Male novine

лице не дајући ока отворити; што га неће морити жеђ за водом , јер зимн воде — и ако до зла бога мутне увек више има, и што га неће трговати на свакоме кораку кужни задах сенкгруба и иОмијара, које летос скоро нико не пражњаше благодарећи ^иекуству" данашњега поглавништви општинског, које у намери да оотме стотинак динара вигпе прихода, одигра читаву трагикомедију са јавним пословима: извожењем ђубрета и испражњивањем сенкгруба и номпјара све на штету и шкоду сваке живе душе у престоници. Нама су стизала са разних сграна питања : за што одсудно не дижемо свој глас противу — нећемо рећи нерадње и нехата али свакако — противу врло чудноватих и ничим не оиравданихексперимената општинскога поглавице. Увек строго назеКи да никоме и ничим и ничим не дадемо иовода да нам нребаци пренагљеност и пристрасност (како данањњи г. предсеник опгатине схвата сваку осуду у београдскчм листовима) — ми смо одлагали нашу реч. Али данас, кад су минуле летошње патње београдског становништва; кад смо се сви уверили колико нас мудрим мерама ове године и лета усрећаваху из општ., и кад наи се не може рећи да смо намере и радове председнаштва осујећавали, данао и хоћемо и имамо нрава, да критички и објективно (праведно) проценимо користи, које грађани од своје општине имађасмо за ову годину, што ћемо и прелузети у скоро низом чланчића, у обиму нростора нашега листа. Ову дашн.у белешку пуштамо највише у иамери радоснога честитања престоничноме становништву што га као што горе рекосмо зимус неће давити ташмајданска нрашина. И за то дајемо места овој следећој белешци: Није у нас најгоре. У београдским круговама од пролетос чују се скоро на свакоме кораку питања; „од куда председништво општине сме да по-

правља калдрму са ташмаЈданском нашовиги случат. и

ојтјтши преко 0С УД е У грађанству и јавности, и преко одлуке одборске и преко аабране надзорне власти? Ми мислимо да инак председништво има нечије одобрење, или ако "то не оно ваљда заклањајући се за указно постављење, налази да на туђ рачун сме да чини што хоће макар то било штетно по свеколико грађанство. Јер ^оиста ту скоро последњих лепих дана. пред Митровдан, опет је неколико и то најзнатнијих улипа („Књаз

Михаилову" и „абаџијску") оправљаво са том несретном ташмајданском земљом, која се на сувом времену диже као непробојна прашина, а на мочарном прави грдно блато, те ћемо тако у сред престонице имати да гацамо у кал 3 узн (чим се отони снег) ка по најгорој селској улици. Ми дижемо глас на овоме месту, е да ли ће се једном раћи ко иозван да стане овоме злу на пут. Јер ако се и с пролећа настави сипање ташмајданске земље по улицама онда не треба више апеловати ни на оиштински одбор, ни па надзорну државну власт, него изнети цредлог да сеБеоград расели. Од овога чуда, зла и покора већег има само у једној општини у Абисинији. Тамо се жута земља, на «>орму ташмаајданске, уиотребљује само тада када се калдрма ко с беде оиравља; када се управо од истрајале боље, прави нова много лошија и ређа, те се рупе земљом засииљу. Такве оправке, зли јгзици говоре, да се у тој абисинској општини врше само у два случаја; или код у буџетској партији па каддрмисање пре текне што, на се пошто по то хоће све да утроши како би се могло мадо више да заради; или се такве оиравке врше кад се уздрма столица општинског управника, јер тада бржим и већим прометом може да се лакше створи пензиони фонд. Ми ово веће зло у Абисинији од београдског испричасмо ради утехе Београђана, срећни што се оно у нас не догађа. Али, још „ , А би и тога било, онда би наша београдска онштина била потпуно таква као и та абисинска, којој име случајно не знамо.

СТРАНЕ ВЕСТИ * Самоубиство детета. Како се мо дерним васпитањем нли боље рећи неваспиташем усађу;е у детињска срца прекомерна таштина, доклзује

ства у Јзечу. Дванаестогодишњи син Фабричара Макса Мура у Верингу скочио је ту неки дан с другог спрата на тротоар, те се тако озледио, да ће једва остати жив. Деран се хтео убити, јер га је учитељ у школи укорео, те укор јавио родитељими. * Ретки даровн заручници. Ових дана венчала. је се у Лондону кћи једног менажеристе, девојка, која јс из лавовског кавеза изнела већ многу озледу и ожнљотину. Њ^зин је за-

ручник такође био укротилац животиња. Отац је поклонио зету четири лава; неки пријатељ послао му са хаве пантера, наравно у кавезу. Кум је иоклонио две змије, а брат невестин куну. — Мислимо да мујетаст ипак поклонио најоиаснију зверку кћер. !

СДУЖБЕНИ ГЛАСНИК Јучерање „Српеко Новине" дон се указе којима се: На предло;' .стра просвете и црквених послоеа Ђорђу Поповићу, писару Ш-о класе конзисторије епархије жичке, уважава оставку, коју је на државну службу. иоднео. На предлог војног министра, а по саслушању министарског савета, решава: да се коњичкн потпуковник, Александар Симоновић, по својој молби, а због телесне неспособности, стави у стање покоја с пензијом, која му припада по годинама службе и коњички канетан I е класе, Настас Нешковић, по својој молби и због телесне несиособности, стави у стање покоја с пензијом, која му припада по годинама службе, и пешадијски поручик, Петар Станишић, због телесне неспособности, стави у стање покоја с нензмјом, ноја му припада по годинама службе и артиљеријски поручик, Миловап Ђукнић, по својој молби и због телесне неспособности, стави у стање покоја с пензијом, која му припада ио годинама службе. На предлог министра Ф ^нансије постављају се за чланове правичног одбора: г. г Марко А. Лазаревић члан касационог суда; Коста Н. Борисављевић члан касационог суда; Стојан Марковић, проФесор велике школе; Миливој Прајзовић, члан касационог и: Лзо пће Ж. Ђопћевић. проФесор Велике Школе; Петар

. проФе М. Чоловић, члан аиелационог суда; Коста Ивковић члан аиелационог суда; Јован Стевчић, секретар министарства грађевина; и Михаило Стевановић, судаја суда вар. Београда. Желећи дати доказа Краљевскога благовољења, на предлог војног мивистра Краљ је наградио Медаљом за војничке врлине, Живојина Радовановића, редова жандармеријског батал.она, за краС>ро држање у личној

борби са хајдуцима, ослобођавајући га од нлаћања таксе, Богосава Радојичића, начелника пограничне стражо, и Станислава Милосавл>евића, стражара, за храбро држање у личној борби са хајдуцима, ослобођавајући их од плаћања таксе. Рисима Глишовића, каплара жандармеријског батаљона, за храбро држање у личној борби са хајдуцима, ослобођа^ајући га од нлаћања твкве. Илнју Петровића, поднаредника жандармеријског батаљона, за ванредно ревносну и одличну службу, ослобођавајући га од плаћања таксе. Петра Пешића, канлара жандармеријског батаљона, за ванредно ревносну и одличну службу, ослобођавајући га од плаћања таксе. и Видака Марковића, редова жандармеријског батаљона, за ванредно ревносну и одлкчну службу, ослобођавајући га од нлаћања таксе. Мннистар народне привраде, на основу чл. 6-ог закона о телеграФу и измене чл. 7 -ог у закону о попггама, решио је, да се 1-ог новембра ове године, у иотересу штедње, укине поштанско- телеграФско надлештво у варошици Ражњу. Из извештаја начелства окр. пожаревачког, од 19 ог тек. м. о. г. Бр. 15732, увидео је министар народне привреде, да приход од вашара у варошици Петровцу, који је држан б-ог, 7-ог и 8-ог октобра, није био онолики, колики би требао да буде, те да би исти могао и даље опстати; с тога на основу чл. 3-ег а с погледом на чл. 2-и зааона о панађуримч од 4 ог Фебруара 1865-е год. решио /о, да се исти панађур укине.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК Бео%рад, 29. Октобра 1888. (Притворени) Ноћас су притворени: Ђорђе Гавриловић калФа Јоџачарски због пијанчења, Милогн Брадић из Уцч Дчнит1а_Снитг аш4-иа С»вд,ереаа,

Мишко Мајер кочијаш и Јоца Борић нокућар сви због скитње. * (Осуђени). Пресудама полицијским осуђени су: Никола Констанднновић касапвн због нечистоће; Бориеав Стојковић и Драга Босак због блуда, Спаеоје Крстић касапин због неуписа слугу, Љубисав старчевић из Ужица и Мијаило Иавловић из Јагодине због скитње.

могући више да нрикрије свој гњев, оде аагло да потражи свог верног мипистра. - Тај је мали барон, рсче г. Коорад Блументал, имао и иначе рђаву препоруку, а сад је са свим побркао. Чсму бисте се другом и надали од њега? Уар није провео скоро две године у Паризу? Данас вам отворено отказује своје поштовање, чекајући можда да снреми нобуну нротив вас .... али ће најбоље бити да га пустимо да ради, то јест, да сам себи дође главе . . . Примите га као свог присног пријатеља, учините му какву ништавну почаст; уведите га у свој двор, и чекајте.... Кнез бегае већ навикнут. да се лепо покорава саветима свог првог министра. И тако, одмах сутра дан, он удостоји Леополда нарочитом аудијенцијом и рече му, пруживши му руку: — Хоћу да вам докажем да сам пленит супарник, и да сам заборавио на пораз. Ево пуковничког декрета, и ја вас цостављам за свог личног ађутанта. Ова милост породи доста зависти. Леополд беше од тога доба на свима двор ским свечаностима, а било их је доста, јер је кнез био човек који уме да живи....

II.

Једнога дана, за време вечере, која се држала тачно у десет часова и где су били искунљени само присни пријатељи, кувар донесе на сто један колач. — 0 ће вас, господо , рече кнез , потсетити на данашњу свечаност; данас је дан св. краљева. Конраде, као први министар, разломите овај колач на девет делова. — А какве ће повластице имати онај, коме судбкна удели краљевство? запита неко од гостију. Кнез, загрејан виеом, устаде и насловивши се на бароиа Стилберга, рече озбиљним гаасом: — Ономе, који добије зрно боба, што је замешено у колачу, предаћу своју власт, коју ће до зоре моћи употребити по својој вољи; дајем вам овде своју племићску и кнежевску реч. — Дакле, за једну ноћ да буде краљ! повикаше гости. — Али, рече министар Конрад ако вас судба удостоји те иочасти, кнеже, шта

ћете ви радити? Мгра је неједнака ако ви стављате на коцку а да ништа не можете дог>ити. — Па! уреди ти то, кад си иредседник мога министарства. — Хајде да видимо како ће се вешти министар извући из ове ствари? рече коморник Алберт Сванлов. — Ништа лакше, господо, рече Конрад; моћ једнога владара има граница: ако кнез добије на, колачу, дајте му власт коју му земаљски устав није одобрио. За то, предлажем да сваки од вас положи овде на сто по један празан табак хартије са потписом: то ће бити део кнежев , ако га судбина начини краљем ; са своје стране, он ће положити толики број чисткх листића с његовим потписом и кнежевским жигом: то ће бити део онога од вас, кога случај буце наименовао. — Врло добро! повикаЈне нрисутни; на посао и равломите колач! После потписиван>а цразне харгије, настаде Зс, један тренутак тишина, за које време сваки пажљиво прегледа сво] део. (свршиће се)