Male novine

НАЈЧУВЕНИЈИ

ЈЕДИНО СПАСА ВАЈУЋИ ЛЕК је протизу најжешће зубобоље и свију уених болеети: иовлашћена водица Др. Ранимира која се може добити у Београду код И, Ранимира зубног лекара, у дрогерији Павла Маринковића и у анотекама: код „Српског Грба," код „Кгваза Михајла" на зеленом венцу У Ваљеву у а* нотеци г, Прикелмајера, у Пироту у анотеци г. М. Иротића, у Лозници у апотеци г. С. Тодоровића, у Крушевцу у апотеци г. Кедровића. Цена је означена на свакој Флаши, поред оваког истог жига и својеручног иотписа проналазачевог; на што ваља обратити пажњу при куповини. И. РАНИМИР

зубнн лекар Васина улица Бр. 4.

33—40

П

МИЈАИЈ1А М. ЧЕБННЦД У КРАЉЕВУ израђује од разног српског мермера надгробне и друге разноврсне споменике стубове басамаке астале чесме и све друго што у овај

иоеао снада

29—50

ноћ била и сувише мрачна, то је она лажна светлост, коју је Инго наместио, могла да нревари и заведе и оне, који су добро познати са том околином. Лажна светлост беше им добар путовођа, а ношто туда, куда су они пошли, беху израсле трске, то ни један није приметио да су оставили ирави пут. и да су пошли на сусрет смрти. Канетан Рока, који је напред ишао, стаде. — — „Изгледа ми као да смо наишли на какву батуштину," рече он. „То је нравац што нам га светлост показује," одговори Б^абантино. „Можда има какве мале барице, која није опасна, иначе неби била тамо светлост." Капетав Рока пође нанред, али при сваком кораку ноге му пропадаше у житак песак. Где год је стао ногом, одмах се појавила вода. Што је год даље ишао ноге му све већма пропадаше. Још никако није могао да стане на тврду земљу. И Брабантино, који је за њим ишао поче да пропада. Али се он није нлашио да су наишли на баруштине са житким песком, јер и он и капетан Рока видили

су светлост, а били су уверени да је тамо крчма. После кратког времена нестаде трске, само се видила глатка бразда ; коју је светлост осветљавала. Ова бразда изгледаше им као прачи пут и они идоше даље. Али што је год даље ишао канетан Рока, њему све више упадаше ноге у житак песак. Оп се поплаши јер је слутио да су наишли на опасну баруштину. „Бојим се да ова светлост није лажна, Монсињоре," повиче оп. „Ми се морамо вратити/ Што даље идемо све ми изгледа да је опасније! Ми смо наишли на баруштину са житким песком!" „Па онда смо нропали!" одговори Брабантино, који тако исто упадаше све дубље у житак песак. Капетан Рока ишао је још десетак корака напред а за тим уморен и уплашен стаде неколико тренута, нремишљајући се да ли да се врати, или да настави дал,е пут. Али у томе поче нагло тонути, и што се више мучаше да извуче ноге из песка, то све већма упадаше. „Света Богородице — — ми смо пропали/" повиче уплашени капетан. „Ја све више и више пропадам у житак песак/"

Ове речи имађаху јак уплив на Брабантинија. И он стаде. И сам поче све више и дубље да пропада. „Све је изгубљеио! Ја не могу да се вратим натраг! Вода и песак удавиће ме/" повиче канетан Рока као какав очајник. Он нокуша да извуче једну ногу из баруштине, али у томе изгуби равнотежу. Само великим напрезањем и нрисуством духа,ј едва се могаше мало да одржи. Ноге му почеше све дубље да упадају, и он не могаше више ни једну да извуче из баруштине. Сваког тренутка све је дубље упадао и сад је увидио да је ту његова сигурна смрт, ако се само не догоди какво чудо.

(наставиће се)

Власник МетшшАК и К имплвовић

пгши. М жотпгјан и К имгановић ОчЈгогЈшв вкнап вр. 1 Олговорни уркдвве Ђ. Е импнановии