Male novine

Уобичајепо је, да сс нред изборе народних иосланика издају окружним рластима од стране министра унутвашших дела унутства, која се тичу радње тих власти, и задаћи љиховој за врсме избора у цел.и, да се они правилно изврше. Приликом последњмх избора посланика за Народну Скуиштину, минкстар унутрашњнх дела под 22. јануара 1888 године издао је ради те цељи распис полицијским властима. Тај распис гласи: И У изборном дакону скупштинском није одређено кога дана треба да се изврше избори повереника у среаовима, као што није одређено ни место, у коме ћс бити изборна среска скупштина, ни ко ће одредити то место. Члан 25. изборног закона скуп штинског одређује само, да тај избор буде нре рока, одређенога з* бирање народних посланика, а члан 54. истог закона уиућује изборне поверенике, да дођу на изборну среску скупштину у место, које је „очначено" за среску изборну скупштину. Које је то означено место и ко треба да га означи — закон не казује. 0 а неодређечост изборнога закона у два ова врло важна момента изборног кретања може и нехотице иослужити као средство, да се бар у нуколико скречи слободан израз народне воље и даде аовода више или мање умесним жалбама и дебатима у народном представништву. Истииа, ове се неодређености и нравнине закона изборног могу исцравити и стално уклонити само оним нутем и начином, којим су и пос тале— путем законо авним. Али док се то не ностигне, мислим, господине начелниче, дч се, у духу, са мога изборнога закона а без икаквих повреда његових одредаба, могу дати неки уиути, којима би се, ако не са^

дана аре самога избора посланика, да би изабрани повереници имали што више времена размишљати и договарати се о избору самога носланика. Како пак избор места за држање среске изборне скупштине по уобичајеној практици нрипада надлежној полицијекој власти

пошто о томе

става — то вам иреноручујем, да ее по наиред изложеноме и ви и подручне вам власти тачно управљаге.

ТРГОВАЧКИ ГЛАСНИК Трговачки уговор са Швајцарнема никаквог законског прописа, то СК0Ј1 - Уга Р ска елужбени жист објавће се она ностарати, да то место љ У> е - да ћа тртовачки уговор Аустромогућно на средокра- I У г "Р све са ШзаЈцарском остати у

буде колико је ћи среза, ако не би било угодно само место општинског суда, где је среска канцеларија Исто тако надлежна полицијска власт постараће се, д; се о месту, где ће бити изборна среска скушнтина, благовремено известе сви повереници. како у том не би било никакве забуне. Како влада Његовог Величанстза Краља жели, да избор народних посланика буде погпуни израз слобод не изражене народне воље, то ћете, господине начедниче, строго мотрати, да се слобода избора ничим не омете. Према овоме, госнодине, дужност полицијских органа биће , да увек нритеку у помоћ председнику изборне скуиштине ради повраћаја реда, кад их овај за то писменим актом иозове. У таквом случају полицијски ће се органи ностарати да што пре иоврате норемећени ред, са свом смотреношћу, коју захтева углед и достојанство државне власти, азбегаваЈЈћи све оно, што би носило карактер утицаша на овакав иди онакав исход иабора и уклањајући с изборнога места, чим норемећени ред буде повраћен. Саопштавајући вам, господине начелниче, ове моје упуте, ја вам препоручујсм, да их саопштите одмах и потчињени вам органима и о иитинским властима ради њиховог управл>ања, па да се и сами по њима уирављате и о тачном и савесном свим сузбиле, а оио свакојако на мањи ј извршењу њиховом озбиљно старате." ј Лп"Т ЧС р^-чт>ави »НОРФИ 4(11* V ! штп пр НИЛИ. ОВИМ ПМ^ЧНООМ ! след ове небдре^ености тако често | исцрпно је обележеио поступање при

виђане на изборима скупштинским. Тако, прави смисао члана 52. изборног скуиштинског закона о броју поверника, које свака општина у срезу има да изабере, тај је, да два повереника долазе на 50 пореских глава, без обзира на то, колику непосредну порезу ових 50 пореских глава плаћају. Даље, потребно је да ошптиве, чим пречиото и сврше послове око бирачкога сниека (чланови 7, 8, 9, 11, 12, 13, 14, 15 и 16 изборнога закона), ускоре са избором повереника, и ако је могућно, изврше их иа неколико

изоору народних посланика, а тако и круг рада полицијскох власти и њи Хпвих дужности у тој прилици. Потребно је, дакле, да се избори повереника иззрше онако, како је то обележено у побројеним одредбама изборпог закона, и да полицијске власти нри томе избору иоступе у свему онако, како је у поменутом расиису изложено. И да не би било какве год несугласице и пометње нриликом избора иовереника и посланика, као и рада и држања полицијских власти нраликом тих избора — дивањем нових уну-

иажноста и снази до краЈа ове године. Отпредање робе на Ријеци. Из Ријеке (Фијуме) одвезло се у последње време много робе морем, те су за то и умножен« антрпотн. Овим је нестало тегоОа око отпремања робе, на које беше у последње вреж- много тужаба. Пошто су сад у промету настали норкални одношаји на Ријеци, то од 23. о. м. може трговачка роба у ријечкш антроиотима лежати 21 дан, зашта се стишта не нлаћа, дочим се до сад морало плаћати за њу чнм буде лежала у антрпоту више од 14 дана.

ГШИЦИЈСКИ гмсник БеограО, 28. Октобра 1888. (Притворени ) Ноћас су притворени: Љубисав Старчевић из Ужица и Мијаило Павловић из Јагодиае због скитње. * (Осуђени). Пресудама полицијским осуђени су: Јулијус Писарчић и Ђорђе Обрадовић бравари, Илија Кулчар кувар и Алекса Петровић ка®. због неуписа слугу; Гига Малица Фијакерист што је покушавао нанлатити већу таксу; Драгутин Мирковић због скитње; Петрија л:ена Марка Вукотића што није јавила странца, Риста Малетић због неморалног владања и Илија Наумовић ка<х>. што је држао охиур^ПЈ Ј . * (Неред). Јуче око 8 сахатп Васа Врбовац бив иандур тукао се с Јованом Врбовцем служитељем, и том приликом нанели су један другоме повреде и нанравили велику ларму и неред.

штампу „Грлица" календар црногорски са шематизмом, под уредништвом Др. Лазе Тоиановића, који се сад настанио на Цетињу и примио државну службу. * 0 Бугарској. У Лондону је изашло, у издању Томе Лори-а, дело под нлсловом Тће Ви1дапоп ап<1 ћгз Ко1»ћоуг8 а! ћоте - « У исгоме се описује Бугарска, њена лепота, која је јога и некочиким сликама приказано, уједно се описује њено становништво.

ШРОСВЕТ^. БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ УМЕТНИЧКЕ и НАУЧНЕ предузети бистрење са беланцетом и Црногорски шоматизам. После иу-! гако оставити вино на миру месец них ие десет година, ушла је опет у \ дана, а после истека тога времена,

Кварење вина и начини како да се лоправе. (Свршетак) Ако је вино такво почело да се квари а још није изгубило своју јачину, онда још има наде, да ће се ноправити и то тим начином. што се претаче у друго буре у коме је било добро вино и које је пајпре сумпоровано. При претакању, треба купити од нрилике 2 —3 литра шниритуса и то чистог без икаквог мириса, па га усути у вино. Ако је, међу тим, вино толико покварено, да се не може овим путем поправити, онда нам ништа друго не остаје, но да га помешамо са два пут већом количином младог и јаког вина. Ако ^е кварење вина настунило у скоро по берби, те имамо на разположењу комине од доброг вина, онда пе ће бити згорега, ако се покварено вино смеша са истом комином. После овога мешања са комииомтреба вино у недељи дана бар два пут нретакати. Поправљено на тај начин вино оставља се, да стојн једно месец дана на миру, и ако видимо да није бистро онда та треоа изОисгрити а 1го том преточити у чисто буре и добро затворити. 5) Горчило винп. Укус нагрк добијају кад кад и стара вина, и веома је тешко уклонити горчину. Ублажити горчину можемо или мешањем таквог вина са младим, које је исте јачнне или онет са скорашњом комином. Ну, како је често нута немогуће уаотребити наведени начип, то ее онда можемо послужити овим. Треба

,,Ви још ае знате, јакопо," рече Андреја лолцу мртваца, „да постоји једна тајна у МираФијоровој иородаци ? Али та тајна сад може да се каже, та ја бих је свакоме казао. Сиљорина је рођепа кћи старог адмирала!" ,,Шта говорите? Сињорина је кћи старог граФа?" упита Јакопо. ,,Нико то не зна, али је ипак права истина! Адмирала је смрт снашла изненадно, а он је хтео, чим се с пута врати да јавно каже како је Сињорина његова рођена кћи! То је старог граФ.а млого мучило, он је морао мпого да трци!" „То нисам знао," рече Јакопо. „Па кажите сами, Сишорина, зар вас није покојни граФ љубио и чувао као сво.ју кћер? Њега је јако болело, гпто вас није могао одмах јавно признати да сге шегова рођена кћи! А ви Јакопо сад греба да дознате како је све било! Треба да дознате зашто није могао да оствари своју једину жељу, и ако је био неизмерно богат, и у тако високом звању," настави Андреја. ,,Ја зеам све! Ваш само његово високо звање било је узрок, те је имао горке часове! Колико се пута он кајао што је примио Адмиралски шешир — са

втатаашш

њиме ]е примио на сеое тешке дужноети, које су га теретиле и мучиле; али је по сле доцкан било да се осллбоди свега тога! Ви знате како и шта код нас бива. Он више не беше господар од самог себе, господар своје воље! Он те зависио од ћеФа Савета десеториц.:! Ја знам колико ]'е пута он седео међу њима, брижаи и незадовољан са својим звањем !" „Сиромашни оче мој!" рече Едита. „Покојник је хтео да се венча јавно са вашом племенитом мајком. Сињорина, јер је љубио, јер је обожавао! Он је хтео јавно пред свима да је назове својом женом, и вас да призна као своју рођену кћер, али то није дозволио високи Савет/" „Сад разумем," рече Јакопо. „Високи Савет Јшје дозволио с тога, шго је мислио да ће држава насљедити сва богатства старог Адмирала, пошто је он био доста слаб, на су се надали његовој скорој смрги!" ,,Високи Савет приморао га је да задржи звање Адмирала, и да оде на онај нут, одакле се више није ни вратио!" настави Андреја. ,,0! Како је њему било тешко да се расгане оц Сињорине, јер је љубио безгранично! И ово још треба да

знате: лажни насљедвик зна све ово ! Он је добио једну Флашу од Сенатора Брабантинија, а у Флаши беше иекакав иснисан пергаменат — — — —-" „То је та Флаша коју је моја кђи нашла норед обале," рече Јакопс. ,,Па шта је с том Флашом?" упита Едита. ,,У тој Флаши било је важно саопштење, чоје се тицало вас, Сињорина. Тај пергамепат исписао је покојни гра® својом руком, ја не знам шта је написано, јер га нисам могво добавити. Лажни насљедник изгорео је нергаменат а Флашу разбио/" ,,То је та Флаша што сам је ја сакрио, а Брабантино ми је силом одузео," рече Јакопо. „Камо лепе среће да сам је вама предао, Сињорина!" ,,Сад је све доцкан," настави стари слуга. , Флаша је уништена' Пергаменат је изгорен, тестаменат покојног Адмирала, ја нисам нашао, а са њиме бих вам могао помоћи, Сињорина, да дођете до вашег нрава! То. што ја знам да сте ви рођена кћи нокојног Адмирала, није ни од какве

хасне: