Male novine

НАЈЧУВЕНШИ

ЈБДИНО СПАСАВАЈУЂИ ЛЕК је нротиву најжешће зубобоље и евију уених болеети: повлагаћена водица Др. Ранимира која ее може добити у Београду код И, Ранимира зубног лекара, ј дрогерији Павла Маринковића и ј анотекама: код „Српеког Грба," код „Књаза Михајла" на зеленом венцу У Ваљеву у а* нотеци г, Прикелмајера, у Пироту у апотеци г. М. Протића, у Лозници у апотеци г. С. Тодоровића, у Крушевцу у аиотеци г. Кедровића. Цена је означена на свакој Флаши, поред оваког иетог жига и евојеручног нотпиеа ироналазачевог; на што ваља обратити пажњу при куновини. И, РАНИМИР

зубнн лекар Васина улица Бр. 4.

34—40

I .1

УЈ.

МИЈАИЛА М. ЧЕБННЦА У КРАЉЕВУ мзрађује од разног српског

мермера надгрооне и друге разноврсне сиоменмке стубове басамаке астале чесме и све друго што у овај

носао спада

30—50

и острвчића, црибдиже се обали да ириме оружане Ускоке. Све ово бегае извршено у реду и без икакве ларме. Једина ларма беше дување у рог. Гомила оружаних Ускока код пристаништа брзо се увећавала. На скоро беше довољан број. Око Бикока беху се скинили готово сви Ускоци који су дораслу за опасне ноћне пападе. После пола часа беху се скупшги сви ратници код пристаништа — око шест стотина њих. Свн ови беху готови да взврше сваку харамбашину заповест, на била она ма каква. На један мах нзађе из средине сакупљених Ускока Данко, брат убивеног Тарека. „Харамбашо!" рече му Данко јасно. и готово нретећим гласом тако, да се околни Ускоци љубонитљиви приближе, да чују шта хоће. „Ја имам да те нитам пешто, али то је врло важно," рече он. „Зар ти верујенх твојој жени ?" „На што то питање?" новиче љутито Бикок. „Питам те да ли верујеш твојој жени?

Зар си заборавио да је она странкиња, коју си ти негда као ропкињу довео овамо? Она никада не може да буде из срца оно, што смо ми!" „Поштеди ме са тим будаластим речима, јер то говори само твоја слепа мржња," одговори Бикок љутито. „С тога, што је Имара убила твога брата, а он је ту казну заслужио, ти је сад мрзиш. Та то и слеп може да види!" „Па и ја сам то велим, да, ја је ужасно мрзим, и сад те опомињем да се чуваш преваре!" настави Данко. „Одговори ми на ово питање: је ли овај ноћни излет наређен твојом соиственом вољом, или те је Имара, твоја жена на то наговорила?" „Какав је то говор продржљивче?" новиче Бикок, и ухвати руком балчак своје сабље. „Још само једну такву реч изговори, па ћеш пасти од моје руке/" „Ти си наш харамбаша, то ја не заборавл>ам/ Ја, се нисам никада противио твојим заиовестима! Покоравам се твојој вољи без нриговора/" оцговори Данко, блед, али са мирноћом. „Алии ја сам тако исто Ускок као и ови овде, и с тога је моја дужност, да тебе, и све остале оиоменем на опаеност, која нам прети!"

„Вудало, а где је та опасност о којо ти говориш?" рече Бикок љутито гледајући у Данка. „Ја не слутим да ће бити какво добро," настави Данко јасно и без икаквог страха. „Тврдим да се у томе не варам! Ти велиш да ме мрзост на то нодстрекава; то и ја признајем, јест она ме гони, али ова опомена за нас је добитак, мржња ме је научила да боље видим и чујем, но ви! Ако те је Имара навела на ноћашњи излет, који ћемп учинити кроз кратко време, онда она има ма какву тајну намеру! Ти и сувише имаш ииверења у твојој

жени

1«

„Доврши једном," запове ;у Бикок. „Бреме нам је и сувише скупоцено да се бавимо са таквим ситницама и глупостима/ Иди тамо међу жене, изгледа ми да је

»«

тамо твоЈе место Данко се трже. Ово га је немило дирнуло. (наставиће се)

Власиик Мвдкшшн .и Кимпановиђ штамх & Мкдедшан .и Кимггаиовиђ Очшшћкв вкнац бр I Олговорки јткдник Ђ. Кимпнановић,