедним столом. Донесе се јело. МаЈоров војник јеђа-

Ше не може бити боље, али капетано* — ваквл разлика! Саветовоње н ма каква прнмедба од пршсутних, било је строго забрањено. Стеван иоче јестн хлеба, као да ншшга друго не имађаше за јело. Али је добро н пио, и то тако хладнокрвно, да се поилашенм капетан на послетку умири. После једног часа, мајоров војник малакса. Паде под сто од силног на презања у стомаку. Однеше га. Стеван ост*ле, глоикајућн сваку оваку кошчвцу — „Шта је овоме? рече; ивгледада му иечење ннје по вол»и!" — И дохвати телећу главу која остаде на иослетзу. За тили је час слнсти. За ти!# обриса нож о парче хлеба, па бацикши лакоми поглед на други сто , на коме беше остатак од јела његовог иротивмвка, наслони се на столнцу, повуче пешеве од свога мундира на трбух , окрете се комавдиру па му рече: — Г. каиетане, на што ово јело на столу. Ваља да нећете мислити да сам се подмиршо само с овим телен цетом. — Ах повика капетан , г. мајоре. смео бих се кладитн за читавог вола!

г п Т) Ћ 7) Г) Г Т1 П

ШАУ1А

Има ржзлога. Редитељ [пребацује, ■лумвци, што је и орвог и другог чина, нмгла једну исту хаљину. —Глумица се извињује: „Драги господиие, на други се чин догађа иосле десет година, на коме ће д.( падне на памет, да сам ја исту хаљину нмала пре својвх десет година.

ПИЈ^ГГА.

лит.

— Мекиња,. . —.— Краза. . . 1530 Иасуља. . 1637 Ораја , . . 294 Катрава . Норе (Јрезове 85 70 преча. . . 6075 Сека . . 3870 Сламе . . . Масти . . , Л»ја гопљеног .— Сочива . . — — Ђумура 691 Крушака. . Грожђа . . 209 Сира. . . Свиња . . — кис. купуса . — кожа гов. .. . 5387 Лука цр. . 571 Лука бела . . Арпацика . . 7045 Кромиира — Вуне овче — Шншарке . РАЗНА ПИИА

25 22 25.— 3.20 4.50 2 50

1250,— 90 —

7.00 45,8 00

26900 Вина црна. . 200 „ бела — Комовице. . 5500 Ракије меке. „ љуте. . Шпиритуса . ЦЕНЕ СТОКЕ 1 пар Волова тешки к. 1 1

18 20 24 —

V V V пар Крава тешки

БЕОГРАДСКА

Београд, 24 0

ктобар

кил

29485 Жита .

11.20

77

65778 Сувих шљива

36 —

77

Шљива нових

—•—

77

Браншо фино .

. —

V

—— (Брашно леб. нес.

—.—

77

—.— Брашно „ сеј.

—.—

7)

4182 Кукуруза стари

7.75

Г,

Кукуруз. браш.

77

945 Јечам . .

7''75

77

3067 Овас ....

7.75

Г)

145 Раж .

7 50

V П 7) Т

„ Свиње мрша. до „ ЦЕНЕ КОЖАМА 1 пар кожа овчи . 1 .

Јагњећи нови „ Јарећи . . „ Кавлака . „ Зечији. . . „ Козији. » .

УВОЗ ИЗ А УСТРО- УГАРСКК килограма 5100 Врашна. „ —.— Мекиња. „ —.— Иасуља. . „ 666 Шпиритуса ^[пЏвучнвжијВјЈМшшмт^"!!"!

ОГЛАСИ III год. природ. математичког одсека жели давати кондиције ђацима средњих школа. Уиитатиу урелништву овог листа.

„И она је Дошла? Ви сте је видели ?" нрскиие га у речи Инго. „Да ,ја сам је видео те воћи, Монсињоре ! Опа је дошла у крчму. У истој крчми обитава нека млада Сињорина. По свој ирилицк она је дошла код ње!" „А вм сте отишли за њом?" унита Инго. „Нисам. Нисам хтео да нримети да сам пазио на њу. Чим сам је видео, ја сам се одмах решио да ово саопштим Се натору Брабантинију." „Па сад хоћете да идете и кодњега?" „Био сам већ код њага, МонсиЊоре!" „IIIта вам је он казао, кад сте му саошнтили то ?" „Племенити госиодин казао је да ће ноћас доћи у крчму!" Инго се трже. На његовом лвцу црте се нромену. Нека неописана радост настуни. Изгледаоје, као да је смислио неки нлан. „Пошто је нут сд обале до крчме врло опасан, има млог/> бара и житког неска, ја сам обећао да ћу наместитина прозор једну велику лммну, која ће му служити као аутово|а." „Добро, врло добро, пријатељу! Ви ве-

лите да ће Брабантино још ноћас доћи тамо ?" „Тако је он казао!" „Још једно питање: јесте ли казалв Брабантинију да ћете доћи и код мене?" „Нисам, Монсињоре. Али то могу учинити, ја ћу отићи поново тамо, и казаћу му да сам био и код в»с." „Није нужно!" рече Инго брзо. Ја не желим да идете тамо." „Добро, како год заповедате ви." „Ја, желим да се што пре вратите у крчму," настави Инго. „Биће врло добро ако ви припазите тамо. Пре свега нужно је да ви будете врло пажљиви. Ви треба да мотрите на све шт<> се догаћа око крчме. Ако опазите Краљицу Ноћи, ако је видите да уће у крчму, не пуштајтеје више напоље. То можете да учините на врло лак начин. Ако уђе у коју собу, ви одмах затворите врнта, и она неће моћи да бежи." „Али ни једна врата немају брава , Монсињоре!" „Онда прикуцајте даскама, врата," одговори Инго. „Ми морамо ухватити ту тајанствену женску, само на тај начин

дознаћемо ко се крије под оним пок^и валом/" „Дакле и ви ћете доћи у крчму?" унита Фра Ђуззепо. „Може бити, смирени брате, али не всрујем да ћу доћи са Брабаатиаијем. По свој прилици доћи ћу с&м!" „Светлост на прозору од крчме биће вам путовођа, МоксињореМ „Добро ! Само нека је што јаснија, Фра Ђузепо," одг<шори Инго. Калуђ- р се опрости и изађе напоље. Он се журио да што нре стигне до крчме, како би могао н|!икривен да пази на све што се догађа у крчии и њеној ок<>лини. Иошто је Инго сам оотао, шеташе не колико гренутака Зд тим стаце и нодиже руку претећи. „Хоћу да те се отресем, несносни свезналче , а овог пута нећеш ми измаћи рече он, а из очију му севаше ватра. „Баруштине око Мирана велике су. Ако ти у једној таковој нестанеш? Бољег ср т ства нема да те сеотресем, Брабантино! Ако залуташ у баруштинама или житком песку, ано наиђеш иа житак песак, тај ће те полако давити, и ти ћ<*ш онда бити изгубљен! Ти се нећеш више повратити натраг!