Male novine

Горња циФра утрошена је у туђинч само зато што се нисмо бринуди да домаће коњарство подигнемо.

СТРАНЕ ВЕСТИ Уиро. Славни бечки комичар ироФесор Бамбергер. умро је после дуасег боловања у Бсчу. Судар. Код лстрва Вигта сударила се енглеска л.чђа П С ^нксмудхам" са норвешкон барком „Нор." Обе су потонуле,, а спасло се чамцем нешто мало, и то 22 лица са л»ђе. * Нова руска црква у Јерусалииу. 1. окгобра 110 нашем кал. освећена је крај Јерусалим<4 у Гециманији нова православна руска црввауприсуству вел. кнежева Сергија и Павла и и вел. кнелиње Јелаеавете Федоровнс Храм има пет кубета а салидан је од белог камена у руском стилу по иројекту тајног савегнвка Грима. Црква је подигнута у славу Марија Магдалини а у спомен руској царици Варији Алексанлровној Црква је у сваком ногледу ванредно лепа и врло богато украшена. Лик мирије Магдалине је рађен по нацрту Ваениљева у Млетцима у рздионицу Саливија тиј* чувеног мајстора у мозајичкоа раду. На иконостасу радио је славни Верешчагин и Ваоиљев. На нрестолу је како кажу нчела од камена са места „вознесеннја господња." Храм стоји на подножју јеленске горе близу гробнице богоматере на противној страни од златнвх врата св. града кроз која је епаситељ на мачги у Јерусалим ушао.

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК Јучерање „Српске Новине" доносе указ којим се на нредлог министра просвете и црквених нослова: постављч Светозар Марковић, дире^тор и проФ. ниже гимназије у Врањи, за директора и нроФесора ниже гиже гимназије у Параћину; и Јанићије Поновић, проФееор гимнназије у Нишу, за директора и нроФесора ниже гимназије у Врањи — обојица по потреби служ и на иредлсг заступника министра народне привреде, миннстра прчсвете и црквених послова, за контролора пете класе Унраве Фондова, Јован Т>. БоШковић, протоколиста истеУправе; зм протокилисту Управе Фондова, Ми-

лан Д. Сосић, ванредни нисар друге класе исте Унраве. Стеван В. Поповић. секретар четврте класе иоштанштанеко-телегрнФСког оделења министаретва народае привреде, 3'* секретара треће класе истог оделења и министарсгва; и Риста Милић, књиговођа >.ете клаее поштанско-телеграфског оделења министарства пародне привреде, за књнговођу четврте класе истог оделења и министарства; Светозар Анђедић управник треће класе поште београдеке, за унравника Д[>уга класе исте ноште, и з* телегр«Фисту штације телеграФске у Снедерезу, Михаило Маринкочић , телегр *Фиста штације телеграФско, у Жагубици; за телеграФнсту штац. телеграФ. у Шапцу, Никола Настић, телеграфиста штације телеграФске у Љешници; и за телеграФисту главне београдске шта ције, Живота Дамњановић, телеграФиста гатације телеграФске у Ражњу,сва тројица по потреби службе. Исти број доноси указ, којим се па нредлог војног министра иоставља: рачуноиепитач Ш-е класе војног минисгаретва, Ђура Шаринић, за рачуноиспитача исте класе дринске дивизнјске команде; и писар II е класе војног мннистарства, резервни артитиљеријски цотцоручик, Јован СиуЛ'ић, за подблагајника I класе, а дч впши дужност благајника. с тим, да га војни министар на с^ужбу распорсди. ЧПешадијск* поручик, Стеаан Јакшић, ађутант 1-е (врањске) пуковске окружне команде, престао јсдолазити иа дужност 24-ог тек. месеца. Оау повреду своје војничке дужности извршио је г. Јакшић и по на мери и ио начину тако, да према §-у 79-ом, закона о војничкој дисциплини од 3 ег новембра 1862-е године, у делу, службу оставио. С тога министар војни према иоменутој законској одредби и саобразно §-у 16 ом, закона о чиновницима грађанског реда, оглашује његово место за упражњено, с тим, да му од тога дана престају тећи све официрске прмнадлежности.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК Веоград, 5. Ноиембар 1888. Притворени. Ноћас су притворени: Роза Фенд — Трабска из Аустрије због неморалног владања, Магија Кр сгоношић рибар и Владимир Ерковић

аан Крстић бив. робијаш из Боспе због екитње; Мвјаило Милошевић и Омер Јеровић из Подгорице због пијанчења. Осуђени. Пресудама нолицнјским осуђени су: Лазар Марушан из Аустрије због скнтње, Карло Баглец пинтерски раденик и Алгдреја Златановић алас због нереда, Марија Ишианчевић из Черевића због блуда, Драга Крецуљева нз Земуна због крађе, Драга Павловнћка због опорочавања власти, Ђорђе Николић, Ђорђе Молдаван и Јован Опачић кочијаши, што су оставили кола и коње на улици без надзора.

ПРОСВЕТА

БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ УМЕТНИЧКЕ и НАУЧНЕ Из позорвшног света. Октобра 31. приказивана је ирви иуг у СотеЉе Еган^аЈзе" Пеаа, коју су нанисалн Мељак и Годера, позоришни критичар у „Кеги (1е Деих МопДеа". У тој су коиедији доказали нисци да ннје основано тврђење оних драматичара, којн говоре, да ће закон о елободном раздвајању у браку шкодити драматургији, јер ће, веле, бити немогући многи трагични и комични еФскге који увек базирају на нераздвајању у браку. Мељак и озбиљни критичар створили су драму, која се оснива на одношајима који су настали поводом Накетовог закона, само читалац не сме аомислити да је то каква озбиљна драма к*о што су Днмове, на нротив, то је комедија такве врсте, каква може изађи еамо из пера Мељакова, па макар уз њега радио и озбнљан критичар, готово лакма, но што би се смела изнети на првој француској по зорници. Ствар је у овоме: Гоеподин и гоепођа Шамбрени разведени су и развод )е изречен у корист супруге, која ее може удати и то за једног пријатед-а свога мужа који јој се одавно удварао. Али по жгљи и захтеву разведене суируге мора тај пови брак бити црквени, што је тешко иостићи, јер у том п >еду мооала би и црква уииштити п| брак. С тога ваља се обратити у Да би пгго лакше успела, г-ђа I 'брсии жели да склони свога бивн"' .а да изјави даје оио присиље -.-рак, нод иретњом да ће бити искључен из наслеђ Но сад, кад она то од свога мужа после двогодишњег развода тражи, муж осећа да је љуби. У исго времс деси

унука неког богатог американског дипломате, заљуби се у Герша, који је ваљао да узме г-ђу Шамбрени. Кад

ова за то сазна;

она лако скломи свода узме Неиу, иа

због с.умње да су крађу учинили, Јо- I се. ерећом. ла ее експентрична П''нз

га „ирнЈатеља 1 иошто је и она заволела свога бившег мужа, споразуму се на ново м на скоро се опет узму. У драми је мало радње али је дијалог леп и духовит. Најлепша је она сцена, у којој се госнодин и г-ђа Шамбрени састају у намери да г Шамбрени наиише оно писмо за Рим, иа при томе заилазе у повољне разговоре, док не оназе да ее вс Комедија је »рло добро прика ан. јако се допада. '*< Јии _озориште. Народно чешко позориште истакло је на реиертоару за текућу сезону миогонових комада, а неке опет на норо инсцепиране. Већ у месецу октобру давано је, уз неке наново инсцепиране комаде, пет нових, од који су два оригинална, и то Шуберто • „ Практикус " и Зкгоурепгшску-ећ УасЈау Нгоћс1ску 2 Нгоћс1с*. Последња је драма ванредно успела, те се ематра као најбољи комад тога плодног чешког драматурга. Иоред тих комада даване су јога и драме; уобка* од познатог руског писца 0стровског, „Ма(1е1ете Випде" од Скандинавца Нијкандера п „ Сершје Панин а од Ж. Оне-а. Поменута руска комедија има изврсну карактеристику, али јој не достаје радње, па с тога није најбоље успела, на против Нијкандсров је комад потнуно успво, што се за Жорж Оне-овог Панича (који је и код нас преведен под именом „Федора") не може рећи. Јога овог месеца ириказиваће се на чешкој позорници новитети:Жмш (Еа зоит) од Иаљерона, Ео1о§гаНе од Пинкаса и СогпеНиа Уогз од Шентана, кога, ио свој прилици, неће послужитп срећа, сем мождапред недељном публиком. Ако се узме у обзир, дајеопера изнела до сад један повитет(„ХоФманове приноветке"), поред три на ново научне и инецепиране опере, те да ће се овог месеца уз ново инсцеиираног „Пророка" певати ирви пут „ Евђеније Оњегин и од Чајковског (који га је по Иушкину традио као оперу), мора се признати, да мало које позориште даје рсдовно својој публици толике нове и већином одабране духовне хране. Чеси се надају да ће у ноловиии овога месеца доћи СараБернард да се иокаже у неколико комада на чешкој народној позорници. К РАЉИ ЦА Н0 Б И ил.и иТ.ОЕАЦ М?ТВАЦА У ВЕНЕЦИЈИ РОМАН ИБ ИСТОРИЈЕ МЛЕТАЧНЕ РЕП7ВЛИКЕ КЊВГА ШЕСТА

(НАСТАВАК1

> 136)

II"

Сад су већ близу евоје цељи. —— „Будите иринрвни за сваки елучај шаине Имара. „ Ако се ко пробуди и стане нам на пут, тај мора да умре!" „Дозволите ми да ја пођем напред и видим јесмо ли сигурни од каквог изненадног напада!" рече Умбо. „ Ви с^е женска а Адмирил је стар! Ја сам јак и вешт са оружијем, могу дакле издржати напад, па било и више њих, ја их се не бојим!" Имара и Адмираз пусте Умба напред. „Ако лође до борбе између мене и стра же, закуните ми се да ћете уиотребити тај тренутак, па да прођете кроз капију!" шапуташе Умбо. „ Јер ако би сте и ви хтели да участвујете у борби, онда нам могу

пресећи пут. Зато ; 4 ок се ја борим са њима, ви бежите кроз капију. Дакле опет вас молим, закуите ми ее да ћете бегати, па ма шта било са мвом!" „Учинићемо тако!" г. идите наппед, " зидите д«

Имара. ,, Сад спавају стражари!" Умбо ее брзо удали. ј • дошао близу канијс, он С"1 е. Чуо јс , некакав шум. „Ко је то?" иовиче неко гласно. Умбо се спреми за борбу. ,.Сиђи доле са те стене, на ћу ти казати ко сам!" одговори Умбо. Јадан човек сиђе са стене, и стаде пред Умба. ,,Ха! То си ти! Роб Бикоков! А оно двоје тамо? Хе, ту је и Имара! Дакле ја се нисам п к оварио!" рече Давко, јер то беше он. Данко хтеде да иде у капију и пробуди стражу. Умбо му пресече пут. „Стој!" иовиче он и ухвати Данка за врат. „ Ако се само мрднеш бићеш мртав!" Данко се отргне и напери иушку на Умба. Но нре, но што је могао исиалити, Умбо му избије пушку из руку. Сад се 1бих двоје почву борити. Има ра и Адмирал дошли су близу. Данко викне што је више могао, али

разлеже се само кроз

око стена, иа капију, нити

љегов глас не могаше да иродре нак да пробуди пијане стражаре. „Одржите ваше обећаше и бежитс!" рече Умбо граФу МираФијору и Имари. „Пу етите мене да се разрачунам са овом уходом! Ја мислим да вам је отворен пут кроз капију!" Данко је међу тим извукао кратак мач и неколико пута забо у Умбова прса. Он је непрестано викао, само да би нробудио стражу. Он хтеде поново да убоде Умба , али овај замахне пушком и кундаком тако лупи Данка по главу да овај посрне — и глас му изумре на устима. „Бежите/ Трчите право кроз капију ! Ја ћу бити са овим скоро готов !" рече Умбо, и извукав свој мач нападне полуонес-вешћеног Данка. Имара и граФ учине кагео им је рекао Умбо. Они хиташе да дођу што пре до капије. Стражари, који су спавали око ватре нису чули никакву вику, доброг дејетва. Они епава „Хајдмо!" рече Имара староме граФу

Вино је имало ху као заклани.