Male novine

једино због велике навадге и посве неагодног локала пе се избор врши. Управ' незна се или јетеже бирачима прогура^и се до изборног стода, и.г.!

да има деФИцита или простије рећи да је Јакшић упрооастзо н о в*а ц. Ставе га иод суд за ир женеру, али наш ти норучнис 20. нрошлог месеца

им је још теже нослс измигољити се ј прабегне у Турску, и, како се говори, наиол.е. Београд има прско Г000 главз, којп имају ирава гласа по закону, а никад до сада иије ни иоло ина њих долазила на биралмште, јер већина није хтела да се излаже онаквом гурању

налази се сада у Ск пљу. Командант одмах достави то г. мивистру војпом и, веле, да се ради еад преко нашег посланства у Цариграду да га турска влада изда нашим пограничним властима. М јамачио да ће га турска

и мувању; а и кад би сви башдошли,. влада прсдати иограничној власти јер нв би могли изгласати ни за два пуна то није никакав политичви кривац дана, како дао бог иде шод нас врло или војнички бегунац већ један нај

сноро гласање. Може се позитквно очекивати, да ће сада бити врло жива изборна борба, и да ће као можда пикад до счда доћи огроман бро) гласача на, биралиште. На да би се избор могао извршити у потпуном реду; и да би гласање ишло што брже, те да се толики гласачи нз би морали узалуд враћати, налазимо за одвећ нотребно, да се на идућем избору носланика не гласа горе у општин. сали због чега се сви гласачи морају пентрати уз степенице, па после опет преко истих вра ћата се натраг, — чиме се ствара метсж и гурање, — већ да бирање буде одмах ча доњем спрату у инжињерском оделењу које је врло подесио за то, где има два изласка, на чим један гласач да свој глас, одмах може д& излази наноље с. свим на Другу страну. Поред тога требали би надлежни како год ла се иос^арају да удесе, да се ноједини гласачи боље и брже изналазе у списку, а не као до сада, да се око тога дангуби. Сам бирачки одбор држвмо да би се могао најбоље взабрати доле у онштинској авлијн. * Иедесетогодвшњица. Иикодна читаопица у Карловцима прославља 5. и 6. овог месеца педесет година свога онстанка уз суделчвање свију кај> ловачких друштава и цвле војничке музикс. Првог дана биће већ уобичајене церемоније. Другог дана биће у 1. час банкет а у 8, часова концсрат са игранком. ДОМАЋЕ ВЕСТИ

обичније врсте — лонов.

СТРАНЕ ВЕСТИ Затвореп. Као што нам јзвл,ају из Темишвара, тамо јс пре п< ки дан затворен неки Никола Јанчић, који вели да је винарска трговац из Неготина, што јз салетао тамошњег литограФД Всранека да му изради (Фалсифјшујеј наше сраске банке од 10 динара. Кнез Бпзмарк доктор богословије. Богослозски Факултет на универзите ту у Гисену имсновао је кнеза Бизмарка ночасним доктором. * 0 Стеилију. Као што јављају, добио је један шведски путник по страним земљама од својега нријагеља са Конга писмо, у којем исги јавља, да је Стенли погииуо у борби са аФричким урођеницима. * Ново убиство у Лоидону. У Лондону је м омет убијено женскиње. Ж тва је грозпо измрцварена. ПолициЈасе показује иотпуно неснособна. Становништво је ужасно узрујано. Доказ томе да листови сва дпевна питања на чак и беседу Солсберијеву оставише на страну, те једино зборе и пишу о убиству. * Нанадај па стапнцу жељезничку у Белови. Против зликоваца, који су у своје време извршили на1, на станицу у Белови, те касније власти у руке пааи, предата је тужба од стране бугарског јавчог тужитеља у Софији . Тужитељ тражи да се Христа СаФов и још неки осуде на смрт.

Побегао. Као што нам пашу из Врање, ових дава десио се тамо врло интересантан случај. Стеван Јакшић, нешадијски поруЧик и ађутант1 (врањске) окружне команде, вршио је у исто време, као ађутант , и дужност благајнина Кад је дошло време да се нрсгледају рачуни комиеија нађе Пошто је Фра Бузеио ишао нриличио дуго , чујс у близини неке кораке. Он отаде. „Ко то иде? Ко сте ви?" Чуо се нечији глас. Фра Ђузено позна Мнга, који му је шантајући долазио на сусрет. „Ја сам, Монсињоре," одговори Фра Ђузеио. „ Ја вас очекујем са нестрпљењем! Ја сам ношао вами на сусрет! Пут је овуда врло опасан! А иа шго је она светлост тамо?" „Ја сам тамо наместио једау ламиу , тамо је најопасније место," одговори Инго. „А је ли нлемевити Брабантино већ дошао у крчму?" „Пије, Монсињоре, још није!" „То сам и сам мислио! Због тога сам и наместио ону ламну тамо, ко би и он тим путем дошао, да зва куда ће !" „Имам нешто врло важно да вамјавим, Монсињоре!" „Тиче се мене мој смирени брнте?" „Истина нисам баш еве чуо, али ииак мислим да је о вама био говор , Монсињоре ! Овде у крчми обитава једна млада Сињора!"

СЛУШ5ЕНИ ПЈАСНИК Л Ср пске Нчвине" доносе уваз којим се на г.редлог зиступннка мииистрм

Финанси]с, министра иностраних дела, ноставља: за благајника П-е класз за издавања нри министарству Ф.шанције, Владимир Савић, благајник П-е класе истог министарства; за благајника 1У е класе министарства Финанције, Михаило Ј. Ж'вадиновић, ван редни секретар У-е класе истог министарства; за књигоаођу четврте класе министарства Финанције, Дазар Обреновнћ, дијурниета истог министарства; и за писара Ш-а класе министарства Финанције, Милић Радова новић, државни пит ;мац Даље указ, којим се поставља за ванредног секретара треће класе ми нистарст^а иностраних дела, а да врши дужност секретара за страну коресподевцију и да прима плату из платс овога, Никола Ј Мариновић. Г. Министар Финансија разаслао је раснис свима окружним начелствима, којим нолицијским властима, а преко њих и општинским, обраћа пажњу на закчнске пронисе о грађанском данку. По члаву 95-ом закона о непосредној норези пун грађански дЈнак, који се до тога закона састојао у 6 талира, сматра се да плаћа онај који на име пепосредних пореза илаћа преко 30 динара; а грађански данак сматра се да плаћа онај који на име непосредних пореза плаћа преко 15 динара годишње. Непосредне су норезе: лични порез, порез па земљишта, на зграде, на нринос од канитала и порез на нриход од рада. Ко дакле на име неких или свих ових облика неносредног пореза плаћа годишње прско 15 динара, тај има права на све оно на шта по законима има права онај, која грађански данак нлаћа. Разуме се, да у непосредни порез нс иду разни прирези, као ни 1.орез од обрта. Према извешћу начелства округа смедеревског, од 24-ог октобра о. г. Вр. 10988, панађур, кош се држи у .гкВику 6-ог, 7 ог и ,3 ог октобра сваке године, нема усЛова законом нрописаних за даљи онстанак. С тога, а на основу чл. 3-ег закона о панађурима, министар народне привреде решио је, да се тај панађур укине. Миденко Обрадовић, дирекгор и нроФесор ниже гимназије у Великом Гра дишту, умр'о је 28-ог октобра т. год. ТРГОВАЧКИ ГЛАСНИК Извозпа и увозна цена у Србнји. !Iо звнничном изчпштају о сп љ мнњчј

трговини Србије, увезено је у Србију од 1. јануара до 30. јуна о г. робе у вредности од 13,426 664 динара. Од те сзоте отнада на Аустро-Угарску 8,898.136 динара. У истом времену извезено је из Србије робе у вредности од 14,395.554 динара. Од те своте долази на Аустр.-Угарску ] 1,900 500 дичара. Трговачки уговор изиеђу Игалије и Швајцарске. По вестима из Взрна, започеће скор) прегмвори о трговччком ■ говору између Швајцарске и ИгалЕЈе, Иреговорч ће се водити у Риму.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК ВеограО, 8. Новембар 1888. (Притворени). Ноћас су нригворени Чедомир Ђорђевић скитница и Јуса Колов турчин из Б )сне због пијанчења; Коста Живкозић ииљар, Марко Николић свирач и Јован Вогојовић слуга, сви због нареда. (Осуђени). Пресудама полицијским исуђени су: В тдимир Ђенов^ћ из Ужица због скитње, Морено Албахари због нечистоће, Магдалена жена Симе Дчвидовића и Димитрије Комић мех. шт.1 нису дали да о оцаци чисте.

ПР ООВ ЕТА БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ УМЕТИИЧКЕ и НАУЧНЕ Удаљепост земље од месеца. ПроФесор Харкнес у Њу-Јорку штамнао ]е овнх дана резултате пооматрања, која су била отпочета још нри последњем иролазу Венес иокрај земље, дакле у 1882. год. У сједињеним државама има десет постаја за посматрање, а о пролазу учињено је 1472 фотограФски снимака. Средњи је резултат 8847' чах;ова за нараласку, о-очетг средња удаљеност земље од месеца износи 92,385.000 миља. Американски астроном проФесор Не \усот1» био је нре 20 година проценио паралаксу на 8848 минута, те астрономи у суседннм државама држе, дамогућапогрешка не прелази 130.000 миља.

БИБЛИОГРАФИЈА Добили смо па ириказ октобарску свеску Огаџбине (година седма, књига двадесега, свеска 79.) са овим садежарм: Живот и књиж^пии рад Ву

„Сем Краљице Ноћи, дакле још једна Сињора „Тако је, Монсињоре!" „Како изгледа она, Фра Ђузепо? Има ли црну, дугу коеу, плаве очи, и је ли висока?" „Управо тако, Моисињоре! Давас су била код ње два човек г, .једав просед, ко ји ми изгледа као служитељ остао је овде!" „Вез сумње то је Едита! А други иросед човек, то је Андреја!" „Да, тако је! Тако га онај други човек именоваше! Ја сам одмах приметио да имају некакав тајан договор, и чуо сам да су говорили о вами, Монсињоре! Стој, помислим у себи, ово морам да саонштим племенитом граФу/ С тога сам вас очекивао са нестрпљењем да вам јавим о овоме!" „Г1а шта сте све чули. Фра Ђузепо?" „Они су разговарали врло лагано, али сам ја ииак чуо да су говорили о граФу МираФијору, нокојном Адмиралу; за тим о некој Фланш, која је од велике важносги/" „Дакле говорил.и су о некој Флап :и ?" „И о неком исиисаном пергаменту , Мосињоре ! Сгари слуга живо је говорно о иергаменту!"

Ингово се лице намршти, и нехотице стегпе песнице. „А јеоте ли ви добро чули, Фра Ђузепо ?" „Врло добро, Монсињоре! За тим су говорили о некаквом лажном наследнику ! Познајеге ли Инга Фоскарија?" „Да чујем, говори да чујем, шта су говорили о некаквом лажном наследнику! Познајете ли Инга Фоскарија?" „Да чујем, говори да чујем, шта су говорили о лажним наследнику/" рече Инго брзо. „Чуо сам ове речи: лажни наследник, изгорео је пергамент, а Флашу разбио!" „А ко је то говорво?" унита Инго. „Старац, који изгледаше да је слуга!" „А шта сте чули даље? Прииоведите!" „Они су дуго разговарала и ја сам морао да напрегпем моја чула, да бих бар што разумео! Стари слуга рече још: Флаше нема, опа је уништена, а нергаменат изгорен! За тим је говорио о нраву младе Сињорине, и о рођеној кћери нокојног Адмирала!" „Тај ће брољавац ућутати за навек!" кречаше Инго од љутине. „Нисам могао да сазнам о комеје